ZLO: Kandićka mrzi Srbe, hvali Šiptare- rodom je iz Opornice kod Kragujevca i rođaka čuvenog Bata Kande

Jedan od najvećih lobista Šiptara u Srbiji Nataša Kandić, osnivač  idirektor Fonda za humanitarno pravo rođena je 1946. godine u Kragujevcu. Sa svojom porodicom živela je u selu Opornica koje se nalazi desetak kilometara od glavnog grada Šumadije -na putu ka Topoli.

Pljuje sve što je srpsko, tvrdi da su Srbi genocidan narod..

rodna kuća Nataše Kandić u selu Opornica kod Kragujevca

Dobro je poznato da se Kandićka  zalaže za nezavisnost Kosova, tvrdi da su Srbi genocidan narod, a ovih dana posebno je razljutila srpsku javnost osudom odlikovanja nobelovca Handkea.

„Predsednik Srbije je dodelom Ordena Karađorđeve zvezde Handkeu započeo rat protiv civilizovanog sveta, su se da i svakog od nas u Srbiji koji nosimo sramotu počinjenog genocida i masovnih zločina srpskih snaga u ratovima 90-tih. Ni tračka nade nema“, objavila je 11. maja na svom Twitter nalogu nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) i osnivačica Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM), Nataša Kandić.

Otišla je i korak dalje.

Češki predsednik Zeman nedavno se izvinio se Srbiji i srpskom narodu za NATO agresiju 1999. godine i zamolio za oproštaj.

“Zeman je izvinjenjem za bombarovanje Srbije i molbom za oproštaj ‘rešio svoju višegodišnju traumu. Malo je godina prošlo te još nije čuo da je vojska i policija te bezgrešne Srbije za 78 dana pobila više od 7.000 albanskih civila”, napisala je Nataša Kandić.

U romansiranim biografijama objavljenim uglavom u „soroševim medijima“ uglavnom se saznaje da je rođena je 1946. u Kragujevcu. Diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Osnivačica je Fonda za humanitarno pravo, organizacije “koja je osvetlila ulogu zločinaca u ratovima devedesetih, kao nijedna u region”. Koordinatorka je Koalicije za REKOM.

Bila je u braku za režiserom Lazarom Stojanovićem, sa kojim ima sina.

O životu u Kragujevcu- ni reči!

selo Opornica kod Kragujevca

-Pusti me dete, dovoljno je što sa tim živimo. Sa stidom- kaže nam danas starija žena koja se uputila dole niz ulicu i zaseoku gde žive Kandići. Odmahuje izboranom rukom i priča nešto sebi  u bradu.

I koga kod da pitate- odmahne rukom, gleda u zemlju i užurbano odlazi sa stidom. Tuđim.

Kuća u kojoj je rođena Nataša Kandić je napuštena. Zub vremena dolazi po svoje. Zaprložilo se granje okolo. Pročulo se i da je kuća prodata pre par godina, ali nove vlasnike niko nije video.

Kandići su pošteni i radni ljudi. Ponosni Šumadinci. Svoji radom su sve stekli, neki išli u pečalbu da bi zaimali, školovali decu.. Dobre zanatlije, domaćini.. Prema knjigama Todora Radivojevića „Lepenica“ i „Naselja u Lepenici“ Kandići su doseljeni Opornicu  u periodu od 1788. do 1803. godine iz okoline Prištine.

Nekad, nekad po koju prozbore o stidu koja ih prati..

dva suprotna sveta..

I po nepisanom pravilu odmah se priča okrene na čuvenog Vladetu Kandića, harmmonikaša Bata Kandu. Velikog čoveka, koji je voleo svoju Šumadiju. Veliki patriota.

– Bata Kanda je pobedio moje ime, prezime i srednje slovo. Ja sam Vladeta R. Kandić, sin Radivoja iz Opornice kod Kragujevca i majke Danice iz Obrenovca- voleo je da kaže Bata Kanda koji je rođen u Beogradu.

I on je rođak Nataše Kandić.

Iste ona koja preutkuje odrastanje u Opornici Kragujevcu.

Meštani tvrde da je i Gimnaziju  završila ovde u Kraguejvcu, pominju i porodične tragedije u kući koja je sada prazna..

Sve u nadi da će naći opravdanje i motiv. Za stid koja ih eto,  kao čestite Šumadince proganja…