Connect with us
admiralskeigre

Društvo

da li bi vraćanje SMRTNE KAZNE zaustavilo monstruozne zločine u Srbiji!?

Published

on

Nezapamćen zločin otmice i ubistva tročlane porodice Đokić iz Aleksinca  ponovo je mnoge naveo na razmišljanje o vraćanju smrtne kazne u pravni sistem Srbije. Posebno ako se ima u vidu da monstrouznost poslednjih ubistava i kasapljenja žrtava koja su zasenia slične primere u Meksiku  i Kolumbiji.

advokat Stanislav Dukić

Advokat Stanislav Dukić do skora član  Državnog veća tužilaca Srbije kaže da „trenutno je ceo svet zahvatio talas „penalnog populizma“ u kome sve države savremenog pravnog sistema pooštravaju kazne pa ni Srbija ne može biti van tog sveta, a dužnost je pravnika da i u toj situaciji ukazuju na dobre i loše strane takvih tendencija da bi se na taj način uspostavila ravnoteža, jer balans je ono što razlikuje savremene države od onih drugih“.

-Ne bi se uvođenjem smrtne kazne smanjio broj zločina  i bio bi korak unazad u situaciji kad je za te najteže zločine zaprećena kazna doživotnog zatvora. Ova kazna je dovoljno stroga da odvrati svakog eventualnog učinioca od tako teških krivičnih dela u istoj meri u kojoj tu svrhu postiže smrtna kazna. Naravno, ta takozvana generalna prevencija samo donekle može da spreči izvršenje novih krivičnih dela- kaže Dukić i naglašava „da je znatno efikasnije u odvraćanju novih učinilaca da učine krivično delo bilo bi povećanje procenta rasvetljavanja najtežih krivičnih dela jer potencijalni učinilac neće odustati od izvršenja krivičnog dela u zavisnosti od toga da li će kazna biti veća ili manja jer se on nada da uopšte neće biti uhvaćen“.

– Povećanje izvesnosti da će biti uhvaćen uticaće na njegov odustanak od zamisli da učini krivično delo. Drugi je problem sa zločinima „iz strasti“, jer je odluka da se učini ovakvo krivično delo psihološki fenomen i na nju ne utiče visina ili vrsta zaprećene kazne jer se taj zločin izvušava u trenutku kad počinilac ne razmišlja o posledicama pa bi tom problemu i trebalo prići sa psihološke strane- kaže ovaj ugledni pravnik.

Sa aspekta specijalne prevencije, nastavlja Dukić „ove dve kazne su izjednačene jer je izricanjem kazne doživotnog zatvora učinilac trajno udaljen iz društvene zajednice i time sprečen da počini novi zločin“.

-Razlika je jedino u odmazdi koja je svakako značajnije izražena kod smtne kazne nego kod kazne doživotnog zatvora, ali odmazda je u savremenom društvu nepoželjna svrha izricanja krivične sankcije- kaže Staniclav Dukić za Ucentar.

Inače, u evropskim zemljama ta praksa je ukinuta. Smrtna kazna još uvek se primenjuje u Belorusiji,  a prema podacima Amnesti internešela u ovoj zemlji od 1990. godine pogubljeno je više od 200 ljudi.

Izricanje smrtne kazne zakonski je moguće i u Bosni i Hercegovini, odnosno njenom entitetu Republika Srpska. Prema entitetskom ustavu, članom 11, propisano je: “Život čovjeka je neprijeporan. Smrtna kazna može se iznimno propisati i izreći samo za najteže oblike teških kaznenih djela.”

Kina je i dalje zemlja u kojoj je smrtna kazna svakodnevna pojava.  Kinezi nikada nisu objavili  podatke o broju smrtnih presuda i egzekucija, a nezvanično se čuje da se na hiljade kriminilaca likvidira godišnje.

 Više od polovine smrtnih kazni u svetu izvrši se u Iranu. Zajedno sa Saudijskom Arabijom, Irakom i Pakistanom  u ovim zemljama se izvrši 84 posto svih smrtnih kazni u svetu. 

