Istorijski uspeh: Kragujevački golub-visokoletač proglašen autohtonom vrstom (FOTOGALERIJA)

U Centar Posted On 07/10/2021

„Kragujevac na krilima goluba“ radni je naslov knjige koja će biti objavljena do kraja godine u kojoj Dalibor Portić iz ovog grada do detalja objašnjava kako se godinama borio da autohtona rasa goluba, punim imenom „Kragujevački golub – visokoletač“ postane deo svetskog i evropskog kataloga.

„Ornitologija je moja najveća ali ne i jedina ljubav. Tačnije, kolokvijalno rečeno, golubarstvo je način života koji sam prihvatio. Posvećen sam golubovima u potpunosti i to neminovno, mora da da rezultate. Evropa je u Danskoj rekla veliko „da“ i „Kragujevački golub visokoletač“ je postao priznati član velike porodice golubova za koje zna ceo svet“, kaže za Ucentar Dalibor Portić, Kragujeevčanin koji je proteklih nekoliko godina posvetio standardizaciji, za svet, nove rase golubova. Iako gaji veliki broj životinja, pretežno ptica, Dalibor kaže da su golubovi njegova najveća ljubav. Kaže i da ni sam ne zna kada je počeo…

„Ja se sebe ne sećam bez ptica, golubova pre svega. Počeo sam polako, gotovo stidljivo i onda se jednostavno predao strasti. Za Kragujevačkog goluba visokoletača prvi put sam čuo 2012. Shvatio sam potencijal i rešio da probam nemoguće. Bila je to, pre svega administrativna borba, donkihotovska… Standardizacija rase podrazumeva ogroman broj vrlo preciznih

koraka i kontakte sa ljudima iz svetske federacije koji često nemaju vremena za entuzijazam pojedinaca, posebno iz zemalja van EU. Kako sreća prati hrabre, a mislim da sam hrabar u nekom smislu, sreo sam na jednoj izložbi Heftbergera, predsednika Sekcije za golubove Evropskog saveza. Uspeo sam da mu pokažem „Kragujevčanina“ i on se ozbiljno zainteresovao“, govori za Ucentar, Dalibor Portić koji na porodičnom imanju pored golubova gaji izuzetne primerke retkih vrsta živine, raznih vrsta ptica, zečeva i drugih, uglavnom sitnih životinja. Kaže da se sa novim šablonom evropskog standarda za golubove upoznao u Hrvatskoj, u Trogiru zahvaljujući Milanu Brkiću, jednim od najzaslužnijih ljudi za let „Kragujevčanina“ u svetske visine.

„Dobio sam te nove šablone. Sve je to trebalo prevesti na srpski jezik sa engleskog, nemačkog i francuskog. Mesecima sam radio sa prijateljima i na kraju smo predlog standarda za našeg goluba poslali tako da su nam čestitali. Bio je problem i da se pronađe neko ko dovoljno dobro može da nacrta našeg goluba jer u tom delu fotografija nije od koristi. Na osnovu standarda koje smo postavljali, trebalo je nacrtati idealan primerak rase. Sve u svemu, skoro pet godina je trajala finalizacija posla. Na kraju… kruna, ponos, sreća… Onaj osećaj kad znaš da pišeš istoriju svojom rukom. Neponovljivo“, ponosan je naš sagovornik, inače sekretar srpske Asocijacije odgajivača sitnih životinja. Dodaje da je predstavljeni standard Kragujevačkog goluba visokoletača, po oceni dugogodišnjih stručnjaka u ovom sportu, ocenjen kao jedan od najboljih u proteklih pola veka.

„Nije bilo pitanja, sugestija, nepoznanica. Uvođenje našeg standarda proteklo je savršeno. Ušli smo u enciklopedije, laik – posmatrač sa strane bi rekao, bez po muke. Ponavljam, samo izrada adekvatnog crteža je trajala oko godinu dana. Na kraju, isplatilo se. Sada smo stvarno obeleženi na golubarskoj mapi sveta“, ponosan je Portić.

On navodi da ovim hobi-sportom skoro da nikako ne može da se zaradi novac ali da, ako je čovek dovoljno posvećen, može da održava pozitivnu nulu. To znači da može da održava ptice i finansira takmičenja na kojima učestvuje. Dalibor se međutim ne zaustavlja na Kragujevačkom golubu visokoletaču.

„Pre određenog vremena sam u stručnoj literaturi naišao na podatak o takozvanoj

„Šumadijskoj“ ili „Kragujevačkoj“ guski. Navodno, poslednji primerci su nestali pre više godina. Krenuo sam u potragu i u blizini Lapova naišao na par ozbiljnih jata. Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu nije mogao da veruje kada sam mu poslao fotografije. Sada pokušavam da, u saradnji sa fakultetom i našim udruženjem, obezbedim sredstva da tu vrstu sačuvamo od izumiranja, time i zaborava. Ako to uspem, biće to veći trijumf od onih koje sam osvajao na izložbama u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Nemačkoj…“, optimističan je Dalibor Portić, sekretar srpske Asocijacije odgajivača sitnih životinja, sudija za ocenjivanje ukrasne živine i, pre svega, čovek u potpunosti posvećen jednoj plemenitoj misiji.