Legenda legendi- Radiša Urošević otpevao pesmu u slavu Novici Negovanoviću

Legenda srpske muzike Radiša Urošević otpevao je u čast Novici Negovovanoviću pesmu koja će zasigurno ući u besmrtnost. Legenda šumadijske i srpske muzike Novica Negovanović preminuo je u avgustu mesecu u svojoj 75-oj godini.  Negovanović je rođen 1945.godine u selu Adrani kod Kraljeva, a kroz svoje stvaralaštvo ovekovečio je gružanski kraj, sve tri Morave, Šumadiju… Novica je autor i izvođač besmrtnih pesama „Jedna reka u mom kraju“, „Kada umoran budem pao“, „Teče reka teče gruža“, „Selo moje kraj Morave“, „Imam oči neposlušne“, „Prođe leto trideseto“ i na desetine drugih…

Drugovali su Radiša i Novica preko 40 godina… Pevali šumadijske pesme sve odavde do Amerike. I bio je Radiša uz svog prijatelja Novicu sve do poslednjeg trenutka kada je otišao u legendu iz kruševačke bolnice… 

Otuda se ova pesma nekako sama od sebe otpevala… Izašao je taj slavujski glas pun sete i tuge i sreće istovremeno… Poslušajte pesmu koju je napisao Marko S. Marković, pesnik Gruže, dostojan naslednik Dobrice Erića.. Kompoziciju i aranžman napisao je Zoran Đorđević, takođe Novičin prijatelj.

POSLUŠAJTE ovu sjajnu pesmu…

NOVIČINA PESMA 

 

Da ne beše tvoje svirke,

s kojom su se pesme plele,

ne bi nikad, tri Morave,

čarolijom zašumele.

 

Ko bi pesmom ispričao,

teške jade majke stare?

Kad joj sina Turci vode,

sultanu, u janičare.

 

A još nisi sve rekao…

Ne dade se, druže, eto.

Noć se spusti na vrbake…

Prođe leto trideseto.

 

Tužno ćuti harmonika,

dirke neme, i meh stao…

Zasviraj mi, bar još jednom,

Kad umoran budem pao.

 

Nek te prate plave zore,

nad Moravom što se rude…

Ako Bog da, otiš’o si,

opet, među svoje ljude.

 

Da nas čekaš, s harmonikom,

negde tamo, u beskraju.

Pamtiće te, do večnosti-

Jedna reka u mom kraju.

 

Marko S. Marković