Obućar iz Kragujevca krpeći lopte othranio 11 dece- ima i 16 unučića!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Dragoslav Jeremić je obućar iz Kragujevca, i skoro punih šest decenija popravlja obuću.

On ne samo da je jedan od retkih preostalih pravih zanatlija, već je jedini koji popravlja fudbalske lopte. Do sada je zakrpio preko 17.000, a svakodnevno pristigne i neka nova probušena, ne samo iz Kragujevca, već iz gotovo cele Srbije. 

– Svu svoju decu , a imam ih 11 I 16 unučića, sam očuvao i izdržao ovim svojim zanatom. Imam 74 godine, a od 1963. sam počeo da radim. Završio sam tri godine zanatske škole, pa praksu, i odmah nakon toga u vojsku.

Tamo sam radio u obućarskoj radionici jer nije bilo majstora koji zna da popravi obuću. Kada sam se vratio kući posao sam našao u firmi za ortopedsku obuću, ali sam uvek imao svoju radnju, u kojoj sam radio popodne, dodatno. Sve sam umeo, ali fudbalsku loptu nisam znao da popravim kako treba. Tu veštinu sam morao da “ukradem”, priča Dragoslav.

– Jedan stari majstor, Dule, je bio jedini koji je umeo da okrpi fudbal.Tako sam ja otišao kod njega sa probušenom loptom da mi je on popravi. Nosio sam mu tako fudbalske lopte četiri puta, da vidim svojim očima kako se to radi. Tako sam krao zanat. Prvi put sam video da se lopta za fudbal šije sa dve igle i dva konca istovremeno. Nije bilo lako, ali sam vremenom i ja naučio- priča Dragoslav, majstor za fudbalske lopte.

Oženio se Dragoslav 1970. godine, i dobio prvu ćerku. Radio je po ceo dan, krpio lopte, popravljao obuću, ali je od tog svog zanata uspeo da izdržava porodicu koja se uvećavala.

– Silne lopte su donosili fudbalski klubovi. Šutira se to, i onda mora da se iscepa. Rašije se, pukne konac… Donesu probušenu, a ti majstore popravi. I onda ja uzmem, rastavljam, sastavljam. Gledam šta fali, krpim unutrašnju gumu, lepim, pa ponovo zašivam. Ranije su lopte bile od kože, pa su se natapale vodom. Trunu, cepaju se. Danas su najbolje lopte od specijalnih materijala, vodootporne. Ali, opet se pokvare. Zato uvek imam pune ruke posla. Uvek je bila ista priča: nova lopta može da košta od 600 do 8.000 dinara, ali svaka kad-tad pukne – kaže Dragoslav.

 

Najezda kineske robe smanjila i cenu i kvalitet

– Najezda kineske robe smanjila je cene svega, pa i lopti. Novi fudbal može da se kupi za nekoliko stotina dinara, tako da se popravka i ne isplati. Ali Dragoslav kaže da i dalje ima mušterija. 

 

Zakrpio celu ligu, a fudbal ne ume da igra

– Ima puno posla i peripetija da bi se zakrpila jedna lopta, a zarada i nije neka. Ja posao ne odbijam, od nečega mora da se živi. Deci često i ne naplatim, ako vidim da nemaju… Bitna je njihova sreća, a za novac uvek ima vremena – objašnjava Dragoslav, koji kaže da je “celi život zbog svog zanimljivog zanata proveo praktično sa loptom, a ne zna da igra fudbal”.

– Jedino mi se jedan sin bavi fudbalom, i igra za lokalni tim. A četvorica su naučila zanat, i znaju da rade sve, od popravki cipela pa do lopti – priča Dragoslav.

 

tekst i foto K.R.



 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar