KO ovo uradi dobija izbore! Dekretom svi nelegalni objekti do 2015 upisuju se u katastar!?

Ovo nezvanično saznaju „Večernje novosti“, nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će u Srbiji uskoro biti pokrenut novi proces legalizacije divlje gradnje.

Prema saznanjima „Novosti“, novi krug ozakonjenja najviše će biti usmeren ka najsiromašnijim građanima, koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom. Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani, jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani. Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis.

Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon. Naime, prilikom svakog kruga legalizacije neodgovorni ljudi u nadi da će se provući bez kazne, krenu da zidaju i šta im treba i šta im ne treba. Zato se i novi propisi pišu tako da se kazne oni koji su to činili i prilikom prethodnog kruga ozakonjenja. Kolike će biti takse za one koji državnom odlukom budu upisani u katastar, još nije poznato.

Trenutna situacija je takva da gotovo dva miliona objekata u Srbiji još čeka legalizaciju. Zahtevi su podneti i pre više godina. Iako je po važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, doneto je samo oko 7.500 rešenja o njihovom rušenju.

Posle niza pokušaja legalizacije tokom prethodnih godina, najpre je ceo proces umesto u opštinama, prebačen na poseban sekretarijat. Od pre godinu i po dana ponovo je vraćen u opštine, u kojima nije bilo dovoljno kadra da se posao brže obavlja. Procenjuje se da u fiokama svake opštine skuplja prašinu između 20.000 i 30.000 predmeta o neozakonjenim objektima, od čega je na stotinak predmeta pozitivno odgovoreno od 2020. godine, kada je ovaj posao prepušten opštinama – navodi se u tekstu „Novosti“.

Zakon o ozakonjenju objekata, inače, predviđa da svi sazidani objekti bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili odobrenju izvođenja radova posle 27.11.2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama zakona i za njih bi trebalo da budu doneta rešenja o rušenju.

Prema svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, doneto je oko 150.000 rešenja. Pet godina posle usvajanja Zakona o ozakonjenju, nije se daleko odmaklo. Iako je ideja novog propisa sa

dav

ovom tematikom trebalo da bude jeftino i brzo ozakonjenje, uz minimalnu dokumentaciju, ta želja nije bila dovoljna za realizaciju. Nerešeni imovinsko – pravni odnosi najčešće se pominju kao razlog koji je usporio ovaj postupak

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona od novembra 2018. godine, stopirana je prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore. Dok se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina onemogućeni su da ih prodaju. Ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata, kako stručnjaci kažu, povećalo bi ponudu nekretnina na tržištu, a time i stabilizaciju njihovih cena. Kako kažu, na trenutno visoku cenu kvadrata u Beogradu utiče i taj veliki broj „zaključanih“ nekretnina.

U proteklih dvadeset godina legalizovano je ukupno oko 400.000 objekata. Poslednjim popisom nezakonito izgrađenih nekretnina obuhvaćeno je čak 1,6 miliona zgrada, kuća i pomoćnih objekata.

U Kragujevcu 40 hiljada objekata neuknjiženo

Prema popisu iz 2016.godine u Kragujevcu ukupno ima oko 40 hiljada nelegalno izgrađenih objekata. Najviše neuknjiženih objekata ima u prigradskim naseljima. Prema jedinom relevatnom podatku iz nekadašnjeg Zavoda za razvoj grada u centralni grad Šumadije u periodu od 1975 do 1980.godine sa Kosmeta, Sandžaka i Crne Gore doselilo se 36 hiljada porodica. Veliki broj objekata koji nisu legalizovani potiču iz tog perioda

ucentar.rs/novosti