Da li ste znali da je Halid Bešlić radio na građevini i počeo karijeru pevača u Šumadiji!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Za pevača Halida Bešlića poznato je da je ljudina! 
Nema kome nije pomogao, prema svojim prijateljima i saradnicima ima poseban odnos i uvek je tu za njih. Danas kada je stekao da može mirno da živi- ima svoju misiju da pomogne i sam je to jednom prilikom rekao. 
Ali Halid je takav bio i kad nije imao. 
Rođen je u malome mestu Knežina, kraj Sokolca, u istočnom delu Bosne i Hercegovine. Imao je četiri mlađe sestre, a otac je bio šef gradilišta pa im je mogao priuštiti pristojan život u ono vreme. Krenuo je u Sarajevo u tesarsku školu, a već u to vreme, iako je hodao po “diskaćima” i slušao rok, bio je zaluđen narodnom muzikom. Posle se zaposlio u građevinskom poduzeću u Vranjici te je gradio hotel Libertas u Dubrovniku.
 
-Gradio sam ga od podruma do krova. Godinu dana sam radio, šetao se po Stradunu i kupao se- otkrio je kasnije Halid.
Put će da tako dovesti i u Šumadiju, u gružanski kraj. Radio je u Kniću na nekom od objekata osamdesetih godina. Uveče neizostavno se dolazilo u kafanu Ravni gaj, koja se nalazi na

Halid je oduvek bio ljudina… Vukoje Mutavdžić

raskršću Kragujevca- Kraljeva i Knića. Tu je uzeo mikrofon i shvatio  da je muzika bolji poziv za njega, da je za nju bogomdan… Otac nije bio presrećan Halidovim izborom, jer je pevao u kafani. 

U Ravnom gaju sprijateljio se sa legendama konobarskog zanatata i Kragujevca- Vukojem Mutavdžićem i Živkom Radićevićem. Živko i popularni Muta danas rade u kultnom srpskom restoranu „Biblioteka kod Milutina“, gde se često prisete druženja sa muzičkom legendom. 
-Kada se sve završi sedeli smo posle fajronta. I sav novac je trošio čašćavajući radnike sa kojima je rado na građevini. On je veliki čovek- pričaju nam legende kragujevačkom boemstva. Svog prijatelja, eto nisu videli dvadesetak godina… Nekako je život svakoga odveo na svoju stranu.
Ali i kada je Halida Bešlića odveo put slave u svet nije zaboravio Mutu i Živka. Godinama je slao flašu viskija, neretko i novčane poklone… 
I tako..
Ostala je još jedna od nebrojanih priča koje samo valjda kafanski život zna da istka- o prijateljstvu koje se začelo u fajrontu jednog lepšeg i neponovljivog vremena.


ucentar.rs 

 
foto: ucentar/printskrin/tviter
 
 
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar