Kako je godinama sistematski uništavana kragujevačka poljoprivreda (I)

Cene u Srbiji već duže vreme „divljaju“. Najviše su poskupeli hrana i gorivo ali, tu nije kraj… Lanac poskupljenja, čini se da nema kraja dok se srpska vlada ponaša kao da ne zna da lanac puca tamo gde je njegova najslabija karika. Srbin bez solidne trpeze ne može, a nje opet nema bez jake poljoprivrede. 

Uglednog poljoprivrednika Aleksandara Babićasela iz Desimirovac nadomak Kragujevca, pitali smo za ocenu stanja ove, životno važne privredne grane. Pokušali smo da se teritorijalno ograničimo na plodnu Šumadiju za koju kaže da, po kvalitetu zemlje, u nekim delovima, prevazilazi tradicionalno favorizovanu Vojvodinu. Na samom početku razgovora, Babić osporava da je „ugledni poljoprivrednik“…

„Poljoprivrednik je zanimanje, seljak je opredeljenje. Ja sam opredeljen da budem seljak. U oba slučaja ugleda nema. Ne može se biti ugledan seljak niti ugledan poljoprivrednik u Srbiji ako niste u najdirektnijoj sprezi sa vlašću. Ja nisam. Naravno, posebno je sporan „ugled“ onih koji su pristali da rade na takav način da su povezani sa vlastima, na bilo kom nivou. Bilo kako „ugled“ je sporan. Moj, jer se više osećam kao ratnik u neravnopravnoj borbi protiv vetrenjača, a to je osuđeno na propast – njihov jer su jednostavno pristali da budu saučesnici u totalnom uništenju srpskog sela, samim tim i poljoprivrede“- tvrdi Babić i dodaje „da je, ne samo poljoprivreda u Šumadiji, već nažalost i u celoj Srbiji, kako je rekao „u kanalu“.

-Umesto da neko pruži ruku da iz kanala izađemo, oni koji bi mogli, koriste sva sredstva da nas dotuku. Blizu smo sloma epskih razmera“- kaže za UCENTAR Babić koji je godinama pokušavao da svoju misiju poboljšanja uslova za poljoprivrednike u Šumadiji i Srbiji artikuliše i kroz političko delovanje. Svojevremeno se nadao da će, kao osnivač Narodne stranke Vuka Jeremića i prvi predsednik Gradskog odbora u Kragujevcu, uspeti da nešto postigne. Digao je ruke.

-Normalno je da su politika i poljoprivreda povezane, ali ta veza mora da bude ostvarena preko stručnih ljudi koji poznaju i proces poljoprivredne proizvodnje i srpskog seljaka. To ovde nije slučaj. Ministar Nedimović je onomad pokazao elementarno neznanje, suštinsko nepostojanje veze sa realnošću. Ona naime obećava subvencije za Angus rasu goveda čime Holštajn i Simentalska rasa ostaju u zapećku. U nekom delu gajenje Angusa ima rezona ali, ministar bi morao da zna da ta rasa jednostavno ne daje mleko. Takođe bi morao da zna da poljoprivreda zemlje kakva je naša, počiva na ceni litre mleka. Cena mleka povlači sve za sobom. Meni nije prihvatljivo da ministar poljoprivrede zbog pomodarstva ili nekog ličnog interesa koji je negde ostvario, podrije temelj govedarstva. Seljaci decenijama gaje određena goveda koja daju i mleko i meso. Sada ministar, državnim parama, hoće da podrži neke avanturiste koji su spremni da uđu u nešto o čemu ništa ne znaju. Znanje u stočarstvu ne može da se plati, to nije kao kad dobiješ pare od države da posadiš voće, da platiš nekoga ko će da ga oreže, da platiš bilo koga za bilo šta. Stočarske farme se u našim uslovima prave generacijama“ -jasan je Babić. On kaže da se na poljoprivrednoj mapi Srbije, Kragujevac nalazi možda i na najgorem mestu.

„Na godišnjem nivou kragujevačka poljoprivreda vrti oko 80 miliona evra.

 

Ucentar pokreće serijal na temu „Kako je je kragujevčka poljoprivreda sistematski godinama uništavana“ …

 

-Ko je ubio „gospodina seljaka“?

-Zašto je kragujevački Institut za strna žita pušten niz vodu?

-Šta država i grad mogu, a neće ili ne žele da urade..

-Kuda sve vodi… 

Pozivamo sve poljoprivrednike koji žele da debatuju na ovu temu da se jave na mejl: redakcija@ucentar.rs

Tu spadaju i stočarstvo, voćarstvo, ratarstvo, pčelarstvo ali i gorivo, gume za mehanizaciju, rezervni delovi… S druge strane, imate gradski budžet u visini od 240.000 evra koji je namenjen za razvoj poljoprivrede na selu koje katastarski pripada Kragujevcu. U tom smislu jasno je da u Kragujevcu kao i u ostatku Srbije, nema strategije razvoja poljoprivrede. Radi se stihijski, subvencije se dele burazerski i na osnovu pripadnosti partiji na vlasti. Doći ćemo u situaciju da će ono mladih što je želelo da ostane na selu, ode u razne Simense, Fijate i druge fabrike koje će ostati u Srbiji samo dok budu trajale državne subvencije. Kada „investitori“ odu, ti isti koji su napustili selo i izgubili posao, neće imati gde da se vrate jer će im iz sredine kuće resti kiselo drvo. To se srpskom seljaku već dogodilo sedamdesetih godina prošlog veka ali lekciju izgleda nismo naučili“, navodi Babić. On kaže da u Kragujevcu postoji Centar za razvoj poljoprivrede, ali da ni sam nije siguran kako se ta institucija zapravo zove i čemu služi. Centar je, kaže Babić, smešten u iznajmljenom objektu koji se nalazi u neposrednoj blizini parcela koje obrađuje.

-Gotovo nikada nikoga tamo nisam video. Neko je odlučio da uništi svetski priznat Institut za strna žita i da ogromne pare daje nečemu što ne znam ni kako se zove ni čime se bavi. Jednostavno, postojanje tog centra se uklapa u sliku aktuelnog stanja u srpskoj poljoprivredi. Njih ponekad može da poseti ministar Nedimović i to je sasvim logično jer se i ministar i takve organizacije bave poljoprivredom na nivou amaterskog ili školskog sporta.