HAITI već razorena zemlja- sto hiljada mrtvih 2010, žive sa dva dolara dnevno, predsednik ubijen..

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Haiti koji je danas po drugi put u poslednjih 11 godina pogodio razoran zemljotres od 7,2 Rihtera već je potupno uništena zemlja. Posle atentata i ubistva predsednika države u julu ove godine nastao je još gori period anarhije. Današnji zemljotres je katastrofa biblijskih razmera. 

Haiti je prva i jedina zemlja u kojoj je porobljeno crno stanovništvo ustala i protiv svojih gospodara i protiv kolonizatora, te uspostavilo nezavisnu nacionalnu državu pobedivši ih. Uprkos vojnoj superiornosti francuskih kolonizatora, britanskoj intervenciji i brutalnoj represiji robovlasnika – porobljeni Haićani su se organizovali i izborili svoju slobodu. Ropstvo su zabranili 1793. godine, a 1804. stekli nezavisnost od Francuske. Kao rezultat – sledeću vladu vodili su bivši robovi.

Poslednjih godina bore se protiv političke mafije u svojoj zemlji, SAD i MMF. 

Pre  jedanaest godina razorni zemljotres pogodio je Haiti pretvorivši prestonicu Port o Prens u ruševine za samo nekoliko sekundi. Samo u prvoj nedelji potresa sahranjeno je oko 70.000 ljudi. Nađeno je još desetine hiljada žrtava. Tačna brojka poginulih nije poznata ali veruje se da je stradalo između 100.000 i 316.000 ljudi.
Nacija od više sa oko 10 miliona ljudi postajala je sve nestabilnija i nezadovoljnija pod vlašću Žovenela Moisa-  koji je danas ubijen. Njene ekonomske, političke i socijalne nevolje su se produbile, nasilje bandi snažno je naglo skočilo u glavnom gradu Port-au-Prince, spirala inflacije i hrana i gorivo postajali su povremeni u zemlji u kojoj 60% stanovništva zarađuje manje od 2 dolara dnevno . Ove nevolje dolaze dok se Haiti i dalje pokušava oporaviti od razornog zemljotresa 2010. godine i uragana Matthev koji je zadesio 2016. godinu.
Protesti na Haitiju počeli su u julu 2018, kada je Međunarodni monetarni fond (MMF) zahtevao smanjenje vladinih subvencija za prirodni gas u zamenu za otpisivanje duga od gotovo sto miliona dolara. Cene gasa tada su skočile na pet dolara po litru, dok u isto vreme većina populacije preživljava sa dva dolara i 41 cent dnevno.
Od početka protesta 2018. godine, haićanska vlada je kombinovala represije i minimalne ustupke. Dva su premijera sišla s pozicije, a Moise je usporio rast cena. Ali ništa sada ne može da skloni ljude sa ulica.
Nemiri su gušeni nasiljem, pa je od sredine septembra bilo 42 poginulih, uključujući i jednog novinara. Slike koje dolaze s lica mesta su brutalne: policija gazi demonstrante i puca na njih, pa su čak i Ujedinjene nacije pozvale na istragu.

Moise (53) vladao je uredbom više od dve godine nakon što zemlja nije održala izbore, što je dovelo do raspuštanja parlamenta. Opozicioni lideri optužili su ga da pokušava da poveća svoju moć, uključujući odobravanje uredbe koja ograničava ovlašćenja suda koji vrši reviziju vladinih ugovora i druge koji je stvorio obaveštajnu agenciju koja odgovara samo predsedniku.

Poslednjih meseci, opozicioni lideri zahtevali su da odstupi, tvrdeći da je njegov mandat legalno završen u februaru 2021. Moise i pristalice tvrde da je njegov mandat počeo kada je stupio na dužnost početkom 2017. godine, nakon haotičnih izbora koji su iznudili imenovanje privremenog predsednika da služi tokom jednogodišnjeg jaza.

Opšti izbori za Haiti trebali su biti održani kasnije ove godine.

Predsednik Haitija Žovenel Moiz (53) ubijen je u svojoj kući u sredu rano ujutro, potvrdila je vlada.

Moiz je ubijen u svojoj privatnoj rezidenciji oko 1 sat po ponoći u sredu. U napadu je ranjena i prva dama Haitija Martin Moiz koja je prebačena u bolnicu.



priredio: ucentar.rs foto: prinskrin/društvene mreže

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar