ŠOK- građani u Kragujevcu koji hoće do subvencija za stolariju imaju muku sa zakonom

Donošenjem zakona koji bi trebalo da uvedu red u decenijski urbanistički, ali i vlasnički haos, dovelo je do svojevrsne nove nacionalizacije. Vlasnici kuća i placeva, preko noći su izgubili taj status.
Do 8. juna 2018. godine, prema tadašnjim zakonima, ako bi neko sagradio kuću bez građevinske dozvole, ili je imao građevinsku ali ne i upotrebnu dozvolu, knjižen je kao vlasnik objekta, sa zabeležbom da je kuća izgrađena bez dozvole, ili upotrebne dozvole. Toga dana stupio je na snagu Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, prema kojem ne postoji mogućnst da se neko vodi kao vlasnik kuće, ako taj objekt nema sve potrebne dozvole. Suočeni sa novonastalom situacijom da je stotine hiljada građana izgubilo vlasnička prava, nađeno je rešenje da se vlasnici ovih objekta uknjiže kao držaoci.
Novi zakon je direktan: prema članu 58, ako do 1. maja 2028. godine lice koje je prema ranijem zakonu upisano kao držalac, ne sredi potrebne formalnosti kako bi postalo vlasnik, Služba za katastar nepokretnosti će, “po službenoj dužnosti, izbrisati svojstvo držaoca tog lica i državine nad nepokretnostima.”
Ova odredba zakona je izazvala ogromne probleme. Javni beležnici ne mogu da overe kupoprodajni ugovor ako prodavac nekretnine nema status vlasnika. Iz pravnog prometa je isključeno skoro milion kuća, stanova i pomoćnih objekata. Kolika je šteta za državu zbog manjih priliva poreza po osnovu prenosa apsolutnih prava, tek će se utvrđivati. Ako je, ikome, i stalo da se bavi sudbinom države. Ima primera, da vlasnik stana u kome sa porodicom stanuje više od tri decenije, ne može da proda stan, jer je postao držalac, samo

dig

zato što Fond za izgradnu grada Beograda, kao investitor, nije pribavio upotrebnu dozvolu za zgradu, zato što je za taj papir bilo potrebno uplatiti doprinose, a političarima se žurilo da se promovišu deleći ključeve „radničkoj klasi“ povodom nekog od brojnih praznika.
S druge strane, ovakvo gubljenje prava nad svojinom suprotno je Ustavu Republike Srbije, koji jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Ustav, takođe, proklamije da pravo svojine može biti ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
U ovom slučaju nema ni javnog interesa, niti oduzimanje prava svojine uz naknadu koja nije niža od tržišne. Jednostavno, vlasnicima se neustavnom odredbom onemogćava pravo raspolaganja inovinom kako bi se naterali da pribave potrebne dozvole i, naravno. za sve to plate pozamašne sume. Državna birokratija je, suočena sa neuspehom višegodišnjih kampanja koje su, mahom pred neke od izbora, pozivali građane da srede papire oko svojih kuća i stanova, posegla za drastičnim ograničavanjem raspolaganja imovinom. Ne razmišljajući da će šteta biti veća od koristi.

Problem je nastao i u izvršnom postupku. Poverioci ne mogu naplati dug prodajom nekretnine dužnika koji je držalac, a ne vlasnik. Neki sudovi su ipak sprovodili izvršenje smatrajući da se rešenjem o izvršenju konstituiše pravo poverioca, pa se izvršenje može sprovesti čak i ako dužnik nije vlasnik nekretnine. Međutim, u Srbiji, ipak, ima sudija koji poštuju Ustav, pa su donošene presude, poput presude Okružnog suda u Valjevu, koji je poništio takvu prodaju, smatrajući da se izvršenje može sprovesti samo nad nekretninom čiji je dužnik vlasnik, a ne držalac.
Konkurs koji jer raspisao Grad Kragujevac za subvencionisanje stolarije i grejanja, sa rokom za podnošenje prijava do 27. septembra ove godine, suočio je mnoge građane sa posledicama novog zakona. Da bi konkurisali, moraju imati status vlasnika, a da su izgubili vlasnički status saznali su tek kada su pribavili list nepokretnosti. Doduše, još stari Rimljani su govorili da neznanje zakona škodi, ali to neće utešiti onoga koji umesto novih prozora i vrata po subvencionisanoj ceni, s mukom sakupljene pare mora da uloži u izradu neophodne dokumentacije, kako bio njegova kuća za koju plaća porez dobila upotrebnu dozvolu, a on status vlasnika. Mnogi su, živeću u blagom neznanju o tome šta se oko nas dešava, požurili da pribave neophodnu dokumentaciju angažujući geodetske agencije, ali onda je usledio novi šok: u gradskoj službi koja bi trebalo da donese rešenje, ima toliko zahteva, da na red mogu doći tek iduće glodine.

ucentar.rs