Društvo
Sindikalci iz „Zastava oružja“ traže smenu od ministra odbrane-predsednika Nadzornog odbora!
„Obraćamo Vam se ovim putem jer Ministarstvo odbrane i dalje ignoriše zahteve radnika fabrike da smeni pukovnika Vojske Srbije Ivicu Marjanovića koji već petu godinu predsedava Nadzornim odborom fabrike Zastava oružje AD“, kaže se u saopštenju najveće Sindikae organizacije „Zastava oružje“.
-Zahtevi radnika fabrike za smenu su utemeljeni na neoborivim činjenicama i Sindikat ponovo upozorava i zahteva da Ministarstvo odbrane uzme u obzir brojne pritužbe Sindikata, stručne javnosti i inženjera fabrike koji su brojnim pismenim i usmenim sugestijama argumentovano upozoravali na do sada nezabeležen način upravljanja fabrikom gde su navođeni brojni primeri zloupotrebe upravljačke funkcije i neprimerenog načina rada predsednika Nadzornog odbora- kažu sinidkalci.
Oni kažu da se „odgovornost Nadzornog odbora ogleda se u devastiranju i razaranju fabričkog sistema kao rezultat stalnih i protivstatutarnih smena izvršnih direktora, brojnih smena nižeg rukovodećeg kadra, mešanja u rukovodne nadležnosti, kao i kršenje fabričkog Statuta“.
-Kao predsednik Nadzornog odbora učestvovao je u donošenju niza odluka štetnih po fabriku gde su odobravane donacije u višemilionskim iznosima, iako fabrika posluje u izuzetno složenim finansijskim okolnostima, što je uzrokovalo da pored svih finansijskih obaveza radnicima fabrike nije povezan staž. Radnici fabrike smatraju da Nadzorni odbor ima obavezu, ne samo zbog visokih nadoknada koje prima za svoj rad, već i zbog toga što su delegirani od strane države koja je većinski vlasnik fabrike, da poštuju Zakon o privrednim društvima koji ih obavezuje da deluju u najboljem interesu preduzeća i da poslove obavljaju savesno i da se prema fabrici odnose i ponašaju sa pažnjom dobrog domaćina.
Svedoci smo da je već godinama prisutna potpuna privatizacija javne funkcije a koja bi trebalo da se obavlja isključivo u javnom interesu- kaže se u pismu ministru odbrane.
Oni tvrde da se „ključne i strateške odluke po fabriku donošene su telefonskim putem tako da je procena imovine fabrike usvojena na telefonskoj sednici, što je za rezultat imalo višestruko umanjenje vrednosti 45 hektara fabričkog zemljišta koje se nalazi u najužoj gradskoj zoni, kao i umanjenje vrednosti objekata i fabričke opreme“.
-Nadzorni odbor je odgovoran i za promašaj u realizaciji razvojnih zadataka, promašaje prilikom kupovine fabričke opreme koja danas ne daje efekat podizanja proizvodnog kapaciteta i, po mišljenju stručne fabričke javnosti, takvi promašaji se mere iznosima od nekoliko miliona evra, i sve to nije bio dovoljan razlog da se preispita rad predsednika Nadzornog odbora. Politika konfilikta sa radnicima fabrike, Sindikatom, menadžmentom i predstavnikom radnika u Skupštini preduzeća, govori da se predsednik Nadzornog odbora potpuno otuđio i da nastavlja dalje urušavanje fabričkih vrednosti razaranjem sistema komunikacije, rušenjem međuljudskih odnosa i kršenjem svih dosadašnjih pravila koja regulišu minimum funkcionisanja fabričkog sistema zbog čega je fabrika dovedena u težak položaj- ističu sindikalci i tvrde „da je .rezultat takvog upravljanja i nepoštovanja fabričkih procedura su gubici od preko 40 miliona dolara ostvareni samo od 2017. godine od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora, što je doprinelo da ukupni gubici preduzeća prelaze 18 milijardi dinara“.
-Sindikat već dugo ukazuje da je ulagana i potrošena ogromna energija Nadzornog odbora na periferne stvari (smene rukovodstva, nabavka neodgovarajuće i skupe zaštitne opreme, odobravanje višemilionskih donacija, progon članova Samostalnog sindikata, mobingovanje radnika, gušenje sindikalnih prava i sloboda…), dok su poslovi od strateškog značaja za fabriku koji se tiču proizvodnje bili u drugom planu iako je finansijski rezultat ostvarivan u zoni gubitka, zbog čega su takvi bilansi imali direktne posledice na položaj preduzeća.
Sve veći gnev kod radnika stvara i činjenica da je Ministarstvo gluvo na fabričke probleme i da iza ovakvog načina upravljanja Nadzornog odbora stoji Nenad Miloradović pomoćnik ministra odbrane za koga Ivica Marjanović kaže da je njegov zaštitnik. Zbog toga je sve veći pritisak radnika da se što pre organizuje protest u Beogradu kako bi se Ministarstvu primakli fabrički problemi i iskazalo nezadovoljstvo zbog politike koja se od strane Ministarstva vodi prema fabrici- piše u pismu Nebojši Stefanoviću.
Na kraju oni ističu da „pozitivan preokret i razvoj fabrike neće biti moguć ako se ne smanji negativno dejstvo Nadzornog odbora što za rezultat ima krizu komunikacije, krizu međuljudskih odnosa, krizu finansija, krizu dijaloga sa Sindikatom, krizu poštovanja ličnosti i krizu upravljanja troškovima“.
-Očekujemo da će Ministarstvo odbrane uvažiti obraćanje Sindikata i radnika fabrike pokretanjem mehanizama za otklanjanje teškoća u kojima danas funkcioniše fabrika Zastava oružje AD- kaže se u pismu.
ucentar.rs
Ne propustite:
Društvo
Kiša džekpotova se nadvila iznad Kragujevca!
Očekujte sjajne dobitke narednih dana!
Jesen nam je donela vatromet! Samo u AdmiralBetu, svakog dana od 10. oktobra u periodu od 19 časova do 23 časa sve igrače u lokalu očekuje Happy Hour!
U narednom periodu Happy Hour će donositi intezivne padavine džekpota u visini od 120.000 dinara dnevno!
Sjajan način da završite dan, zar ne?
Sve što treba da uradite je da posetite AdmiralBet lokal na adresi Zorana Đinđića 10, zaigrate vaše omiljene slot igre u navedenom periodu i imate sjajnu priliku da svakog dana osvojite deo od 120.000 dinara u kešu!
Pored najavljenih padavina, sve posetioce lokala očekuje akcija 3+1 pri kupovini piva, a tu je i mnoštvo drugih nagrada i promocija! Na Vama je samo da dođete i da u sjajnoj atmosferi uživate u jesenjoj čaroliji, samo u AdmiralBetu!
Ne propustite:
Društvo
IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
Kada je pre šest godina počinjala sa radom Regionalna informativna novisnka agencija (RINA) sa sedištem u Čačku, mnogi su pomislili da će to biti samo još jedan u nizu elektronskih medija iz unutrašnjosti Srbije, koji će kao i većina drugih biti oruđe kojim upravljaju lokalni političari.
Vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić, foto: Privatna arhiva
Ipak, od jeseni 2018. do ove 2024. prešao se težak, naporan ali i siguran put od male medijske kuće do lidera kad je u pitanju informisanje iz zapadnog dela naše lepe Srbije.
Na čelu sa Ivanom Nikolićem, agencija RINA danas je medij na koji računaju najveće nacionalne medijske kuće, medij sa kog se informišu skoro svi lokalni i veliki nacionalni portali, ali i medij koji je uvek prvi na licu mesta i na izvoru informacija.
– Da je bilo lako svih ovih šest godina – nije. Sama ideja o nastanku agencije RINA, potekla je od mog oca Gvozdena, koji je skoro dvadeset godina u medijima, ipak sve ostalo je bilo na meni. Prihvatio sam tada izazov iako ni ja ni kolege nismo mogli da pretopostavimo šta nas sve čeka. Ali, odustajanje za nas nije bilo opcija. Rad koji traje skoro 24 sata, sedam dana u nedelji. Ono što nas je izdvojilo od ostalih jeste upravo ta želja da prvi imamo informaciju sa terena. Ja lično sam znao u pola noći, usred zime da ustanem iz kreveta i odem na lice mesta, ukoliko se desila neka nesreća, havarija ili požar, kaže vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić.
Priseća se da je na samom početku bilo malo onih koji su RINI dali poverenje, imala je samo dva, tri korisnika, ali to ni Ivana ni njegovu malu ekipu nije pokolebalo. Nastavili su da rade bez predaha, kao da ih čita na hiljade ljudi a u stvarnosti je taj broj bio jako mali. Dani su prolazili, meseci i onda je polako točak počeo da se okreće na njihovu stranu. Postali su prepoznatljivi i to najviše zbog toga što su u fokus stavili obične ljude iz naroda, a politiku u drugi plan.
– Mogu da se setim tog prelomnog trenutka, bile su poplave u maju 2019. godine. Danima smo izveštavali o nesrećnim ljudima kojima je vodena stihija odnela sve što su imali. Trudili smo se da ih sve obiđemo, da prikažemo njihovu bol i patnju, verujte i sami smo neretko završavali u suzama nakon obilaska svih tih područja. Sećam se da smo peške išli preko dva kilometra po blatu kako bi stigli do čoveka koji je živeo u udaljenom dragačevskom selu, a kome je klizište pretilo da ga zatrpa i njega i njegovu malu kuću. Tada je njegovu priču čula čitava Srbija. Tada su veliki mediji iz Beograda obratili pažnju na nas, tražili su naše slike i fotografije, koje su govorile više od 1000 reči. Mislim da smo dokazali evo i na našem primeru, da može da se uspe čak iako u vašim pričama umesto političarima, date prednost običnom narodu, dodaje Nikolić.
Neobične, upečatljive priče, takođe priče iz naroda ono je po čemu je agencija RINA danas prepoznatljiva. Iako mlad, Ivan se uspešno izborio i sa svim izazovima koje je pandemija korona virusa donela u svaki segment života, pa tako i u novinarstvo.
– To je jedan od najizazovnijih perioda za ovih šest godina, ali sada kad malo bolje razmislim bio je i jedan od najspušenijih. Izveštavali smo o situaciji, o bolesnima, obilazili bolnice i lekare, neretko rizikujući i sami da dobijemo infekciju. Tada smo mnogo vremena posvetili i pričama o prelepim predelima u Srbiji, jer u vreme lokdauna ljudi nisu mogli da putuju van granica. Pamtim to kao jako težak, ali i jako bitan period u našem dosadašenjm poslovanju, kaže Nikolić.
Jedan po jedan korisnik i sada je agencija RINA dopisnik svih najčitanijih nacionalnih portala u zemlji. Sarađuje sa preko 30 nacionalnih i regionalnih medija, što je pravi kuriozitet za agenciju iz unutrašnjosti i to je do sada pošlo za rukom samo velikima poput Tanjuga. Brojne njihove vesti, fitografije i video snimke, poput eksplozije u fabrici Sloboda, pad visećeg mosta i slično, prenosili su čak i veliki svetski mediji. Ono što je takođe, posle toliko truda i rada, evidentno jeste činjenica da ako novinari sa RINE puste određenu vest, tu informaciju će znati čitava Srbija ali i skoro čitav region.
– Uspeh nam je dao krila, dao nam je vetar u leđa da se nastavimo kretati u pravcu u kom smo krenuli. Nakon što se za nas čulo i naš rad postao vidljiv, nastavili smo da radimo još više i još kvalitetnije kako bismo ispoštovali naše saradnike koji su nam pokazali poverenje. Trudimo se da njima, ali i čitavoj Srbiji osim svokodnevnih informacija donesemo i jedinstvene priče o običnim malim ljudima, dobrim, vrednim i poštenim. Želimo da pokažemo lepu stranu naše zapadne Srbije. Mnogima smo promenili život na bolje, izdvojio bih možda mladog Luku Crepuljarevića sa Zlatibora kog smo obišli prvi i kom se nakon naše priče život promenio iz korena. I takvih je primera zaista mnogo. Neretko su tema naših priča manastiri, prirodni predeli i skrivene oaze za koje ko malo zna, ističe mladi novinar.
Početkom ove godine agencija RINA postala je aktivna i na društvenim mrežama, a njihov instagram profil sada prati preko 20.000 ljudi.
– Idemo u korak sa vremenom, sa modernim tehnologijama. Jasno nam je da su društvene mreže danas jako važne i da su najbolji način da budemo u kontaktu i interakciji sa našim čitaocima. Raduje nas što naša svaka objavljena fotografija ili video u toku samo jednog dana ostvaraju milion pregleda, a sam instagram profil mesečno poseti u proseku oko 20 miliona ljudi što je zaista impozantna brojka. Našim saradnicima mogu da obećam da ćemo se i dalje maksimalno truditi da ih ispoštujemo, da što bi se reklo pokrijemo svaki teren onako kako treba, a našim čitaocima obećavam još mnogo dobrih i zanimljivih priča, kao i mnogo iznenađenja kad su u pitanju novi profesionalni koraci, poručuje Ivan Nikolić.
Ne propustite:
Društvo
EPS UKIDA ŠALTERE ZA NAPLATU: Za građane spremni i popusti, a evo gde moći da plaćaju račune za struju i od kada
Broj korisnika portala i aplikacije „EPS Uvid u račun“ raste iz dana u dan i premašio je 615.000, a od 1. novembra ove godine od 31. oktobra 2025. „Elektroprivreda Srbije“ odobrava popust od 30 dinara na naredni račun za plaćanje preko portala i aplikacije – rekao je Aleksandar Bjeličić, izvršni direktor za snabdevanje, u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.
Bjeličić je istakao da od 1. novembra počinje sukcesivan prestanak blagajničkog rada u poslovnicama EPS i da je ova odluka bila sasvim očekivana jer sve manje građana, svega 13 odsto, plaća račune na blagajnama EPS, a čak 87 odsto račune za električnu energiju plaća preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka i Pošte Srbije. Od 1. novembra do 1. februara naredne godine radiće samo blagajne koje imaju najveći broj transakcija i koje su u najvećim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Svi koji su radili na blagajnama sada će biti angažovani na poboljšanju usluga za kupce.
Na šalterima, kao i do sada, građani mogu da dobiju informacije o računima, ugovorima, da podnesu prigovore, reklamacije i da dobiju ostale informacije. Oni koji nisu vični informacionim tehnologijama, prvenstveno stariji sugrađani, moći će da plate račune, kao i sve svoje druge račune, na šalterima pošta, banaka i ostalih platnih institucija. Banka Poštanska štedionica je ponudila proviziju od 30 dinara građanima koji plaćaju EPS-ove račune na njihovim šalterima, za iznose do 6.000 dinara – rekao je Bjeličić.
Ne propustite:
-
Crna Hronika3 седмице ago
Uhapšen kragujevački biznismen G.V. zbog pretnji smrću
-
fokus3 седмице ago
VLASNIK poznatog KRAGUJEVAČKOG lokala dobio PRETNJE SMRĆU. Razjareno lice mu polomilo INVENTAR u lokalu
-
fokus3 седмице ago
DAŠIĆEVA METLA počela da ČISTI: Gradonačelnik započeo SMENU rukovodilaca čistkom u JKP Šumadija.
-
Društvo4 седмице ago
KO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu
-
Crna Hronika3 седмице ago
SKANDAL! BAHATI KONTROVERZNI BIZNISMEN PRETIO SMRĆU!
-
fokus3 седмице ago
MENJA SE VAŽNO PRAVILO U SRBIJI: Novčane pozajmice između fizičkih lica od 10.000 € sada će morati
-
fokus3 седмице ago
SAMOZVANI ,,ROBIN HUD RAKIĆ“ uhvaćen u EPSKOJ kradji STRUJE. Reagovali i NADLEŽNI organi. Eko park pretvorio u svoju PRĆIJU
-
fokus3 седмице ago
Preminula studentkinja Pravnog fakulteta u Kragujevcu