Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je bivše čelnike Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH. Oni su osuđeni na po dvanaest godina zatvora, presosi rs.n1info.com/
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca.
MILOSEVIC.NLD 03-07-01Slobodan Milosevic (Serb) former President of the Republic of Serbia, during his appearance at the ICTY International Criminal Tribunal of the Yugoslavia at The Hague, Netherlands.
©ROBERT GODDYN
Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku „Crvenim beretkama“, „Škorpionima“ i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH.
Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Presudom Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću stavlja se tačka na velike slučajeve pred sudovima u Hagu. Dvojica čelnika Državne bezbednosti su se pred Tribunalom prvi put pojavili početkom 2003. Obojica su uhapšeni u akciji Sablja, nakon ubistva Zorana Đinđića, a vrlo brzo su isporučeni Hagu. Obojici se na teret stavlja dug niz optužbi – pre svega da su od 1991-95 učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, kako bi nesrpsko stanovništvo bilo uklonjena iz delova Hrvatske i Bosne -i to ubistvima, progonima i nehumanim delima.
Stanišić: „Časni sude, nisam kriv“
Obojica su ovakve rečenici izgovorili dva puta. Naime, prvom presudom iz 2013. oslobođeni su krivice, jer su sudije odlučile da njihova pomoć paravojnim jedinicama – Škorpionima, Arkanovim tigrovima, Knindžama i snagama Crvenih beretki nije bila konkretno usmerena na zločine.
Takva formulacija je pala na žalbenom veću i njima se suđenje ponavlja između 2017 – 2019.
vidovdanski kosovski miting koji je lansirao Slobodana Miloševića. Tu je do kraja 1998, kada mu je državi vrh zahvalio na saradnji, dok se nezvanično pominje raskol sa Miloševićem. Do 1995, njegovo ime se dovodi u vezu sa naoružavanjem Srba u Bosni i Hrvatskoj, zapravo je čovek iz senke bez koga se ništa ne može završiti.Godine 1995 izlazi iz senke i to, kako navodi novinarka Vremena Tamara Skroza „džejmsbondovskom“ rečenicom: „Ja sam Jovica Stanišić“.
Pred medijima se retko pojavljivao – ostaće zabeležen snimak iz juna 1995. kada je kao predstavnik Slobodana Miliševića učestvovao u oslobađanju zarobljenih mirotvoraca koje su snage bosanskih Srba zarobile nakon što je NATO počeo bombardovanje srpskih položaja.
„Imamo još 15 ljudi i nadam se da ćemo h preuzeti, i da će ovo doprineti mirovnom procesu“, rekao je tada Stanišić.
Špijunske afere, saradnja sa CIA
Stanišiću se pripisuju i špijunske afere. Godine 2009. Los Anđeles Tajms vrlo slikovito opisuje susret Stanišića i agenta CIA u Topčiderskom parku 1992, nakon čega on navodno postaje američki čovek. List čak navodi i da je CIA Tribunalu dostavila dokumente o njihovoj dobroj saradnji koji bi trebalo da Stanišiću ide u prilog. Tako nešto su odbili da komentarišu i Stanišićev advokat, ali i CIA.
Sa druge strane, Simatović je bio Stanišićev učenik, čovek koji se bavio američkim agenturama u Jugoslaviji. Kako početkom 2000-ih piše novinar Dejan Anastasijević, Simatović stiže u Knin 1991. sa lažnim imenom i kao novinar Politike Eskspres. Pod njegovim nadzorom izlazi prva generacija Crvenih beretki, među kojima je i Legija. Prema navodima svedoka Crvene beretke odgovorne su, između ostalog, i za smrt oko stotinu muslimana i Hrvata kod Mostara.
Simatović je preživeo smenu Stanišića i brzo postaje zamenik novog čelnika Službe državne bezbednosti Radeta Markovića. Tokom 1998/99. Crvene beretke deluju na Kosovu, gde se na više mesta vodi istraga o njihovom učešću u zločinima nad civilima. Ti događaji nisu ni uključeni u optužnicu.
Već posle prve oslobađajuće presude stručnjaci su govorili da su tako nešto i očekivali – pre svega zbog njihove saradnje sa stranim službama, kao i u slučaju generala Momčila Perišića.
Njihova ulogu u zločinima u samoj Srbiji, takođe nije rasvetljena.
Držali su pod komandom i kontrolom Jedinicu za specijalne operacije, paravojnu formaciju koja je ubila brojne ljude, zaključno sa premijerom Đinđićem. Postoji i sumnja da počinili niz krivičnih dela: od trgovine narkoticima, preko ubistava, nezakonitih lišenja slobode, pa do carinskih i finansijskih prekršaja.
ucentar.rs
Ne propustite:
Trending Now
Mala noćna muzika u Kragujevcu
