Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

Čola napunio 70 godina! Srećan rođendan, legendo!

Published

on

Zdravko Čolić, poznat i pod nadimkom Čola, je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije. Rođen je na današnji dan pre 70 godina-30. maja 1951. godine u Sarajevu u 17 h i 15 min.

Potiče iz skromne porodice, majka Stana je bila domaćica, otac Vladimir je bio policijski oficir u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a ima i brata Dragana koji je četiri godine mlađi. Čolići su došli iz Hercegovine i živeli su zajedno sa porodicom Samardžić koja im se nije naročito obradovala. Samardžići su imali nešto što je Zdravka fasciniralo, a to je radio, piše portal biografija.org

čestitke od naše rediteljke..

Stalno im je tražio da ga sluša pa je tako i zavoleo muziku. Leta je provodio u Trebinju kod bake i deke pa su mu povratak u Sarajevo i polazak u školu teško pali. Bio je odličan đak i učiteljičin miljenik. U detinjstvu ga je više zanimao sport pa je bio golman u juniorima „FK Želje“. Nakon toga je trenirao atletiku i osvojio je drugo mesto na jednom od takmičenja, a prvi je bio bivši reprezentativac Nenad Stekić. Pošto više nije postizao značajne rezultate, okrenuo se glumi i primljen je u Pionirsko pozorište. Svoj talenat je demonstrirao u predstavama: „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“. Iako je išao u gimnaziju i u muzičku školu, muziku je doživljavao kao hobi. Svirao je gitaru i sa drugom Bracom Isovićem je u parku zabavljao prijatelje i poznanike. Prvi put je imao ozbiljan nastup 29. novembra 1967. godine na takmičenju pevača amatera u Bijeloj, u Boki Kotorskoj. Otpevao je veliki hit grupe Bitls „Lejdi Madona“ i osvojio je nagradu publike, kao i prvi pevački honorar. Potrošio ga je tako što je sa drugom otišao u Dubrovnik na ručak, a zatim vozom u Sarajevo gde je častio društvo. Taj događaj mu je promenio život jer je dobio potvrdu da je pravi pevač i zabavljač. Od naredne godine je promenio nekoliko bendova i počeo je ozbiljnije da razmišlja o muzičkoj karijeri. Prvo je bio član grupe „Mladi i lijepi“, a od 1969. godine se priključio „Ambasadorima“, sastavu koji su činili vojni muzičari. Pošto su imali veliki broj ponuda koje vojnici nisu mogli da prihvate, Zdravko je sa gitaristom Slobodanom Vujovićem, takođe civilom, oformio grupu „Novi ambasadori“. 1970. godine su u Dubrovniku svirali sa Indeksima i nastupili su na festivalu „Vaš šlager sezone“ gde su osvojili sedmo mesto. Izveli su numeru „Plačem za tvojim usnama“ koju je publika odlično prihvatila. To mu je otvorilo mnoga vrata pa je dobio ponudu da bude zamena u Indeksima ako ih Davorin Popović napusti. Zapazio ga je i poznati srpski kompozitor, Kornelije Kovač, koji je Zdravka pozvao da bude član „Korni grupe“ umesto Dada Topića. Uprkos tome što je bio na prvoj godini Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, došao je u Beograd i u grupi se zadržao šest meseci. Snimili su tri pesme: „Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“. Nakon toga se vratio u rodni grad i nastavio da studira. Da bi roditeljima ispunio želju, postao je diplomirani ekonomista. 15. april 1972. godine se može smatrati početkom Čoline samostalne karijere.

Tada je nastupio na festivalu „Vaš šlager sezone“ sa pesmom „Sinoć nisi bila tu“ koju je Kemal Monteno prvobitno namenio Josipi Lisac. Zdravko je osvojio nagradu za interpretaciju, a na osnovu glasova publike je bio treći. Usledili su drugi festivali na kojima je postigao velike uspehe i privukao pažnju publike. Na festivalu u Splitu je izveo „Staru pjesmu“, a u Skoplju se predstavio numerom „Moj bol“. Singl „Tako tiho“ je objavio Beograd disk, dok je singl „Pod lumbrelom“ snimio za Jugoton. Sa „Indeksima“, Biserom Veletenlić i drugim kolegama je otišao na turneju po Sovjetskom savezu.

1973. godine je sa pesmom „Gori vatra“ predstavljao Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije u Luksemburgu, ali se nije plasirao u finale. Na festivalu „Vaš šlager sezone“ je otpevao „Bling blinge bling“, a u Zagrebu je promovisao pesmu „Duga“. Numeru „Julija“ je objavio za Jugoton. Devojke su ludele za Zdravkom, a slušale su ga i starije generacije. 1974. godine je pobedio na festivalu „Vaš šlager sezone“ sa pesmom „Zelena si rijeka bila“ i na „Hit paradi“ sa numerom „Ona spava“. Osim što je evergrin, za ovu pesmu je vezana i jako potresna priča. Zdravko ju je posvetio pokojnoj Milici Kostić, 18-ogodišnjoj učenici srednje medicinske škole, koja je skočila sa jedanaestog sprata Rubinove kule u Kruševcu jer je to bio jedini način da sačuva svoju čast i da se spasi od silovatelja koji su hteli da je povrede. U Opatiji je nastupio sa pesmom „Ne dam ti svoju ljubav“, a na Beogradskom proleću je izveo „Ljubav je samo riječ“. Potpisao je ugovor sa nemačkom izdavačkom kućom Suzi records i snimio je singlove: „Meine mutter“ i „Rock ‘n’ roll himmel“. Ipak, nije nastavio da radi na internacionalnoj karijeri, već se vratio u zemlju gde je imao mnogo ponuda. Za Jugoton je izdao numeru „Dome moj“. 1975. godine je osvojio prvo mesto na „Beogradskom proleću“ sa pesmom „April u Beogradu“, kao i na „Vašem šlageru sezone“ sa numerom „Zvao sam je Emili“. Za PGP RTB je uradio singlove: „Zaboravi sva proljeća“ i „Svitanje“, a za Jugoton singl „Sonata“. Snimio je prvi album pod nazivom „Ti i ja“ koji je izašao u izdanju Jugotona. Na njemu su se našle pesme: „Vagabunt“, „Loše vino“, „Ostanimo prijatelji“, „A sad sam ja na redu“, „Ljubav je ljubav“, „Zvao sam je Emili“, „Ti si svijetlo, ja sam tama“, „Život je lijep, Helene-Marie“, „Poslije raskoši i sjaja“, „Igraš se vatrom“. Producent je bio Kornelije Kovač, neke tekstove je radio Arsen Dedić, a muziku Goran Bregović. PGP RTB je objavio ploču „Zdravko Čolić“ gde su sabrani singlovi koje je do tada snimio. 1976. godine je na festivalu u Zagrebu osvojio četvrto mesto sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“. Zdravko je bio najveća zvezda te manifestacije i favorit publike. Sa Indeksima je krenuo na veliku jugoslovensku turneju. Svoj prvi koncert u Beogradu je održao u Dvorani Doma sindikata. Za Jugoton je snimio singl „Mujo kuje konja po mjesecu“. 1977. godine je ponovo nastupio na festivalu u Zagrebu, ovaj put sa pesmom „Živiš u oblacima“ koja je osvojila srca ženskog dela publike. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu je otpevao numeru „Druže Tito, mi ti se kunemo“ koja je prodata u 300.000 primeraka. Snimio je singlove: „Titovim putem“, „Ljubav ima lažni sjaj“, „Balerina“ i „Zašto spavaš“. Za Jugoton je objavio i drugu ploču „Ako priđeš bliže“ koju je promovisao u Nemačkoj.

https://www.youtube.com/watch?v=aT_s7Bt9Mhc&ab_channel=EurovisionPreviewEurovisionPreview

Na njoj se nalaze pesme: „Pjevam danju, pjevam noću“, „Produži dalje“, „Jedna zima s’ Kristinom“, „Igra“, „Zagrli me“, „Glavo luda“, „Nevjerna žena“, „Jedina“, „Ljubomora“, „Juče još“. Ploča je prodata u 700.000 primeraka što je samo potvrdilo i uvećalo Zdravkovu popularnost. 1978. godine je učestvovao na festivalu Pesme iz vojničkog života sa numerom „Složni smo“. Započeo je jugoslovensku turneju „Putujući zemljotres“ na kojoj ga je pratila baletska grupa „Lokice“ na čelu sa Lokicom Stefanović. Na njegovim nastupima su gostovali: Kemal Monteno, Arsen Dedić, Dado Topić, Kornelije Kovač, itd. Tureju je završio koncertom na stadionu Marakani kom je prisustvovalo 70.000 obožavalaca. Svo vreme su snimani kadrovi za dokumentarni film o Zdravku Čoliću koji je prikazan u bioskopima. Pevač se odrekao prihoda od turneje i dao ih je Savezu slepih.

 

st „Zdravo“ ga je proglasio „najdražom ličnošću“ na osnovu glasova publike. Ponovo je dobio poslovnu ponudu od nemačke izdavačke kuće pa je singlove „Jedina“ i „Zagrli me“ izdao i za njihovo tržište. Za Warner Bros Records je snimio je singlove: „I’m not Robot man“, „Light me“, „Alles Was Ich Hab“ i „Lampenfieber“, ali je, po drugi put, odbio da se preseli u Nemačku. Umesto toga, služio je vojni rok u Valjevu, Beogradu i Požarevcu. Dnevno mu je stizalo oko 200-300 pisama obožavateljki koje su mu izjavljivale ljubav. Krajem godine je izdao dva singla za Jugoton: „Loš glas“ i „Ne mogu biti tvoj“. 1980. godine je izdao treću ploču za Jugoton sa numerama: „Pisacu joj pisma duga“, „Zbog tebe“, „Smijem se bez smisla“, „Bar jedan ples“, „Odvešću te“, „Pusti, pusti modu“, „Pjevaću za svoju dušu“, „Prava stvar“, „Srce je čudna zvijerka“, „Pjesmo moja“, „Stari moj“. Prodata je u tiražu od 400.000

primeraka, a snimao ju je u Ujedinjenom Kraljevstvu. Saradnici su mu bili: Kornelije Kovač i njegova supruga Spomenka, Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić, itd. Ponovo je krenuo na turneju, ali umesto „Lokica“, pratili su ga engleski muzičari. Održao je tri koncerta u hali Pionir u Beogradu. Za rusko tržište je uradio tri pesme: „Любовь неповторима“, „Наша жизнь“ i „Она спит“ koje je objavila izdavačka kuća Мелодия. 1981. godine je u Londonu snimio novi album koji je snimio za Jugoton. Na njemu se nalaze pesme: „Mađarica“, „Sjedni mi u krilo“, „Zbogom, Ivana“, „Adam i Eva“, „Rođendanska pjesma“, „Malo pojačaj radio“, „Što si prepotentna“, „Nove lakovane cipelice“, „Oktobar je, počinje sezona kiša“, “ Kažeš da ti nekad izgledam k’o Dunav“. Sarađivao je sa Marinom Tucaković, Đorđem Novkovićem, Đorđem Balaševićem, itd. Pesme su bile u rok fazonu. 1982. godine je ponovo krenuo na turneju i održao je 52 koncerta. Pratili su ga članovi grupe Generacija 5. Nastupao je u Prištini, Beogradu i drugim gradovima bivše Jugoslavije. 1983. godine je izašao novi album sa numerama: „Cherie, cherie“, „Afrika“, „Stanica Podlugovi“, „Crne čarape“, „Konačno sam“, „Šta mi radiš“, „Daj mi to“, „Tvoje oči“, „Pobjegnimo koji dan na more“, „Brodolomci“, „Doviđenja“. Tekstove su napisali Mišo Kovač, Arsen Dedić, Momčilo Bajagić Bajaga, itd., a producent je bio Kornelije Kovač. Na turneju je ponovo krenuo sa grupom Generacija 5 i glumcem Lazarom Ristovskim. 1984. godine je počeo saradnju sa Diskotonom za koji je izdao album „Ti si mi u krvi“ sa istoimenim hitom koji je jedan od najslušanijih u njegovoj karijeri. Ostalih devet pesama su bile u etno fazonu, a njihovi nazivi su: „Ruška“, „Ustani, sestro“, „Ti možeš sve, al’ jedno ne“, „Cura iz Zenice“, „Vala, vrijeme je“, „Južnjaci“, „Pamti me po dobru“, „Osvojio bi sve“, „Sto cigana“. Imao je delimičnu turneju po Jugoslaviji jer je sa Goranom Bregovićem osnovao izdavačku kuću „Kamarad“ kojoj se posvetio. 1987. godine je, nakon kraće pauze, snimio album koji je ponovo objavila izdavačka kuća Diskoton. Na njemu su numere: „Rodi me, majko, sretnog“, „Ne kunite, ne krivite“, „Samo ona zna“, „Da mi nije ove moje tuge“, „Hej, suzo“, „Hej djevojko, Selen Velen“, „Ko te ljubi kad nisam tu“, „Hvala ti, nebo“, „Jastreb“, „Ne daj se, mladosti“. Sarađivao je sa Kornelijem Kovačem i vratio se pop zvuku koji je negovao na početku karijere. Ovaj album je jedan od slabije zapaženih i prodat je u 200.000 primeraka. Ove godine Čola nije išao na turneju, već je nastavio privatni biznis. 1990. godine je uradio album koji je izdala beogradska izdavačka kuća Komuna. On se sastoji iz devet pesama: „Čija je ono zvijezda“, „Maslinasto zelena“, „E draga, draga“, „Rijeka suza i na njoj lađa“, „Spavaju li oči nebeske“, „Čaje šukarije“, „Mastilo i voda“, „Negdje na dnu srca“, „Da ti kažem šta mi je“. Najviše je sarađivao sa Goranom Bregovićem, a numeru „Da ti kažem šta mi je“ je uradio Dino Merlin. „Čaje šukarije“ je otpevao sa devojčicom Ivanom koja je glumila u filmu „Kuduz“. Zdravko nije mnogo promovisao album zbog rata koji je pretio, niti je imao turneju. Sa svojom porodicom se preselio u Srbiju gde je nastupao po diskotekama, u Evropi je imao turneje sa Lazarom Ristovskim i pomagao je Bregi oko filmske muzike. 1994. godine su idavačke kuće Komuna i PGP RTS objavile album „Poslednji i prvi“ koji se sastoji od Čolinih najvećih hitova. On spada u najprodavaniji album devedesetih godina prošlog veka. 1995. godine je imao nastup na MESAM-u koji je bio deo koncerta posvećenog karijeri Kornelija Kovača.

