Izložba “Svetomir Arsić Basara – radovi 1998-2018″ u Kragujevcu od petog novembra

Izložba “Svetomir Arsić Basara – radovi 1998-2018” biće otvorena u petak 5. novembra u 13 časova u Galeriji Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu. Organizatori su Narodni muzej u Kragujevcu i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Postavka obuhvata radove jednog od najznačajnijih autora u istoriji srpske savremene skulpture. Ovo je prva samostalna izložba akademika Basare u Kragujevcu, u njegovoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija. Na izložbi je prikazano 9 skulptura, od kojih su 7 izrađene u drvetu i gvožđu, dok su 2 skulpture manjeg formata u tehnici bronze. Izbor radova priredila je Žaklina Marković, kustos Galerije SANU. Izložba je premijerno prikazana u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti tokom 2019. godine, a organizovana je povodom jubileja – devedeset godina od rođenja autora.

Vajar, likovni pedagog, teoretičar i akademik Svetomir Arsić Basara, rođen je 1928. godine u selu Sevce, na Kosovu i Metohiji.

Retrospektivne izložbe imao je 1984. godine u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu i 1998. godine u Galeriji SANU. Autor je mnogih javnih spomenika u našoj zemlji (Sv.Simeon, bista ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini, Bista vožda Karađorđa, postavljena ispred Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, Bista Vuka Karadžića, postavljena ispred Instituta za slavistiku u Beču, i mnoge druge), Izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1994. godine.

Dobitnik je mnogobrijih priznanja i nagrada za svoj umetnički rad – Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru (1998), Velika nagrada Društva srpskih umetnika LADA (2017) i Zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima (2018). Od 1999. godine, živi i radi u Beogradu.

Kako sam umetnik navodi, najviši stvaralački uzlet bio je uslovljen njegovim rođenjem i boravkom na Kosovu i Metohiji. Bio je okružen bogatom duhovnom baštinom tog podneblja koja je inspirisala njegovo umetničko biće i rezultirala jednim stvaralačkim žarom i silovitim impulsom. Svoj stvaralački nagon inspirisan zavičajem opisuje kao buktinju rasplamsalih oblika koji se prenose i pretaču u epske junake naše slavne prošlosti. To su upravo teme iz kojih Basara crpi stvaralačku energiju – besmrstnost kosovskog mita, slava naših vitezova, lepote srpskih manastira poput Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške…nekadašnja slavna srednjovekovna Srbija i dinastija Nemanjića. Takođe, stradanje srpskog naroda kao podsticaj za stvaralačku moć, ogleda se u ciklusu (Ne)Milosrdni anđeo, koji se odnosi na bombardovanje od strane NATO agresije na našu zemlju, 1999. godine.

Njegova stvaralačka filozofija, ako bi je trebalo svesti na jednu misao je – bez Zavičaja ne postoji put u umetnosti, jer Zavičaj stvara predodređenost.

Pripremila: Snežana Milisavljević
Plakat: Narodni muzej Kragujevac

ucentar.rs