kad „Samo skreneš“- ne možeš da promašiš! Neobična imena kragujevačkih kafana
U Centar
Posted On 27/05/2021
Za dobru kafanu je, zna se, važna lokacija na kojoj se nalazi, kao i asortiman jela i pića kojima gosti mogu da se posluže. Ali, u Kragujevcu postoje i one koji su poznate kao gradski simboli samo po svojim neobičnim imenima i kojima marketing nije potreban.
Na izlazu iz Kragujevca, baš preko puta najveće ustanove za zbrinjavanje odraslih, ne samo u Srbiji već i u Evropi, u kojoj se nalaze uglavnom duševno oboleli, nalazi se kafana „Samo skreneš“.
– Turističkoj inspekciji možemo da zahvalimo za ime… Oni su nam 2016. godine napisali kaznu od 40.000 dinara zato što smo se zvali „Đurina kafana“ i morali smo da promenimo naziv. Većali smo celu noć, i onda je nastalo „Samo skreneš“… U suštini, svako ko dođe ovamo skrene ili levo kod nas ili desno na lečenje – kaže kroz šalu Dejan Novaković, vlasnik kafane.
„Samo skreneš postao je nadaleko čuven restoran. Dejan je pažljivo „krao“ zanat po kragujevačkim kafanama od svoje 18 godine. I malo po malo došao do toga da je danas jedan od najpoznatijih ugositelja. Ovde na roštilj dolaze iz svih krajeva Srbije.
„Samo skreneš“ danas je porodična kafana u kome što savetima, što radom pomažu supruga Nataša, kćerka Tijana i sin Zoran. Zajedno su osmisli u ovom delu Šumadije poznati porodični doručak u kome dominiraju paprike punjene kajmakom i sirom, prženice, razne domaće đakonije, kao i „domaća pčelički sendvič“ koji je ime dobio po istoimenom naselju gde žive i gde se nalazi ova kafana neobičnog imena.
Kada smo već kod neobičnih imena za kultnu „Biblioteku kod Milutina“ čuli su i stranci. Svakog proleća se uz pečenog vola tamo organizuje dobrovoljna akcija davanja krvi, a ove godine je čak organizovana i vakcinacija. O tome su izveštavali kineski mediji i britanska agencija Rojters, a iako postoji godinama, mnogi i ne znaju pravu priču kako je ova kafana dobile ime.
– Nekada smo se zvali samo „Kod Milutina“ a onda je posle jedne anegdote, koja se dugo prepričavala, sada pokojni otac rešio da doda i „biblioteka“ uz staro ime. Ima tome 13 godina – prepričava Stavro Rašković, koji sa bratom i majkom Ljubinkom vodi kafanu.
Smejući se, priča kako je u kafani oduvek bilo stalnih gostiju, lekara, advokata, običnog sveta i da se gotovo znalo ko gde sedi.
– Pouzdano ne znam kome se to dogodilo, ali nekog od gostiju pozvala je žena, verovatno ljuta, a on joj rekao da je u biblioteci. „Ama u kojoj biblioteci kad se čuje tolika buka!“, rekla mu je žena, a on joj je spremno odgovorio: „Pa svi čitamo naglas“ – prepričava nam Stavro.
Tako se njegov otac Milutin, seća se Stavro, već sutradan s gostima odlučio na revolucionarni korak u ugostiteljstvu – da se kafana zove i biblioteka.
– Majka je u gimnaziji završila smer za bibliotekara, ali nikada nije radila taj posao. Kad je dodata „biblioteka“ starom imenu, više se nije žalila što ne radi svoj posao – smeje se Stavro.
