Reportaža
Obožavali su ga Jugosleveni i Rusi! Bacio je sako i zapevao „Romanu“
Đorđe Marjanović je velika zvezda Jugoslavije koja i danas sija punim sjajem. Bio je uvažavan u Jugoslaviji i Rusiji, stvarao je predivne pesme, mnogi i danas prepričavaju njegove scenske nastupe, te koncert koji je održao šaputajući. Njegova slava bila je fenomen, ali mu je život naneo i muke.
Priča ovog legendarnog pevača puna je uzbudljivih trenutaka, ali i onih manje lepih koji, eto, čine život.
Rodio se u Kučevu 30.oktobra 1931.godine. Završio je gimnaziju u Požarevcu, a potom odlazi u Beograd na studije (1950). Izabrao je farmaciju i dogurao do apsolventa. Muzika je učinila da krene putem u kojem studije farmacije nisu više bile važne. 1954.godine učestvovaće na audiciji za pevače u organizaciji Udruženja džez muzičara Beograda. Sačekaće još neku godinu da njegov pevački dar dobije priznanje. LJubav prema muzici, sticajem dobrih okolnosti, postala je njegov životni put.
Kako novca nije bilo dovoljno, Đorđe je povremeno radio razne poslove. Nije se libio raznošenja mleka… pražnjenja vagona na železničkoj stanici … Po prirodi vedar, pevušio je i radio uz njegov nezaobilazni osmeh. Bio je lepuškast mladić pun životne radosti i snage. Put ga je naveo i na posao u Radio Beogradu. Radio je kao inkasant. Tada već ulazi u svet umetnosti statirajuci na filmu i u pozorištu. NJegovo pevušenje bilo je primećeno i Đorđe snima (1958.) svoju prvu pesmu “Zvižduk u osam” kompozitora Darka Kraljića. Jednom čuta, ova pesma osvojila je svakog slušaoca. Pesma je emitovana na televiziji i odmah je izazvala opšte oduševljenje.
Kao student farmacije, 1954. godine, Đorđe Marjanović prvi put je zapevao na jednoj beogradskoj audiciji.Već 1963. krenuo je na turneju po Rusiji sa Radoslavom Grajićem i Beti Đorđević. Te godine pevao je u Moskvi, u sali sa 25.000 sedišta, tri puta dnevno! Za deset dana videlo ga je i slušalo 750.000 Moskovljana.
Svojom scenskom i pevačkom pojavom izazvao je revoluciju u zabavnoj muzici.
On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku…
Tokom višedecenijske karijere dobio je veliki broj nagrada, poput Zlatne plakete Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, a predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.
Đorđe Marjanović ima dva muzeja. Prvi se nalazi u njegovom rodnom Kučevu, a drugi, sa 300 eksponata, u Moskvi, vlasništvo je „đokiste“ Nikolaja Larena, koji je pratio Đorđa na svim koncertima, od Moskve, preko Minska i Sibira, do Vladivostoka.
https://www.youtube.com/watch?v=8AlxA56ah6U&ab_channel=SpeedyNEWArchivesSpeedyNEWArchives
Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše.
Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
Njegova legendarna pesma “Zvižduk u osam” i dalje je simbol jednog predivnog vremena.
izvor: srbijadanas.com
Ne propustite:
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji 
jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. ucentar.rs
Ne propustite:
„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.
I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…
“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”
Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Ne propustite:
-
fokus4 седмице agoŠTA SE VIŠE ISPLATI – GOTOV AJVAR ILI PAPRIKA? Domaćice u dilemi, evo šta nam kažu prodavci
-
fokus4 седмице agoZastarelost komunalnih dugova: Kada se obustavlja prinudna naplata za struju i ostale usluge
-
fokus2 седмице agoVLASNIK poznatog KRAGUJEVAČKOG lokala dobio PRETNJE SMRĆU. Razjareno lice mu polomilo INVENTAR u lokalu
-
Crna Hronika2 седмице agoUhapšen kragujevački biznismen G.V. zbog pretnji smrću
-
fokus2 седмице agoDAŠIĆEVA METLA počela da ČISTI: Gradonačelnik započeo SMENU rukovodilaca čistkom u JKP Šumadija.
-
Društvo3 седмице agoKO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu
-
Crna Hronika2 седмице agoSKANDAL! BAHATI KONTROVERZNI BIZNISMEN PRETIO SMRĆU!
-
fokus2 седмице agoMENJA SE VAŽNO PRAVILO U SRBIJI: Novčane pozajmice između fizičkih lica od 10.000 € sada će morati