I u  zemlji koja za sebe voli da kaže da je „kolevka demokratije“ SAD u 33 sazvezne države još uvek se izriče smrtna kazna.

Ona je ukinuta na saveznom i državnom nivou 1972. godine odlukom Vrhovnog suda kojom su otkazane sve postojeće presude tog nivoa.

Međutim, odlukom Vrhovnom suda 1976. godine dozvoljeno je svakoj od saveznih država da ponovo uvede smrtnu kaznu, a 1988, vlada je usvojila zakom kojim je ova kazna ponovo moguća i na saveznom nivou.

Prema podacima koje je prikupio Informativni centar za smrtnu kaznu, od 1988. do 2018. godine 78 ljudi je osuđeno na smrt na saveznom nivou, ali su izvršena samo četiri pogubljenja. Poslednji likvidirani osuđenik bila je žena. 

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2003. godine. Srbija se obavezala brojnim  međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu. 



ucentar.rs foto: ucentar/prinskrin/privatna arhiva

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Društvo

KO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu

Published

on

By

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci.

Narodna banka Srbije objavila je nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim predlaže mehanizam ograničavanja visine kamatnih stopa, kao i uvođenje nove, niže zakonske zatezne kamatne stope koja bi iznosila 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.

Ograničenje kamatnih stopa sprovodilo bi se uz korišćenje prosečne ponderisane kamatne stope, koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, stoji u obrazloženju rešenja koje je centralna banka uputila na javnu raspravu do 20. septembra.

„Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa“, stoji u obrazloženju nacrta koji je objavljen u ponedeljak, 9. septembra, uz ocenu da će se na taj način bez remećenja tržišne utakmice ostvariti i zahtev EU direktive da se „efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita“.

„Pored sprečavanja naplate visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, istakli su iz NBS.

Kako će biti ograničena visina kamatnih stopa na stambene kredite?

Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).

– Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto .

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).

– Razlog za ovo prelazno rešenje je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita -objašnjavaju iz NBS.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.

Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima, maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto.

Ograničenje kamata na potrošačke i gotovinske kredite, kartice i minuse

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za 1/4 (25 odsto, 0,25 procentna poena). Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto.

Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto. Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje.

– Ocenjujući da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da upravo ima mesta kvalifikovanju ovih stopa kao previsokih – ocenili su iz NBS.

Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali i za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju. Dodatno, nacrtom je predviđeno da za korisnike dozvoljenog/“nedozvoljenog“ prekoračenja i kreditnih kartica i pre njihovog produženja važi ograničenje, tako da njihova nominalna kamatna stopa ne može biti veća od maksimalne vrednosti efektivne stope koja važi za ove novoodobrene proizvode.

Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.

To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.

Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije, 1. juna i 1. decembra. Takođe, i podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope, objavljivaće Narodna banka Srbije, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.

Šef katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije Branko Živanović za Biznis.rs ocenjuje da NBS ponuđenim rešenjima ne „iskače“ iz regionalne i globalne finansijsko-tržišne ravni.

– Proces se odvija u mnogo širem formatu i mi ništa ne improvizujemo. Stari Atinjani su tvrdili da ‘Minervina sova svoj let počinje u praskozorje’, tako da ovom prilikom NBS radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem upravo u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercijalno-bankarskoj industriji i praksi na malo – ocenjuje Živanović.

Živanović smatra da NBS ima prostora i za dalje regulatorne poteze.

– Dalja regulacija, uz puno uvažavanje tržišnih principa, trebalo bi da ide u smeru donošenja zakonskih mera koje će se odnositi na standardizaciju tarifnika provizija i naknada komercijalnih banaka, kao i na pravnu zaštitu klijenata prilikom sklapanja sve više digitalizovanih aranžmana koji se odnose na otvaranje, servisiranje i monitoring tekućih i drugih računa, kao i na menadžment ukupne kreditne podrške i vezanu trgovinu. Sve ovo nakon donošenja zakona trebalo bi da postane jasnije, izvesnije i jeftinije – kaže Živanović.