1996. godine je, posle višegodišnje pauze“ uradio album koji je objavila izdavačka kuća Komuna. Na njemu se nalaze numere: „Kad bi moja bila“, „Ajde, ajde Jasmina“, „Trinaest dana“, „Čini ti se grmi“, „Melanholija“, „Jako, jako slabo srce zavodiš“, „Samo kad mi kažeš ljubav“, „I šta tebe briga šta ja radim“, „Tabakera“, „Majsko sunce“. Producent je bio Goran Bregović, a tekstove su pisali Marina Tucaković i Momčilo Bajagić Bajaga. 1998. godine je imao devet koncerata u dvorani Sava Centra što je bio jasan pokazatelj koliko ga se publika uželela. Nastupao je i u Prištini ne obraćajući pažnju na sukobe koji su postajali sve ozbiljniji. 2000. godine je za izdavačku kuću „BK Saund“ snimio album „Okano“ koji mu je doneo veliki broj priznanja i vratio ga na sam vrh muzičke scene, gde mu je i mesto. Osim naslovne pesme, na albumu se nalazi još jedanaest: „Mjerkam te, mjerkam“, „Ajde, idi“, „U boji vina“, „Hotel Balkan“, „Noć mi te duguje“, „Stavi prst na čelo“, „Idem da odmorim“, „Krasiva“, „Na adresi ti piše“, „Kuba“, „Šta radiš tu“. Čola je napisao tekst za baladu „Noć mi te duguje“, a u spotu je učestvovala Sandra Meljničenko, bivša članica grupe Models. 2001. godine, posle dužeg vremena, je ponovo krenuo na turneju po većim gradovima bivše Jugoslavije, a spektakularan završetak je usledio na stadionu FK Crvene Zvezde, Marakani. 30. maja je održao koncert pred 80.000 obožavalaca, a televizijski prenos je pratilo oko 4.000.000 ljudi. Album „Okano“ je proglašen za album godine, pesma „Okano“ za hit godine, a Zdravko za ličnost godine. 2003. godine je ponovo za „BK Saund“ izdao album „Čarolija“ sa numerama: „Biti il’ ne biti“, „Zaboravljaš, zar ne“, „Ao, nono bjela“, „Moja draga“, „Mnogo hvala“, „Ničiji i svačiji“, „Ako jednom budeš sama“, „Bila si bolja“, „Zločin i kazna“, „Na ovaj dan“, „Pjevaj, pjevaj na kletoj gitari“. Za „Zločin i kaznu“ je uradio spot u kome se pojavila prelepa manekenka Ivana Kukrić. 2004. godine je počeo turneju po evropskim zemljama i većim gradovima bivše Jugoslavije koju je, naredne godine, upotpunio sa 14 koncerata u Kanadi i SAD-u. Iako nije planirao, održao je dva koncerta u Beogradskoj areni u kojoj je prisustvovalo preko 50.000 obožavalaca. 