Aleksandar Vučić i Ana Brnabić sutra na Velikom školskom času u Kragujevcu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić prisustvovaće sutra obeležavanju 80- godišnjice streljanja građana i đaka u kragujevačkim Šumaricama. Tradicionalno na manifestaciji Veliki školski čas građani odaju počast žrtvama nacističkog terora.

Streljanje u Šumaricama 21. oktobra 1941.godine

U jednom od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, u strašnoj odmazdi Vermahta u Srbiji, samo od oktobra do decembra 1941. ubijeno je do 30 000 nedužnih civila: muškaraca, žena i dece.

Streljanje 2264 ljudi u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradanja svih njih. Tog dana je streljano 300 đaka Gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji Rom, čistač cipela.

Tragove neopisivog zločina ostavile su i žrtve i njihovi hladnokrvni dželati.

„Najduže traje iskopavanje jama, dok samo streljanje ide vrlo brzo (100 ljudi, 40 minuta). Moj lični utisak je da tokom streljanja nema emocionalnih problema. Oni se javljaju danima kasnije, kada se o tome razmišlja, uveče, na miru, izvestio je poručnik Valter“, piše nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić.

U Kragujevac na poklonjenje žrtvama i Veliki školski čas trebalo bi da dođe cela Srbija

-Šumarice su jedno od najjezivijih svedočanstava stradanja srpskog naroda u 20 veku. One moraju postati jedno od hodočašća. Odavanje počasti je obaveza svih nas. Otuda je Veliki školski čas kada je prošlo 80 godina prilika da pokažemo koliko poštujemo žrtve i našu stradalnu istoriju. Da deci ostavimo u amanet da se kragujevačka tragedija ne zaboravi. Da se Veliki školski čas održava bilo gde u svetu prisustovalo bi na stotine hiljada građana, kolike su razmere ovog zločina- kaže Kragujevčanin Saša Ranković.

Od 1971. godine u Spomen parku kod spomenika streljanim đacima i profesorima, održava se centralna komemorativna svečanost – Veliki školski čas.

Spomen park je osnovan 1953. godine na površini od 352 hektara na kojoj se nalazi trideset masovnih grobnica. Od 1979. godine kulturno je dobro.

Akedemija pod imenom „Veliki školski čas“ prvi put je održna 1944. godine u Kragujevcu, a prva manifestacija na samom mestu, pored humki u Šumaricama 1957. godine. Od 1963. godine organizaciju preuzima Spomen – park „Kragujevački oktobar“’.

Tada dobija novu fizionomiju: sadrži elemente odavanja pošte streljanima i elemente umetničkog programa. Tokom komemorativnog dela intonirala se himna, polagani su venci, govorili su preživeli streljanja i prenošene kratke vesti sa svetskih ratišta. Umetnički deo činio je izbor proznih i poetskih tekstova iz postojećeg rodoljubivog štiva, u nastupu dramskih umetnika kao i učešću poznatih horova i orkestara. Takav program, prilagođen novim zahtevima, od 1964. godine sa početkom u 11 sati i trajanju od 45 minuta, počeo je stalno da se održava kod “Spomenika streljanim đacima i profesorima“.

Od 1971. godine formira se Savet „Velikog školskog časa“ na republičkom nivou koji utvrđuje koncepciju, sadržaj i program manifestacije, bira književnika koji će posebno pisati poemu za izvođenje, reditelja i kompozitora, koji će stvarati originalnu muziku za tu priliku, što je bila novina u odnosu na prethodni period.

Blaženopočivši vladika Sava sa sveštenstvom drži opelo u Šumaricama 1991.godine

Duško Radović bio je autor poeme „Crni dan“ koja je izvedena na „Velikom školskom času“ te 1971. godine, reditelj je bio Zdravko Šotra, koji je postavio osnove njegovog scenskog identiteta, a kompozitor Konstantin Babić. Intoniranjem himne i polaganjem venaca i dalje počinje svaki „Veliki školski čas“, a od 1991. godine prethodi mu parastos koji služi episkom Šumadijske eparhije sa sveštenstvom.

U Kragujevcu gotovo da tada nije bilo kuće odakle nije streljan bar jedan član porodice.  

Jedan od retkih đaka koji su preživeli masovna streljanja u Kragujevcu u oktobru 1941. Dragoljub Jovanović, preminuo je 2018.godine u 94. godini.

„Imao je svega 17 godina kada je bio streljan. U telu je imao čak 11 rana od metaka. Bio je teško ranjen. Bio je na samrti. Našla ga je majka, skoro na izdisaju. Tajno ga je prenela u njihovu kuću i angažovanjem jednog dobrog lekara negovala i oporavljala u narednim mesecima„, napisao je istoričar Dejan Ristić koji je imao priliku da ga upozna.