Nikola Džamić piše za UCENTAR o anegdotama i legendama srpskog glumišta!

Nikola Džamić široj srpskoj javnosti znan je kao lik Ijakoje iz serije „Selo gori, a baba se češlja“. Malo je poznato da je Nikola jedan od najznačajijih kulturnih pregalnika u istoriji Vrnjačke Banje. Mnoge velike projekte popularni Džama je doneo u svoje rodno mesto. Trpeći često i nerazumevanje, pa i poniženja od „filozofije palanke“- iza sebe je ostavljao trag koji će ući u istoriju Vrnjačke Banje.

Za UCENTAR ekslkuzivno piše u serijalu o tim projektima i druženju sa legendama Danilom Batom Stojkovićem, Draganom Nikolićem, Mirom Banjac, Dušanom Kovačevićem, Miloradom Mandićem Mandom i mnogim. mnogim drugima..

piše: Nikola Džamić

PROLOG….

Teško je pisati ovaj tekst… Zbune Vas emocije. Kao maljem opale sećanja i seta za starim, dobrim vremenima…

Ali da krenem od kada je Danilo Bata Stojković je prvi put došao Vrnjačku Banju sa rođenim bratom Živoradom ,koji je kao prosvetni radnik pod “kuluk” gradio osnovnu školu u banjskom selu Stanišinci na planini Goč. Kada smo se mnogo godina kasnije upoznali, često mi se žalio na duga pešačenja od Vrnjača do Goča. Ali bez obzira napor- upravo Goč mu je ostao omiljena planina. Stariji brat Živorad bio je strog i veoma pravičan čovek- pa je Bata poštovao njegove osobine i nije smeo mnogo da svojim urođenim inadžijstvom- da prekoreva, niti da se usprotivi. Upravo je
jedna od prvih ličnosti koje sam upoznao, emocijama  “kupio” i večno vezao za Vrnjačku Banju- je bio upravo naš istaknuti glumac Danilo Bata Stojkovic. Nakon njega Dragana Nikolića, pa Milorada Mandića Mandu, Petra Kralja, Milenu Dravić...

Moram da priznam da mi je danas veoma drago prijateljstvo sa Mirom Banjac, Mimom Karadžićem, Radošem Bajićem, Ljiljom Stjepanović, Olgom Odalović, Nenadom Okanovićem Draganom Vujićem i naravno našim najvećim dramskim piscem Dušanom Kovačevićem.

Ima ih još mnogo,,
Danas u Vrnjackoj Banji postoji park ”Sećanja” u kome je zasađeno 11 stabala u znak velikana srpskog glumišta kojih, na žalost- više nema! Za takvu ideju dobio sam ogromnu podršku od rukovodstva opštine i samih građana.

Uz isti elan i volju uspeo sam da realizujem izgradnju mosta posvećen filmu “Ko to tamo peva” . Sam reditelj filma Slobodan Šijan na dan otvaranja mosta nije mogao da sakrije svoje oduševljenje. Ideja je jedno, a realizacija sasvim drugo. Važno je biti uporan i iskren. Neko u tebi treba da vidi istinsku volju. Zahvaljući tome i specijalnoj bolnici Merkur podignut je spomenik Draganu Nikoliću koji je postavljen nedaleko od izvora tople vode. Ti ljudi su zaslužni za veliku afirmaciju Vrnjačke Banje i ljubav koju su nosili prema njoj. Amfiteatar nosi Batino ime i u toku je dogovor oko izrade njegove  statue u prirodnoj veličini. Otkrivanje statue planirano je za ovogodišnje otvaranje festivala Filmskog scenarija u avgustu mesecu. Videcemo. Verujem u svoj grad i u ljude koji su skloni da urade prave stvari. Jedno je sasvim sigurno- ”dok traju priče o nama živeće i sećanje na nas”.

A ja ću bar jednom nedeljno kao skroman pregalnik da pokušam da vam preko portala UCENTAR približim priče o anegdotama, druženjima, voljama i nevoljama sa našim legendama koje su nekako ipak ostale zapisane u izvorištima moje Vrnjačke banje..

-nastaviće se-