Obožavali su ga Jugosleveni i Rusi! Bacio je sako i zapevao „Romanu“

Đorđe Marjanović je velika zvezda Jugoslavije koja i danas sija punim sjajem. Bio je uvažavan u Jugoslaviji i Rusiji, stvarao je predivne pesme, mnogi i danas prepričavaju njegove scenske nastupe, te koncert koji je održao šaputajući. Njegova slava bila je fenomen, ali mu je život naneo i muke.

Priča ovog legendarnog pevača puna je uzbudljivih trenutaka, ali i onih manje lepih koji, eto, čine život.

Rodio se u Kučevu 30.oktobra 1931.godine. Završio je gimnaziju u Požarevcu, a potom odlazi u Beograd na studije (1950). Izabrao je farmaciju i dogurao do apsolventa. Muzika je učinila da krene putem u kojem studije farmacije nisu više bile važne. 1954.godine učestvovaće na audiciji za pevače u organizaciji Udruženja džez muzičara Beograda. Sačekaće još neku godinu da njegov pevački dar dobije priznanje. LJubav prema muzici, sticajem dobrih okolnosti, postala je njegov životni put.

Kako novca nije bilo dovoljno, Đorđe je povremeno radio razne poslove. Nije se libio raznošenja mleka… pražnjenja vagona na železničkoj stanici … Po prirodi vedar, pevušio je i radio uz njegov nezaobilazni osmeh. Bio je lepuškast mladić pun životne radosti i snage. Put ga je naveo i na posao u Radio Beogradu. Radio je kao inkasant. Tada već ulazi u svet umetnosti statirajuci na filmu i u pozorištu. NJegovo pevušenje bilo je primećeno i Đorđe snima (1958.) svoju prvu pesmu “Zvižduk u osam” kompozitora Darka Kraljića. Jednom čuta, ova pesma osvojila je svakog slušaoca. Pesma je emitovana na televiziji i odmah je izazvala opšte oduševljenje.

Kao student farmacije, 1954. godine, Đorđe Marjanović prvi put je zapevao na jednoj beogradskoj audiciji.Već 1963. krenuo je na turneju po Rusiji sa Radoslavom Grajićem i Beti Đorđević. Te godine pevao je u Moskvi, u sali sa 25.000 sedišta, tri puta dnevno! Za deset dana videlo ga je i slušalo 750.000 Moskovljana.

Svojom scenskom i pevačkom pojavom izazvao je revoluciju u zabavnoj muzici.

On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku…

Tokom višedecenijske karijere dobio je veliki broj nagrada, poput Zlatne plakete Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, a predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.

Đorđe Marjanović ima dva muzeja. Prvi se nalazi u njegovom rodnom Kučevu, a drugi, sa 300 eksponata, u Moskvi, vlasništvo je „đokiste“ Nikolaja Larena, koji je pratio Đorđa na svim koncertima, od Moskve, preko Minska i Sibira, do Vladivostoka.

Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše.

Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.

Njegova legendarna pesma “Zvižduk u osam” i dalje je simbol jednog predivnog vremena.

izvor: srbijadanas.com