Bil Gejts će se baviti povrtarstvom, kaže Vedran iz Kragujevca čijem paradajzu se dive i Grci!

U Centar Posted On 28/05/2021

Porodica Vedrana Milenkovića, poznatog Kragujevčanina zasigurno ima najduže zakupljene tezge na glavnoj varoškoj pijaci. I ne šali se, kada je Gejts u pitanju
„Sedamdeset godina moja porodica drži tezge na pijaci oko koje danas kruže kontroverzne priča vezane za renoviranje koje, iskreno govoreći, traje predugo. Za Gejtsa se ne šalim, to je zaista najavio kada, sledeće godine ode u penziju“, kaže ovaj marljivi čovek koji sa ljubavlju i velikim zalaganjem obrađuje tri hektara okućnice i još nekoliko u okruženju u kragujevačkom selu Korman. Kaže da je Korman nekada snabdevao ceo grad najkvalitetnijim povrćem, ponajviše nadaleko poznatim kupusom.
„Kormance zovu „Kupusari“. Od davnina. Moj otac je bio jedan od najpoznatijih. Tu ljubav i strast za radom nasledio sam od njega, a slični su i moji sinovi. Obojicu sam odškolovao u Americi. Sada su ovde i vikendom dolaze da pomažu iako imaju porodice i ozbiljne poslove u Beogradu. Počeli su da se zanimaju za baštovanluk bukvalno kao trogodišnjaci. Ponosan sam na to“.
Vedran svoju proizvodnju bazira na najkvalitetnijem paradajzu čiji rasad uvozi iz Grčke. Proizvodi i značajne količine paprike i kupusa ali gaji i kukuruz i pšenicu.
„Trudim se da iznesem kompletan proizvod. Za moj paradajz Grci tvrde da je bolji od njihovog. Verovatno zahvaljujući prvoklasnoj zemlji i ekološkom pristupu proizvodnji. Kod mene nema tretmana koji truju plod. Svakom struku prilazimo sa istom pažnjom. Od paprike pravimo ajvar. Starom tehnologijom. Nema eksperimenata. Isto je i sa kupusom koji kiselimo. I nova pravila na gradskim tržnicama nalažu prodaju u vakum pakovanju tako da vrhunski proizvod pakujemo na ekološki ispravan način. Ne dopuštam da se u smislu zdravlja i kvaliteta provuče greška“, kaže ovaj penzionisani carinik na čijem licu se ne vide godine. Za energiju kojom obiluje, zahvalan je stalnom radu u baštama i plastenicima. Kaže da je baštovanstvo nešto što zahteva celog čoveka, svakodnevno prisustvo i angažovanje.
„Kovid nam jer naneo mnogo štete ali sam prošao mnogo bolje od onih koji nemaju parče zemlje. Ja sam izrazito društven čovek koji je ceo život proveo u kontaktima. Kovid režim bi za mene bio nepodnošljiv da nema bašte. Ovako, imao sam stalnu obavezu, zanimaciju… S druge strane, kovid je desetkovao tržište. Mogu da proizvedem mnogo ali nema kome da se proda. Računica je prosta. Nema svadbi, rođendana… Nema se gde sa kiselim kupusom. Nema malih porodičnih slavlja, prodaje se manje ajvara. I nije samo to. Opet se vraćam na problem pijace koja ne radi. Prodati dnevno 30 kilograma mladih krompirića je besmisleno mala količina. Tu je i veliki problem sa vanpijačnim prodavcima koji ništa nikome ne plaćaju a rade sa ozbiljnim količinama. Tu bi trebalo uvesti red“, tvrdi Vedran ali se ne ljuti. Gradi hladnjaču sa pratećom infrastrukturom i specifičnom kulom u kojoj će biti smeštena administracija i drugi neophodni sadržaji. Kaže i da bi, bez obzira na teškoće sa kojima se susreću proizvođači, preporučio ljudima da se bave povrtarstvom.
„Ima zarade. Svakih par godina dođe sezona nečega što se isplati toliko da pokrije ranije nezadovoljstvo. Takvo smo podneblje, rađa zemlja, daje… Ja lično ne pratim državu, političare koji obećavaju, pričaju… Sam radim svoj posao. Velika je greota što nam se sela prazne. Pustinja. Tu bi država mogla da pomogne ali niko nikome ne može da zabrani ni da dođe na selo ali ni da ga napusti. Ja zapošljavam nekoliko radnika. Mogli bi i drugi. Do čoveka je, do volje za rad. Sve se nekako postiže samo na tržište ne može da se utiče. Tu smo mi proizvođači nemoćni. Kako god, ova zemlja je moje parče raja. Da živim tri života ne bih menjao baštu za nešto drugo“, iskren je i optimističan Vedran Milenković, povrtar sa možda najdužom tradicijom u centralnom gradu Šumadije. Njegovo registrovano poljoprivredno gazdinstvo moglo bi da motiviše mlade, vredne i odlučne ljude da se vrate korenima i probaju da, uz marljiv rad, žive pristojno od sela jer… Selo nas je održalo, njemu hvala.