Malina pretekla automobile – IZVOZ u Srbiji počeo sam Bog da „reguliše“!

Iz Šumadije i Zapadne Srbije od januara do avgusta ove godne izvezeno je robe u ukupnoj vrednosti od 2.992.175.000 evra, što čini 21,9 odsto ukupnog izvoza Srbije, koji u povom periodu iznosi 13.662.900.000 evra, što čini rast od 28,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
Firme iz Šumadije i Zapadne Srbije, tokom osam meseci ove godine, uvezle su robu vrednu 2.525.606.100 evra, što predstavlja 14 procenta ukupnog uvoza Srbije koji iznosi 17.912.100.000 evra. Tokom i ovog osmomesečja Srbija je zabeležila deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, ovoga puta od 4,2 milijarde evra, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 10,5 odsto.
Najveće učešće u izvozu imao je region Vojvodine (35 odsto), na drugom mestu je Beogradski region (23,6 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (21,9 odsto), dok je region Južne i Istočne Srbije učestvovao u izvozu sa 18,9 procenata.
Beogradski region je najviše uvozio (45,5 odsto), Vojvodina (29,5), dok Šumadija i Zapadna Srbija u ukupnom uvozu učestvuju sa 14,1 odsto a Južna i Istočna Srbija sa 10,1 odsto.

Najveći izvoz u Nemačku i Italiju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše su izvoženi

SINGAPORE CITY, SINGAPORE – FEBRUARY 17, 2020: Singapore Marina bay sands Shoppes shopping mall

proizvodi za reprodukciju (61,5 odsto, što čini vrednost od nešto preko 10 milijardi dolara), na drugom mestu je roba za široku potrošnju vredna oko 4,6 milijarde dolara (27,9 odsto), dok je oprema na trećem mestu sa 10,6 procenata (1,7 milijardi dolara).
U ovom periodu se najviše uvozilo ono što je bilo potrebno za reprodukciju (54.6 odsto), roba za široku potrošnju koja je vredela 4,2 milijarde dolara (19,6 odsto od ukupnog uvoza), dok je za opremu otišlo nešto preko tri milijarde dolara (11,6 odsto).
Najviše se izvozilo u Nemačku (1,7 milijardi evra), Italiju (oko 1,2 milijarde), Bosnu i Hercegovinu (oko 970 miliona evra), Rumuniju (preko 835 miliona evra, dok je Mađarska na petom mestu u koju je izvezena robe vredna preko 708 miliona evra. Ovih pet zemalja se kategorišu kao glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije.
Srbija je najviše uvozila iz Nemačke (2,3 miljarde evra), Kine (2,2 milijarde), Italije (oko 1,5 miljarde evra), Ruske federacije (oko 910 miliona evra) i Turske (preko 875 miliona evra).

Prema grupi CEFTA pozitivno

Srbija je prema zemljama CEFTA, koji je drugi partner po važnosti (pored Srbije, čine je zemlje koje su 2007.godine potpisale sporazumo trgovinskoj razmeni: Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makadeonija, Moldavija i Crna Gora, dok je UNMIK potpisnik u ime samoproglašene „Republike Kosovo“), ima od januara do avgusta ove godine suficit oko 1,7 milijarde u trgovinskoj razmeni. U te zemlje se izvozila nafta i naftni derivati, žitarice i proizvoda od njih, električne mašine aparati, gvožđe i čelik, kao i piće. Izvoz Srbije iznosi preko 2,5 milijadi dolara, a uvoz 875,7 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 290,8 odsto! U evrima, izvoz iznosi 2,1 milijardu, a uvoz 730,8 miliona evra. U evrima suficit iznosi tačno 1.395.100.000 evra, a pokrivenost uvoza izvozom 290,9 procenata!

Iz BiH koks i žica, iz Crne Gore struja i dimljeno svinjsko meso

Najveći suficit Srbija je zabeležila u trgovanju sa zemljama u okruženju: sa Bosnom iu Hercegovinom u koju je najviše izvozila gasna ulja i motorni bezin, a uvozila koks i polukoks od kamenog uglja, ali i žicu od gvožđa i čelika. U Crnu Goru je izvozila lekove za maloprodaju i rude olova i koncentrate, a najviše uvozila električnu energiju i dimljeno svinjsko meso. Severna Makedonia je na spisku susednih zemalja sa kojima je Srbija imala suficit, a takođe i Hrvatska, Rumunija, Bugarska. i Mađarska. Takođe, suficit je zabeležen i u trgovini sa Češkom, Velikom Britanijom, Slovačkom, Švedskom i Slovenijom.
Najveći deficit se beleži sa Kinom, što se objašnjava uvozom telefona za mrežu stanica i laptopova. Na drugom mestu je Turska, a slede Nemačka, Irak, Rusija, Italija, Belgija, Južna Koreja, Poljska, Grčka, Švajcarska, Mađarska…
Izvoz samo u avgustu ove godine bio je veći 31,9 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, i iznosio je oko 2,3 milijarde evra, što predstavlja rast od 6,1 procenat u odnosu na jul ove godine. U avgustu je uvezeno robe za 2.330.200.000 evra, što predstavlja povećanje od 33,1 procenat u odnosu na isti mesec prethodne godine, a čini rast uvoza od 4,4 odsto u odnosu na jul ove godine.

 Najviše se izvozio bakar, a uvozila nafta

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine, na listi pet proizvoda u izvozu za avgust ove godine prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (77 miliona dolara), na drugom mestu je izvoz setova za provodnike za avione, vozila i brodove (86 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz novih spoljnjih guma za automobile (55 miliona dolara), izvoz smrznutih malina je na četvrtom mestu (44 miliona dolara), dok je na petom mestu izvoz toplo valjanih proizvoda o gvožđa i čelika (43 miliona dolara).
Srbija je od januara do avgusta najviše uvozila sirovu naftu za šta je plaćeno 165 miliona dolara, uvoz lekova za maloprodaju je na drugom mestu (78 miliona dolara), na trećem mestu je uvoz rude gvožđa (41 milion dolara), uvoz prirodnog gasa je na četvrtom mestu (38 miliona dolara), dok uvoz gasnih ulja na petom mestu (31 milion dolara).

Zanimljivo je da je izvoz malina, čija je „fabrika“ pod vedrim nebom, bez grinfild investicija, podsticaja i subvencija, pretekao izvoz automobila, mašina, alata i sličnih gromopucateljno najavljenih proizvoda, koji su, kako je obećavano, gtrebali da Srbiju uključe u „međunarodnu podelu rada“. Očigledno da od svih ovdašnjih proizvoda Evropa najbolje prepoznaje proizvode sa malinjaka u Arilju, Ivanjici, Novoj Varoši i širom Srbije, čiji su lideri poodavno zaboravili da Srbija ima sve uslove, dobijene od Boga, da postane agrarna sila.

Ucentar.rs