Osvrt na Jaokim fest: Kada će Kurati Džoni „mlatarati“ u najstarijem srpskom Pozorištu!

„Radila bi kruška“…

Predstavom „Upotreba čoveka“, u produkciji Novog Tvrđava Teatra iz Budve, Novosadskog pozorišta i Istok – zapad centra (East West Centar) iz Sarajeva, urađenoj prema istoimenom romanu Aleksandra Tišme, u režiji Borisa Liješevića, u petak, 8. oktobra, u 20 časova, svečano će početi 16. po redu Međunarodni pozorišni festival „Joakimfest“. Selektorka ovogodišnjeg festivala, Branislava Ilić, odabrala je sedam predstava, među kojima i „Bludne dane kuratog Džonija“, po istoimenom romanu Filipa Grujića, u režiji Javane Tomić. Ovu predstavu zajednički postavljaju Novosadsko pozorište i Sterijino pozorje.
„Kao da kraj nije ni sasvim blizu“, naslov je predstave koju je Nikola Zavišić režirao prema tekstu Maje Pelević, u peodukciji Bitef teatra iz Beograda. Ovu predstavu, koja se ne preporulčje glkdaocima koji pate od epilepsije, posetioci festivala će moći da vide 9. oktobra u 20 sati.

Selektorka impresionirana Kuratim Džonijem

„Kuratog Džonija“, posetioci će moći da pogledaju u ponedeljak, 11. oktobra, u 20:00 časova, na sceni najstarijeg pozorišta u Srba, koje od vremena kada je Saša Milenić, ovdašnji gimnazijski profesor filosofije, postao zamenik gradonačelnika Verka Stevanovića, nosi naziv Knjaževsko-srpski teatar. Da će selektorka festivala, koji se organizuje parama iz budžeta Grada Kragujevca i Ministarstva kulture Srbije, na ovdašnjoj pozornici mlatarati „Kuratim Džonijem“, ni u snu nisu mogli da pomisle ni Knjaz Miloš, koji je blago izvoleo da odobri Joakimu Vujiću da osnuje prvo pozorište u Srba, ali ni Saša Milenić, Verkov pobočnik, koji se gorljivo zalagao da najstarije pozorište dobije i najstariji naziv, a Kragujevac gde je sve počelo postane prestonica teatra. Izgleda da smo, obrni okreni, baš kurate sreće. Ko ne veruje neka pita Branislavu.
U utorak, 12. oktobra biće odigrana predstava „Samo glas“ Nine Plavanjac, u režiji Marjana Nećaka, Makadenskog narodnog pozorišta iz Skoplja. Predstava „Naše skladišče“, koju su organizaotori preveli kao „Naš magacin“, urađenoj prema tekstu Tjaše Mislej, u režiji Mateja Kokola, Prešernovog pozorišta u Kranju (Prešernovo gledališče Kranj“) biće odigrana u sredu 13. oktobra. Iz Saverne Makedonije dolazi još jedna predstava: „I konje ubijaju, zar ne“, ovog puta kao video snimak, po romanu Horasa Mekoja (Horace McCoy), u produkciji Narodnog pozorišta u Bitolju. Na zatvaranju festivala biće odigrana predstava „Ako dugo gledaš u ponor“, koju režira Zlatko Paković, a rađena je po istoimenom romanu Enesa Halilovića. Kao producenti ove predstave potpisani su Regionalno pozorište i Kulturni cehtar u Novom Pazaru.
Prateći program je popunjen sa tri događaja: u predvorju Knjaževsko-srpskog teatra Kulturni centar UMMUS 8. oktobra u 19:30 časova izložiće plakate sa prethodnih 15 festivala, 9. oktobra u podne biće održan okrugli sto na kome će se pričati o značaju takozvanih „malih izdavača“ razvoju pozorišne umetnosti, dok će se 14. oktobra u podne govoriti o prof. dr Draganu Klaiću (1950-2011) , u znak sećanja na ovog pozorišnog teatrologa i kulturnog analitičara. Klaić rođen u Sarajevu, bio je predavač na više evropskih univerziteta, dugogodišnji direktor Holandskog pozorišnog instituta, pozorišni kritičar i esejista, preminuo je 25. avgusta 2011. godine u 62. godini u Amsterdamu.
Nadamo se da će se u narednih 15 festivala, neko setiti i Milana Nikolića (1935-2003), pesnika, prevodioca, pozorišnog i književnog kritičara, koji je najznačajniji deo svog stvaralačkog života posvetio pozorištu, a posebno teatru koji je i organizator ovogodišnjeg festivala. Kao gimnazijalac, zbog plakata kojim je pozivao na svrgavanje Josipa Broza Tita, uhapšen je i narednih pet godina proveo u zatvoru na Golom otoku. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku slavistike (ruski jezik i književnost), ali zbog političke nepodobnosti nije mu bilo dozvoljeno da ima stalni posao. Posvetio se pozorišnoj kritici, poeziji i književnoj kritici. Objavio je četiri knjige pozorišnih krtitika, pet pesničkiih zbirki, dve polemičke knjige, knjigu intervjua. Sa ruskog prevodio Majakovskog, Bulgakova, kao i poznatu antologiju „Klasična kineska poezija“.

ucentar.rs