I sama NBS skreće pažnju da se u Nacrtu izmena ne bavi samo ograničenjem kamatnih stopa, već i regulisanjem procene kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, kao i digitalizacijom, u smislu jasnog propisivanja načina i uslova pod kojim se sklapaju ugovori o finansijskim uslugama. O tome detaljnije u narednom tekstu Biznis.rs o tome šta sve Narodna banka predlaže, a što ostaje u senci ograničenja kamatnih stopa.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

Continue Reading

Društvo

VUČIĆ SUTRA U 18 SAOPŠTAVA NACIJI NAJVAŽNIJE ODLUKE! Na stolu i opcija proglašenja okupacije dela teritorije Srbije

Published

on

By

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra u 18 časova obraća se naciji povodom najnovijih događaja naKosovu i Metohiji, usmerenih protiv opstanka našeg naroda.

Kako saznajemo, državni vrh još raspravlja o raznim temama, a na stolu je i opcija proglašenja okupacije na delu teritorije Republike Srbije.
To sa sobom povlači i brojne posledice, uključujući i pripreme za povratak okupiranih područja, zbog terora koji naš narod na Kosovu i Metohiji trpi već godinama,a koji je eskalirao poslednjih nekoliko dana.

Poslednji u nizu nemilih događaja, a u toku sada već 14-dnevne blokade srpskih institucija, bilo je brutalno prebijanje, maltretiranje i hapšenje četvorice srpskih mladića koji su slavili rođendan.

Istovremeno, sve to nosi i značajne probleme, ne samo zbog potrebe razvoja i napretka Srbije, već i zbog činjenice da bi se time priznao legalitet i legitimitet tzv. vojske Kosova i njihovih organa kao legalno suprotstavljene strane.

Podsetimo, predsednik Vučić je prekjuče u prisustvu šefa diplomatije Marka Đurića i direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, najavio da će se u narednih 72 časa obratiti građanima Srbije tako što će reći šta Srbija zahteva i šta će da učini.

Continue Reading

Društvo

Prevare građana na tržištu nepokretnosti nisu više moguće zahvaljujući izmeni zakona

Published

on

By

Nedavno se u medijima pojavila vest o slučaju u Prevare građana na tržištu nepokretnosti nisu više moguće zahvaljujući izmeni zakonakojem su prevaranti 2018. godine nezakonito oteli stan pokojne vlasnice na osnovu falsifikovane dokumentacije iz 2006. godine. Danas je tako nešto nemoguće zahvaljujući izmenama zakona i sprovedenoj reformi katastra.

Od novembra 2023. godine, sve stare isprave i dokumenta za upis u katastar, nastale pre jula 2018. godine, a koje su u ovom slučaju bile predmet falsifikovanja, moraju proći kroz ruke advokata, profesionalnih korisnika katastra. Ova zakonska promena podrazumeva pravnu pomoć i digitalizaciju papirne dokumentacije, digitalnu overu od strane advokata, te zatim slanje u katastar za upis. Novi postupak sprečava ovakve prevare koje ugrožavaju vlasništvo građana nad nepokretnostima u Srbiji.

Primer falsifikovanja dokumentacije za otimanje nekretnine pokojne vlasnice iz 2006. godine, iako danas nemoguć, služi kao primer da oni koji se protive reformama katastra ili ne razumeju njihov značaj ili imaju koristi od starog sistema.
Republički geodetski zavod garantuje zaštitu prava građana Srbije na njihove nepokretnosti, čineći ovo našim glavnim zadatkom.

Mi stojimo kao čuvari pravne sigurnosti, obavezni na borbu protiv korupcije i nepravilnosti u svim svojim oblicima.

Continue Reading

Najpopularnije