HRABRA porodica koja nije priznala poraz- životna priča svetskog rekordera iz Kragujevca
U Centar
Posted On 04/09/2021
Prvu zlatnu medalju za Srbiju na Paraolimpijskim igrama u Tokiju osvojio je kragujevački strelac i reprezentativac Dragan Ristić
On je u disciplini vazdušna puška 10 metara miks postigao rezultat od 255,5, oborio paraolimpijski rekord.
Potom je u subotu Srbiji doneo još jedno zlato, u disciplini vazdušna puška 50 metara, Klasa SH2. Pored zlatne medalje, Dragan Ristić je postavio i novi svetski, kao i rekord Paraolimpijskih igara, koji izbosi – 252.7.
Koliko je uspeh veliki, vidi se tek kada se sazna cela njegova životna priča. Naime, Dragan je u saobraćajnoj nesreći 1999. godine u martu nastradao.
Branislav i Tomislav igraju fudbal…
-Desilo se da je pred samo bombardovanje u naselju Šest topola u Kragujevcu vozio auto i udario u drvo. Povredio je vratnu kičmu i slomio desnu butnu kost. Istog dana je prebačen na Banjicu, i sa njim sam proveo devet meseci. Posle toga smo bili po banjama. Oko 14 meseci sam mu stalno govorio da „može“ i da nema predavanja. Bilo je jako teško, kada je napravio pokret prstom bili smo presrećni… Baš tim prstom danas povlači okidač na pušci…- priča Draganov otac Tomislav.
Streljaštvom je počeo da se bavi slučajno. Pre toga je iz vazdušne puške gađao tek onako, po selu ranije. Od 2008. godine je, nakon prvog takmičenja gde je pucao i nadmetao se sa vazdušnom puškom pored ostalih invalida, Dragan krenuo da trenira.
– Selektor je rekao da nešto može da bude od njega. Tada su krenuli neprekidni treninzi, u klubu „Čika Mata“. Svakog dana osim nedelje on puca do 180 dijabola i 120 metaka za mali kalibar. To je oko tri sata dnevno. 2009. u Bodrumu je osvojio dva prva mesta na svetskom kupu, 2010. je oborio postao prvak sveta u Zagrebu i oborio svetski rekord. Dva puta je bio prvak Evrope. Sada je ovaj uspeh u Tokiju novi rekord – kaže Tomislav.
Pored uspeha u sportu, Dragan Ristić je uspeo u porodičnom životu. Pre osam godina je upoznao Snežanu, i iz njihove ljubavi imaju sina Vladimira.
– Nas je upoznao zajednički prijatelj… Razmenili smo brojeve telefona, u prvo vreme nije bilo ničega, ali sam se onda ja zainteresovala za njega. Kroz dopisivanje i poruke sam shvatila o kakvom se čoveku radi… Sve je bilo jasno, kakve su povrede u pitanju, ali i to da je on dobra osoba, čistog srca, veliki prijatelj. Sećam se dana kada sam došla na njegova vrata i pozvonila. Pogledali smo se, i nije bilo reči… Samo veliki osmeh na oba lica. Ta ljubav i naša sreća traje i dan danas. Poštovanje, volimo se. On je pravi profesionalac u streljaštvu, veliki sportista. Podržavam ga, ja brinem o kući i našem sinu koji je napunio šest godina. Predškolac je, i baš juče kada je krenuo u školicu tata ga je obradovao zlatnom medaljom. Nas drži radost, razumevanje, podrška koju jedni drugima pružamo – kaže Snežana Ristić.
Sportski šampion Dragan Ristić ne može da hoda bez tuđe pomoći, odnosno pratnje. Njegov otac sa njim šeta, a koristi i invalidska kolica. Ali, uz pomoć svoje porodice, uspeva u svemu.
tekst i foto: K.R/informer.rs
