Krizni štab doneo je odluku da ugostiteljski objekati od petka, 7 maja, mogu da rade i u zatvorenom prostoru uz poštovanje svih epidemioloških mera, izjavio je epidemiolog dr Branislav Tiodorović posle sednice tog tela.
Objasnio je da će ugostiteljski objekti moći da rade i u zatvorenom prostoru pod uslovom da poštuju sve epidemiološke mere – da maksimalna popunjenost prostora bude do 50 odsto, da razdaljina između gostiju bude od metar i po do dva, i da ne bude muzike, ni žive, ni sa razglasa.
FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC/ nr
„Jer kad je muzika sa razglasa, ona je obično glasna, i ljudi su primorani da viču da bi se čuli, a onda su to sve faktori koji potpomažu širenju virusa. Sa virusom nismo završili, još dugo će nas čekati borba“, rekao je Tiodorović i najavio nove odluke Kriznog štaba za sledeću sedmicu.
Istakao je da će se sprovoditi stroga kontrola poštovanja epidemioloških mera i da se Krizni štab zalaže za rigoroznu primenu mera kažnjavanja.
Kako je naveo, ugostiteljski objekti će raditi do 22 časa, a što se tiče okupljanja, i dalje će biti dozvoljeno okupljanje do pet ljudi na jednom mestu, uz poštovanja razdaljine, nošenje maski i neophodnu dezinfekciju. Komentarišući meru vlade da će svi građani stariji od 16 godina, koji će do 31. maja dobiti bar jednu dozu vakcine protiv koronavirusa, moći da se prijave za pomoć od 3.000 dinara, Tiodorović kaže da „benefiti vakcinisanih moraju biti u skladu sa pravnim normama, sa Ustavom i zakonom“.
„Radimo na tome da i oni koji se nisu mogli vakcinisati zbog zdravstvenog stanja mogu koristiti određene benefite, uz negativan PCR ili negativan antigenski test“, kazao je Tiodorović.
Dodao je da će i svi građani Srbije koji žive u inostranstvu i tamo su redovno vakcinisani, moći da uđu u Srbiju bez ikakvih ograničenja, „neće morati da idu u karantin“.
Što se tiče noćnih klubova, kazao je da će se sa odlukom o njihovom otvaranju sačekati još malo, „i onda kad smo sigurni da imamo ispod 100 novozaraženih na dnevnom nivou možemo pustiti da sve normalno funkcioniše“. „Sve što ćemo raditi narednih dana i nedelja biće zasnovano samo na egzaktnim podacima koje dobijamo od zdravstvenog sistema, i u skladu sa tim ćemo donositi odluke o postepenom popuštanju mera“, kazao je Tiodorović.
Podsetimo, epidemiolog dr Predrag Kon izjavio je jutros da je medicinski deo Kriznog štaba tražio da se odluka o potpunom otvaranju ugostiteljskih objekata odloži za posle 15. maja, ali je dodao da je „činjenica da su ekonomski pritisak i potreba jako veliki“ i da se o tome mora razmišljati.
U Srbiji je danas zvanično evidentirano 1.366 novih slučajeva zaraze koronavirusom, a od juče u 15 sati preminula je još 21 osoba od posledica kovida-19.
ucentar.rs / N1!!! Zapratite nas i na FB najnovije vesti,događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTARskinite našu aplikaciju ANDROID
Jesen nam je donela vatromet! Samo u AdmiralBetu, svakog dana od 10. oktobra u periodu od 19 časova do 23 časa sve igrače u lokalu očekuje Happy Hour!
U narednom periodu Happy Hour će donositi intezivne padavine džekpota u visini od 120.000 dinara dnevno!
Sjajan način da završite dan, zar ne?
Sve što treba da uradite je da posetite AdmiralBet lokal na adresi Zorana Đinđića 10, zaigrate vaše omiljene slot igre u navedenom periodu i imate sjajnu priliku da svakog dana osvojite deo od 120.000 dinara u kešu!
Pored najavljenih padavina, sve posetioce lokala očekuje akcija 3+1 pri kupovini piva, a tu je i mnoštvo drugih nagrada i promocija! Na Vama je samo da dođete i da u sjajnoj atmosferi uživate u jesenjoj čaroliji, samo u AdmiralBetu!
IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
Kada je pre šest godina počinjala sa radom Regionalna informativna novisnka agencija (RINA) sa sedištem u Čačku, mnogi su pomislili da će to biti samo još jedan u nizu elektronskih medija iz unutrašnjosti Srbije, koji će kao i većina drugih biti oruđe kojim upravljaju lokalni političari.
Vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić, foto: Privatna arhiva
Ipak, od jeseni 2018. do ove 2024. prešao se težak, naporan ali i siguran put od male medijske kuće do lidera kad je u pitanju informisanje iz zapadnog dela naše lepe Srbije.
Na čelu sa Ivanom Nikolićem, agencija RINA danas je medij na koji računaju najveće nacionalne medijske kuće, medij sa kog se informišu skoro svi lokalni i veliki nacionalni portali, ali i medij koji je uvek prvi na licu mesta i na izvoru informacija.
– Da je bilo lako svih ovih šest godina – nije. Sama ideja o nastanku agencije RINA, potekla je od mog oca Gvozdena, koji je skoro dvadeset godina u medijima, ipak sve ostalo je bilo na meni. Prihvatio sam tada izazov iako ni ja ni kolege nismo mogli da pretopostavimo šta nas sve čeka. Ali, odustajanje za nas nije bilo opcija. Rad koji traje skoro 24 sata, sedam dana u nedelji. Ono što nas je izdvojilo od ostalih jeste upravo ta želja da prvi imamo informaciju sa terena. Ja lično sam znao u pola noći, usred zime da ustanem iz kreveta i odem na lice mesta, ukoliko se desila neka nesreća, havarija ili požar, kaže vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić.
Priseća se da je na samom početku bilo malo onih koji su RINI dali poverenje, imala je samo dva, tri korisnika, ali to ni Ivana ni njegovu malu ekipu nije pokolebalo. Nastavili su da rade bez predaha, kao da ih čita na hiljade ljudi a u stvarnosti je taj broj bio jako mali. Dani su prolazili, meseci i onda je polako točak počeo da se okreće na njihovu stranu. Postali su prepoznatljivi i to najviše zbog toga što su u fokus stavili obične ljude iz naroda, a politiku u drugi plan.
– Mogu da se setim tog prelomnog trenutka, bile su poplave u maju 2019. godine. Danima smo izveštavali o nesrećnim ljudima kojima je vodena stihija odnela sve što su imali. Trudili smo se da ih sve obiđemo, da prikažemo njihovu bol i patnju, verujte i sami smo neretko završavali u suzama nakon obilaska svih tih područja. Sećam se da smo peške išli preko dva kilometra po blatu kako bi stigli do čoveka koji je živeo u udaljenom dragačevskom selu, a kome je klizište pretilo da ga zatrpa i njega i njegovu malu kuću. Tada je njegovu priču čula čitava Srbija. Tada su veliki mediji iz Beograda obratili pažnju na nas, tražili su naše slike i fotografije, koje su govorile više od 1000 reči. Mislim da smo dokazali evo i na našem primeru, da može da se uspe čak iako u vašim pričama umesto političarima, date prednost običnom narodu, dodaje Nikolić.
Neobične, upečatljive priče, takođe priče iz naroda ono je po čemu je agencija RINA danas prepoznatljiva. Iako mlad, Ivan se uspešno izborio i sa svim izazovima koje je pandemija korona virusa donela u svaki segment života, pa tako i u novinarstvo.
– To je jedan od najizazovnijih perioda za ovih šest godina, ali sada kad malo bolje razmislim bio je i jedan od najspušenijih. Izveštavali smo o situaciji, o bolesnima, obilazili bolnice i lekare, neretko rizikujući i sami da dobijemo infekciju. Tada smo mnogo vremena posvetili i pričama o prelepim predelima u Srbiji, jer u vreme lokdauna ljudi nisu mogli da putuju van granica. Pamtim to kao jako težak, ali i jako bitan period u našem dosadašenjm poslovanju, kaže Nikolić.
Jedan po jedan korisnik i sada je agencija RINA dopisnik svih najčitanijih nacionalnih portala u zemlji. Sarađuje sa preko 30 nacionalnih i regionalnih medija, što je pravi kuriozitet za agenciju iz unutrašnjosti i to je do sada pošlo za rukom samo velikima poput Tanjuga. Brojne njihove vesti, fitografije i video snimke, poput eksplozije u fabrici Sloboda, pad visećeg mosta i slično, prenosili su čak i veliki svetski mediji. Ono što je takođe, posle toliko truda i rada, evidentno jeste činjenica da ako novinari sa RINE puste određenu vest, tu informaciju će znati čitava Srbija ali i skoro čitav region.
– Uspeh nam je dao krila, dao nam je vetar u leđa da se nastavimo kretati u pravcu u kom smo krenuli. Nakon što se za nas čulo i naš rad postao vidljiv, nastavili smo da radimo još više i još kvalitetnije kako bismo ispoštovali naše saradnike koji su nam pokazali poverenje. Trudimo se da njima, ali i čitavoj Srbiji osim svokodnevnih informacija donesemo i jedinstvene priče o običnim malim ljudima, dobrim, vrednim i poštenim. Želimo da pokažemo lepu stranu naše zapadne Srbije. Mnogima smo promenili život na bolje, izdvojio bih možda mladog Luku Crepuljarevića sa Zlatibora kog smo obišli prvi i kom se nakon naše priče život promenio iz korena. I takvih je primera zaista mnogo. Neretko su tema naših priča manastiri, prirodni predeli i skrivene oaze za koje ko malo zna, ističe mladi novinar.
Početkom ove godine agencija RINA postala je aktivna i na društvenim mrežama, a njihov instagram profil sada prati preko 20.000 ljudi.
– Idemo u korak sa vremenom, sa modernim tehnologijama. Jasno nam je da su društvene mreže danas jako važne i da su najbolji način da budemo u kontaktu i interakciji sa našim čitaocima. Raduje nas što naša svaka objavljena fotografija ili video u toku samo jednog dana ostvaraju milion pregleda, a sam instagram profil mesečno poseti u proseku oko 20 miliona ljudi što je zaista impozantna brojka. Našim saradnicima mogu da obećam da ćemo se i dalje maksimalno truditi da ih ispoštujemo, da što bi se reklo pokrijemo svaki teren onako kako treba, a našim čitaocima obećavam još mnogo dobrih i zanimljivih priča, kao i mnogo iznenađenja kad su u pitanju novi profesionalni koraci, poručuje Ivan Nikolić.
Broj korisnika portala i aplikacije „EPS Uvid u račun“ raste iz dana u dan i premašio je 615.000, a od 1. novembra ove godine od 31. oktobra 2025. „Elektroprivreda Srbije“ odobrava popust od 30 dinara na naredni račun za plaćanje preko portala i aplikacije – rekao je Aleksandar Bjeličić, izvršni direktor za snabdevanje, u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.
Bjeličić je istakao da od 1. novembra počinje sukcesivan prestanak blagajničkog rada u poslovnicama EPS i da je ova odluka bila sasvim očekivana jer sve manje građana, svega 13 odsto, plaća račune na blagajnama EPS, a čak 87 odsto račune za električnu energiju plaća preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka i Pošte Srbije. Od 1. novembra do 1. februara naredne godine radiće samo blagajne koje imaju najveći broj transakcija i koje su u najvećim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Svi koji su radili na blagajnama sada će biti angažovani na poboljšanju usluga za kupce.
Na šalterima, kao i do sada, građani mogu da dobiju informacije o računima, ugovorima, da podnesu prigovore, reklamacije i da dobiju ostale informacije. Oni koji nisu vični informacionim tehnologijama, prvenstveno stariji sugrađani, moći će da plate račune, kao i sve svoje druge račune, na šalterima pošta, banaka i ostalih platnih institucija. Banka Poštanska štedionica je ponudila proviziju od 30 dinara građanima koji plaćaju EPS-ove račune na njihovim šalterima, za iznose do 6.000 dinara – rekao je Bjeličić.
Dodao je da će i svi građani Srbije koji žive u inostranstvu i tamo su redovno vakcinisani, moći da uđu u Srbiju bez ikakvih ograničenja, „neće morati da idu u karantin“.
