Vreme smrti koje nas je zadesilo gotovo svakodnevno odnosi nam prijatelje, komšije, rođake, najmilije, znane i neznane.. Odnosi one koji su ostavili dubok trag u kamenje Čaršije i u vrletima i dolinama Šumadije…
Kobi je bio čovek pun ljubavi i posvećen da živi i preživi svaku muku koja mu je nametuta. To su oni tihi, „nevidljivi“ ljudi, uvek spremni da pomognu, koji svojom nenametljivošću vam se urežu duboko u sećanje i tek kada odu shvatite njihovu ljudskost, veličinu i vrednosti na koje smo nekako u ovim smutnim vremenima zaboravili.
Otuda ga pamti i pamtiće i kafana koja mu je maltene postala druga kuća dok je zarađivao hleb nasušni. I teško da istovremeno ima od ovdašnjih boema ko ga nije poznavao, popio sa njim piće…
Ko ga ne poznaje tihog i nasmejanog.
I tako je i na današnji dan otišao i u smrt. Nečujno i ne žaleći se. Ni na sudbinu, ni život koji ga nije mazio.
Sahrana našeg Kobija obaviće se u utorak u 13. časova u selu Lužnice…
Neka mu je večna slava…
ucentar.rs