2006. godine je za City records objavio album „Zavičaj“ koji se sastoji od pesama: „Mangupska“, „Hajmo negdje nasamo“, „Zavičaj“, „Bembaša“, „Svadbarskim sokakom“, „Vrijeme“, „Kod tri bijesna brata“, „Kao moja mati“, „Merak mi je“, „Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi“, „Nevjera“, „Anđela“. Najzapaženija je bila balada „Kao moja mati“ za koju je tekst pisao Dino Merlin. Pored njega, tekstove su pisali: Marina Tucaković, Leontina Vukomanović, Đorđe Balašević i Arsen Dedić. Za samo 2 dana album je prodat u tiražu od 100.000 primeraka čime je Čola oborio sve rekorde. 30. juna 2007. godine je po treći put imao koncert na Marakani pred 65.000 ljudi. Ovo je bila još jedna u nizu potvrda njegove popularnosti kod svih generacija. 20. oktobra je održao koncert u „Zetri“ u Sarajevu gde je, takođe, doživeo ovacije. Među publikom je bila i Zdravkova bivša učiteljica, Fatima Delić, koja je rekla da joj je on bio jedan od njenih najboljih učenika. 2010. godine je za AZ PR Production snimio album „Kad pogledaš me preko ramena“ na kome se, osim naslovne pesme, nalazi još dvanaest: „Manijaci“, „Autoput“, „Lili“, „Pamuk“, „Dajte nam svega“, „Javi se“, „Pričaj mi, brate“, „Obmana“, „Meni niko ne treba“, „Ljubavnici“, „Prolaze neke slike“, „Poplava“. Publika je odlično prihvatila ovo izdanje što potvrđuje tiraž od 700.000 prodatih primeraka. Kritika ga je loše ocenila, a posebno duet „Mangupi“ sa Goranom Bregovićem u kojem jedan od stihova glasi: „sijeva minjak, puk’o ribnjak“. Započeo je turneju koja je obuhvatala 55 koncerata širom Evrope, u Kanadi i SAD-u. U Sarajevu je, posle 32 godine karijere, nastupio na stadionu Koševu gde ga je slušalo 60.000 ljudi. 25. juna 2011. godine je održao tzv. „koncert života“ na Ušću u Beogradu kome je prisustvovalo 100.000 obožavalaca. Iako je ušao u šestu deceniju života, Čola je više od tri i po sata pevao svoje najveće hitove i igrao sa plesačima koji su ga pratili. Organizacija je bila besprekorna, a prenos je gledalo više od 2.000.000 ljudi. Na ju tjubu koncert je zabeležio više od milion pregleda. 2013. godine je objavio četrnaesti album „Vatra i barut“ sa numerama: „Esma“, „Vatra i barut“, „Što ti dadoh“, „Sarajevo“, „Ljubiti“, „Opušteno skroz“, „Šok, šok“, „Ne govori mi“, „Slavljenička“, „Zar se nismo shvatili“, „Rio“, „Samo pričaj“. Publika je najbolje prihvatila baladu „Zar se nismo shvatili“ za koju je spot sniman na grčkom ostrvu Santorini i koji ima preko 3.000.000 pregleda na ju tjubu.

