Kuća HOBITA u Šumadiji..

Na mestu strastvenog zagrljaja Šumadije sa Moravom, pod samim Jerininim brdom, van glavnog puta i skrivena od pogleda smestila se kuća Hobita. Topla i udobna, stvorena iz mašte umetnika, sprema se da dočeka decu – najdraže svoje goste. Život i dušu udahnuo joj je, kroz svaki kamen, komad drveta, gvoždja, travku, cvet… Nagib Ismailović, Kragujevčanin posebne darovitosti. Nagib je umetnik, putnik, muzičar, avanturista, sanjar, travar, gospodar mnogih zanata, večito dete…
„Počeo sam još u školi da dajem formu materijalima. Tada mi je čelik bio inspiracija. Praksa za mašinom za mene je bila više od učenja, bila je prilika da bezobličnim predmetima podarim novi život, drugi smisao“- kaže na početku razgovora za UCENTAR.
o Šta je osim talenta i rada potrebno da bi se neko otisnuo u nesiguran svet primenjene umetnosti? Posebno ako se ima u vidu samoukost koja ne prašta neuspeh i ne dozvoljava skrivanje iza akademskog zvanja…
– Ljubav. Beskrajna ljubav stvaranja. U mom slučaju stvari su se same nadovezivale. Kad sam počeo da izučavam i sakupljam lekovito i egzotično bilje shvatio sam da je ono samo po sebi umetnost. Umetnost prirode. Ja sam pronašao način da te biljke, ta umetnička dela, te savršene kreacije prirode sakupim i njihovu poruku artikulišem tako da postanu umetnička dela bliža čoveku koji nije u mogućnosti da ih, kao ja, vidi u njihovom okruženju. Stvarao sam slike od biljaka, imao više samostalnih izložbi tih radova u Kragujevcu, Beogradu. Mnogi poznati ljudi iz sveta pozorišta, muzike, filma sa zadovoljstvom su posećivali moje izložbe. Sećam se Ljubiše Samardžića, Ivane Žigon, mnogih drugih…
o Imaju li možda brojna putovanja veze sa idejom slikanja biljkama?
– Indirektno da. Evropa u manjem delu. To je više bila potraga za lepim mestima i koncertima. Afrika međutim ima više veze jer sam biljke donosio i odande. Najdalje sam stigao do centralne Afrike, do Čada.
o Iz slikanja biljkama izrodilo se novo interesovanje…
– Kamen me je oduvek privlačio. Oblikovanje kamena je u ljudskoj potrebi od najranije razvojne faze čoveka. Kamen je zaklon, krov, ukras… Tako sam počeo da se bavim pejzažnom arhitekturom. Kombinovao Sam biljke i kamen. Voda je došla sama, prirodnim tokom. Voda je nerazdvojiva od kamena i biljaka. Skupa su celoviti i svrsishodni. Kombinovanjem kamena, bilja i vode počeo sam da radim fontane, bazene… Za neke od tih radova ljudi su rekli da su fragmenti prirode u urbanom prostoru.
o Ono što danas radite zove se vizuelna arhitektura. Reklo bi se da je to skup svega što ste do sada radili, umetnosti, zanata, raznih majstorluka…
– Vizuelna arhitektura podrazumeva suštinsko uređenje prostora. Ideja je da se životni i radni prostor približe prirodi, da prirodni elementi uđu u hladne i obezdušene životne i radne prostore i da se sve nekako kroz taj upliv prirode približi čoveku. Priroda oplemenjuje ali je mi sve manje čujemo, sve je manje razumemo iako nam ona stalno govori i stalno nas upozorava.
o Kuća Hobita je neka vrsta krune dosadašnje karijere. Inspiracija su Tolkinova dela, slovenska mitologija, srpska nacionalna istorija…
– U ovom slučaju bio sam dizajner, projektant, majstor… Zapravo skup više majstora a to je već umetnost. Tu je mnogo materijala, mnogo raznih komponenata, sve je to bilo jako teško, posebno dovući materijale i kamen koji je dopreman sa lokacije koja je udaljena 140 kilometara. Stene moraju biti u formi kamena, moraju da izgledaju kao nagrižene vremenom. Komplikovana su bila i okrugla vrata koja izgledaju kao hrastova. To je zapravo slika starog srpskog hrasta, hrasta koji nas veže za pretke i našu tradiciju. Okrugla su jer taj oblik daje toplinu.
o: Cela kuća je sama po sebi bajka sastavljena od pet poglavlja – prostorija koje su međusobno povezane uskim hodnicima – radnjom koja ih vezuje u celinu. Centralno mesto, okupljalište predstavlja kamin, ognjište koje svemu daje posebnu dimenziju…
-U tih 85 kvadrata spojio sam našu istoriju, drevne običaje, zavičajno ali i strano nasleđe. Počinjemo pragovima gde dete koje ulazi, svaki put mora da preskoči taj prag. Prolazi su planski uzani kako bi deca kroz igru razumela da život nije uvek lak, da ne ide pravom linijom. Da bi kroz život prolazili moraju da se snalaze, provlače, skaču, preskaču… Zato sam osmislio i tajna vrata. Prvo moraju da ih pronađu tek onda da vide kuda ona vode. Bajka mora da bude tajanstvena, da obiluje misterijama koje se rešavaju kroz čitav niz koraka i akcija. Sve ovo je imaginarni svet u realnom vremenu i prostoru.
o Gde je veza između Tolkina i srpske tradicije i mistike? Šta je kopča tih udaljenih svetova?
– Najvažnije je da je svet koji sam stvorio – čaroban. Naravno, čitao sam Tolkina i znam da se i on vraćao u daleka, često nepostojeća vremena. Na sličan način i ja sam uspostavio vezu sa prošlošću, delimično negde u nedefinisanom vremenu. Tako na primer ovde ima elemenata kuće u kojoj sam se ja rodio, gde sam živeo, gde su živeli moji preci. Otuda su kamarice, otuda specifičan bunar kao nekakav bunar želja, nezaobilazno bilje koje živi i raste na tom kamenu i naravno bunarski žabac koji je možda princ. Neko će već otkriti da li je.
 Zbog korone..
Kuća Hobita nalazi se nadomak Batočine u okviru „Bora lavirinta“ koji nažalost ni ove godine neće biti otvoren, zbog pandemije Covid 19.


ucentar.rs foto: prinskrin/FB
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID


Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.