Kao za svaki praznik pisac i pesnik Marko S. Marković obraduje nas ponekom pesmom. Marko živi i stvara u gružanskom selu Ljulјaci. Rođen je 26. januara 1986. godine u Kragujevcu. Za svoj književni izraz, uzore traži u srpskoj i ruskoj književnosti. Napisao je dva prozna romana iz žanra mitološke-istorijske avanture i započeo treći. Osim prozom, bavi se i pisanjem poezije. Do sada mu je objavlјeno nekoliko desetina pesama. Živi u selu Ljuljaci kod Knića, gde zajedno sa porodicom (na slici) baštini porodične i tradicionalne vrednosti.
Vaskrs u Gruži
Pevaj Gružo, sa prolećem,
zamiriši poljskim cvećem.
Neka slavi svaka kuća,
dan Hristovog vaskrsnuća.
Raduju se u svanuće,
dve Vrbave, dve Crnuće.
Procvetala brda, dolje,
Boga slavi Belo Polje.
Kao cvetna pletenica,
Lipovac i Kamenica.
Obasjalo sunce lice,
Prnjavora, Vraćevšnice.
Sa mirisnih brežuljaka,
iz Kneževca i Ljuljaka.
Zapevala složno deca,
iznad Bara, Kikojevca.
Na veselje zovu braća,
Rogojevac i Ramaća.
Na ćilimu tkanih snova,
stiže Vaskrs do Kutlova.
Pesma peva, nikad jače,
od Grbica do Dobrače.
Boga slave sa visina,
od Drače do Divostina.
Veze vezak opančića,
preko Grivca, Oplanića.
Šareni se k’o tkanica,
Kusovac i Toponica.
Dok pevaju lepotice,
iz Brnjice, Zabojnice.
Sa žuborom Gruže plave,
Sumurovca i Dubrave.
Zacvrkuću pesmu ptice,
iz Knića i Vučkovice.
Cvetovi iz Raja pali,
Raškovići procvetali.
Peva kao golubica,
Bečevica, Dragušica.
Gružanke se osmehnuše,
iz Brestovca i Konjuše.
Na najlepša dva mladića,
Borča i Radmilovića.
Sišle zvezde da pozlate,
Žunje, Ljubić i Guncate.
Kao vile dve devojke,
Bumbarevo i Pretoke.
Dok šapuću pastirice,
iz Grabovca i Lipnice.
Kraj Minuše hladne vode,
Leskovčani kolo vode.
Dok jorgovan cveta plavi,
Pajsijević Vaskrs slavi.
Leti pesma domaćina,
Guberevca i Čestina.
Kao šljiva ranka cveta,
Balosava i Vrbeta.
Slave brda i doline,
Gledića i Bajčetine,
Zapevali, ko će bolje,
Sibnica i Petropolje.
Šarene se divna jaja,
mog gružanskog zavičaja.
Pevaj svete, cvetaj ružo,
HRISTOS VASKRS, MOJA GRUŽO
