LUDIMO zbog korone- najugroženiji mladi od 20 do 24 godine! Sve više pacijenata
U Centar
Posted On 02/11/2021
Pandemija koronavirusa ostavlja posledice i na psihičko zdravlje ljudi: porastao je broj pacijenata koji boluju od depresije i anksioznih poremećaja.
Doktorka Aleksandra Dutina, psihijatar Klinike „Dr Laza Lazarević“, kaže da su sva istraživanja urađena u svetu od pojave koronavirusa pokazala da je pandemija ostavila posledice na mentalno zdravlje.
Ni Srbija nije izuzetak. Svakodnevno ima više pacijenata, ali i više onih koji se prvi put javljaju psihijatru.
Struktura ljudi koja je preko kol-centra zvala tražeći psihosocijalnu podršku menjala se vremenom.
„Trenutno imamo najviše poziva od ljudi koji su izgubili nekog bližnjeg, onih koji su u postkovid periodu i prvi put se suočavaju sa nekim tegobama, što se tiče mentalnog zdravlja, ali i pacijenti koji su i pre pandemije imali neke mentalne smetnje“, navodi dr Aleksandra Dutina.
Pomenuta studija je pokazala da su mladi najugroženija grupa. Kod mladih od 20 do 24 godine je primećen najveći porast anksioznih poremećaja i depresije.
„Mladi zovu iz različitih razloga, neki zbog svakodnevnih problema, neki jer imaju teškoće sa praćenjem onlajn nastave, imaju oslabljenu koncentraciju i motivaciju pri učenju. Razgovaramo sa njima i tražimo uzrok svemu tome. Ako imaju takav problem jer loše strukturišu vreme, radimo na tome, ako je neko ozbiljnije stanje, preporučujemo da se jave nekom psihijatru iz naše ustanove“, navodi doktorka Klinike „Laza Lazarević“ za RTS.
Kortikosteroidi mogu da dovedu do pogoršanja psihičkog stanja
Od kraja decembra 2020. Klinika „Laza Lazarević“ ima kovid odeljenje, kroz koje je prošlo oko 130 pacijenata. Oni osim blage do umereno teške kliničke slike imaju i pridruženu psihijatrijsku bolest koja zahteva psihijatrijski nadzor.
„Sama infekcija i lečenje simptoma pacijenata koji su na kiseoniku traži 
izmenu terapije, redukciju, što može da dovede do pogoršanja. Neki lekovi koje dajemo za lečenje infekcije, kao što su kortikosteroidi mogu da dovedu do pogoršanja psihičkog stanja, ali i do prvog javljanja simptoma kod onih koji nisu imali psihijatrijske poremećaje“, objašnjava doktorka Dutina.
Navodi da raste broj onih koji se javljaju za pomoć nakon što su preležali kovid, a ranije nisu bili lečeni.
„Ima pacijenata sa anksioznim i depresivnim stanjima, a u poskovid periodu kada se javi psihoza, njih hospitalno zbrinjavamo“, kaže dr Aleksandra Dutina.
Ističe da nema prepreka za vakcinaciju psihijatrijskih pacijenata.
„Važno je da zadržimo optimističan stav prema ovome jer će proći, da brinemo o sebi i svom zdravlju i da se vakcinišemo“, zaključuje doktorka Dutina.
dr Slavica Đukić Dejanović: „Tamni tonovi na naše mentalo zdravlje“
– Ove godine, kada govorimo o mentalnom zdravlju, senka Kovid–a 19 je i te kao bacila tamne tonove na naše mentalno zdravlje, ne samo u 
Kragujevcu i Srbiji, nego i šire. To se posebno odnosi na tri kategorije – zdravstvene radnike koji su u svakodnevnom kontaktu sa ozbiljno obolelima, osobe koje saznaju da su inficirane i to je ogromna trauma, a treća grupa su oni koji su već bili bolesni odnosno izgubili najdraže zbog bolesti i za njih su potrebni posebni protokoli jačanja mentalnog zdravlja, kaže je prof. dr Slavica Đukić Dejanović.
Prema njenima rečima, „mladima je možda i teže nego starijima da se izbore s jakom socijalnom potrebom za druženjem, za razmenom informacija“.
-Jako im nedostaje vršnjačka komunikacija, neko ko ima sličan način razmišljanja, da ispoljavaju emocije. Zato nije retko da oni koji su osetljiviji i od kojih roditelji imaju velika očekivanja prave prve korake koji su 
karakteristični za starije. Oni bez obzira na to što ranije nisu imali nikakav problem razmišljaju o besmislu života i ideji da život nije vredan. Jedna dobra psihološka intervencija može jednu mladu osobu prevesti na drugu stranu obale, da se preskoči reka koja je duboka i mutna u psihološkom smislu. Možda psiholozi i psihijatri nisu bili tako dragoceni kao što je to sada slučaj-kaže dr Slavica Đukić Dejanović.