To je, ujedno, i njegova najslušanija pesma na pomenutom kanalu, uz balade „Što ti dadoh“, „Kao moja mati“ i „Noć mi te duguje“. Krajem 2014. godine je ponovo imao dva koncerta u Beogradskoj areni kome je prisustvovalo preko 40.000 fanova, a početkom 2015. godine je prvi put nastupao u Dubaiju pred 2.000 ljudi. Tokom devedesetih godina, Zdravko se sa roditeljima preselio u Srbiju pridruživši se bratu koji je već tu živeo. Pošto je vernik, krstio je se u Sabornoj crkvi u Beogradu i nastavio je da pomaže razne humanitarne akcije. Tokom bombardovanja NATO pakta na SRJ je nastupao sa kolegama na Brankovom mostu i na Trgu republike želeći da narodu pruži podršku i olakša težak period kroz koji je prolazio. Zdravko je uvek čuvao svoju intimu od javnosti, ali je za hrvatski Plejboj otkrio da je nevinost izgubio na livadi sa mladom čobanicom. Rekao je da voli žene sa velikim grudima i da ga je privlačio seks u troje.

U Hamburgu su se on i prijatelj udvarali jednoj Španjolki, ali su bili neozbiljni pa do odnosa nije ni došlo. U jednom intervjuu je izjavio da su mu se više sviđale žene sa kojima nije bio u vezi. Kružile su glasine da je homoseksualac na šta se pevač nije obazirao. Zdravkov ljubavni život Iako je imao mnogo žena, u životu je tri puta voleo. Draže mu je bilo da sa partnerkama bude nasamo da ga drugovi ne bi zadirkivali. Nikada se nije udvarao tuđim ženama, a dešavalo se i da bude odbijen. Prvu dugu vezu od četiri godine je imao sa Jasnom Dulić, balerinom iz grupe „Lokice“. Sledeća veza je trajala sedam godina sa manekenkom iz Rijeke, Elizabetom Vidas, koja je, pored supruge, jedina žena koju je poljubio u javnosti. Sa Aleksandrom se zabavljao jedanaest godina i 1. maja 2001. godine su se venčali. Upoznali su se 1989. godine u Makarskoj i nastavili su da se viđaju u Beogradu gde je ona studirala geografiju.

Aleksandra ga je privukla jednostavnošću i mnogim postupcima kojima mu je davala do znanja da joj je stalo i da brine o njemu. Iznenadio je prijatelje i porodicu jer ih je pozvao da idu na prvomajski uranak, ali umesto toga, otišli su na venčanje. Uspešno je to sakrio od medija i, generalno, nije im ni davao razloga da pišu o njegovom privatnom životu, već samo o uspesima u karijeri. 1. oktobra iste godine je dobio ćerku Unu Zvezdanu, a 10. avgusta 2006. godine se rodila mlađa ćerka Lara. Pevač kaže da su devojčice veoma živahne i da često umeju da se posvađaju oko sitnica. Pošto ne provodi mnogo vremena sa njima, pušta ih da mu se popnu na glavu. Pošto svoju suprugu poznaje veoma dugo, ima u nju poverenja, kao i ona u njega. Poštuje sve njene odluke i prepustio joj je organizaciju u domaćinstvu. Jedino neprijatno iskustvo koje su doživeli je bilo kada je Čolina obožavateljka nožem napala Aleksandru i isekla je po licu. 2010. godine su mu preminula oba roditelja, a najveću podršku da preboli taj gubitaj je pronašao u svojoj porodici. Zdravko Čolić je visok 184 cm i težak 88 kg. Dobru liniju održava redovnom fizičkom aktivnošću. Za sebe kaže da je gurman i da između druženja i vežbanja, prednost uvek daje druženju. Zimi se ulenji, dok leti brzo hoda, pliva i trči. Omiljena lokacija za trčanje u Beogradu mu je sportski centar Košutnjak. Za sebe kaže da se vezuje za ljude, a ne za materijalne stvari. Iako je ušao u sedmu deceniju, izgleda mladoliko i glas ga služi kao da je na početku karijere. Oseća veliku odgovornost prema porodici i nekada mu je žao što nije ranije dobio decu. I dalje je jedan od najpoželjnijih i najpopularnijih pevača na Balkanu, a njegove pesme slušaju sve generacije.

TEKST PREUZET SA: https://www.biografija.org/muzika/zdravko-colic/



ucentar.rs  foto pritskrin rts/ privatna arhiva
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

aktuelno

Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!

Published

on

Danas, 2.avgusta Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Ilindan, dan posvećen Svetom Iliji, čuvaru od oluja, gromova i vatre.
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Po predanju, na Svetog Iliju prepodne je leto, popodne jesen. Nakon ovog dana više se ne kupa u rekama.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsitnije i najtoplije dane u godini, a običaj je da se na njegov praznik me radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Po jednom od narodnih običaja tri dana pre i tri dana posle Ilindan ne peru se rublje. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. 
Na ovaj dan, veruje se, valja jesti med da bi se sačuvalo zdravlje, a majke deci medom mažu obraze kako bi tokom godine bila vesela. 
Narod se Svetom Iliji moli da „otkloni pravedno gnev Božji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura, od napada neprijatelja i međusobne borbe“.


ucentar.rs

Continue Reading

fokus

Braćo Srbi srećan Vam VIDOVDAN!

Published

on

„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.

I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…

“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

 

 

Continue Reading

Najpopularnije