Nedavno osnovano udruženje „Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) – ZNAMO DA NE DAMO“ dalo je saopštenje  o, kako kažu-  i“istraživanju podataka o kompaniji „Jadar Lithium d.o.o.“ (od nedavno „Balkan Mining and Minerals“), kojoj su nizom rešenja Ministarstva rudarstva i energetike odobrena geološka istraživanja na prisustvo litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata na više lokacija u Srbiji (Rekovac, Jagodina, Dobrinja i Pranjani)“. Saopštenje prenosimo integralno…
„Kompanija „Balkan Mining and Minerals“ pod novim imenom je registrovana 13. septembra 2021. godine, prema savetu beogradskih PR (pi-ar) agencija, a novo ime trebalo je da povrati narušeni „imidž“ (u ovom slučaju svakako ne bismo mogli upotrebiti pojam „ugled“) i da se oslobodi asocijacija koje prethodni naziv u sebi nosi. Osim naziva, promenjena je i adresa kompanije, pa je poslovni prostor izmešten sa Čukarice na Novi Beograd, na adresu: Bulevar Mihajla Pupina 10D, kako bi bio bliže kancelarijama Vlade Republike Srbije.
To svakako nisu jedine izmene u njihovom poslovanju. Dosadašnji direktor kompanije u Srbiji Dejan Jovanović dao je neopozivu ostavku 21. oktobra ove godine, nakon reakcije javnosti, a naročito stanovništva na ugroženim područjima koja su obuhvaćena dozvolama na pomenuta geološka istraživanja. Ostavka Dejana Jovanovića još uvek čeka na verifikaciju u Agenciji za privredne registre, zbog, kako se navodi, formalne neurednosti zahteva. Treba imati u vidu da je Jovanović i autor projekta „Primenjena geološka istraživanja potencijalne mineralizacije bora, litijuma i prateće asocijacije elemenata na području Dobrinje – Dobrinjski basen“ na kome se zasnivaju svi sledeći koraci ove kompanije.
Prema informacijama kojima raspolažemo, na godišnjem zasedanju planiranom za 23. novembar na mesto direktora biće imenovan Miloš Bošnjaković, bivši policijski inspektor iz Tuzle, koji je, prema sopstvenom priznanju, više puta bezuspešno pokušavao da sa saradnicima iz inostranstva pokrene projekte u oblasti rudarstva na prostoru Srbije, dok se u njegovom portfoliju navodi da ima „dobre veze u Srbiji“. Smatramo da se ta pojedinost odnosi pre svega na kontakte sa aktuelnim ministrom bez portfelja Nenadom Popovićem i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović, za koje ga ne vezuje samo zajedničko poreklo iz Tuzle.
U vezu sa rušenjem reputacije koju ova kompanija pokušava da izgradi u Srbiji svakako se mogu dovesti i nedavne posete generalnog direktora Rosa Kotona, koji u svojim obraćanjima javnosti i akcionarima pokušava da predstavi kako u njihovom poslovanju sve ide po planu i kako ga lokalno stanovništvo dočekuje raširenih ruku. Međutim, o njegovim namerama i poznavanju države, geografskih pojedinosti i kulture prostora na kome njegova kompanija sprovodi delatnost, dovoljno govori njegovo nedavno obraćanje u kome je Srbiji „prikačio“ status grada.
A da je status ove kompanije, buđenjem ekološke svesti i ukazivanjem na problem, ozbiljno doveden u pitanje, govori njeno stanje na berzi. Naime, vrednost akcija firme „Balkan Mining and Minerals“ je u konstantnom padu: od 3. septembra do 1. novembra ove godine kompanija je izgubila polovinu svoje vrednosti, jer je projekat istraživanja litijuma, što predstavlja njihovu jedinu delatnost, i te kako „uzdrman“ argumentovanim protivljenjem meštana i ekoloških udruženja.
Ono što se svakako nameće kao pitanje jeste: na osnovu čega je Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo pravo na istraživanja jednom mikro preduzeću bez ikakvih referenci i bez zaposlenih, kao i bez ikakve imovine i bez poslovnih prihoda za pet godina postojanja? Prema podacima koji su dostupni u Agenciji za privredne registre, prihodi ove kompanije za 2020. godinu iznosili su samo hiljadu osamdeset devet (1089) evra, dok je gubitak za isti period iznosio čak dvesta deset hiljada (210000) evra. Akumulirani (ukupan) gubitak za pet godina rada iznosi čak petsto četrdeset pet hiljada (545000) evra. Pritom do 2019. nisu imali ni jednog zaposlenog, a njihova imovina, prema informacijama u privrednom registru, još uvek ne postoji. Ostaje nedoumica kako i zašto firma bez i jednog zaposlenog trpi tolike gubitke.
Stvari, međutim, postaju jasnije kada se postave na pravo mesto. Rešenja Ministarstva kojima se odobravaju geološka istraživanja ovoj kompaniji potpisao je i izdao državni sekretar Miodrag Poledica, koji je početkom februara 2020. godine uhapšen „po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal posle višemesečnog predistražnog postupka“, a zbog optužbe za zloupotrebu službenog položaja.
*Napominjemo da se naša ekološka organizacija ne bavi stranačkom politikom i da nam je krajnji cilj odbrana zemlje od prljavih tehnologija i određenog tipa rudarenja koje bi nepovratno uništilo zemlju, vodu, vazduh i ukupan biodiverzitet, što je stav zasnovan na iskustvu koje je svet imao s eksploatatorima i prerađivačima litijuma, kao i stavu akademske zajednice. U tom smislu, pad vrednosti akcija firme „Balkan Mining and Minerals“ smatramo uspehom, kom su nedvosmisleno doprinele akcije koje smo preduzeli – kako na terenu, tako i u javnom prostoru. Ujedno, to je dokaz da u ovoj borbi nema mesta malodušnosti i da je snaga naroda i ekoloških udruženja još uvek presudan faktor“- kaže se u saopštenu SEOS.

Ko je SEOS…

Na sastanku održanom 30. oktobra 2021. u Dobrinji osnovana je krovna organizacija udruženja okrenutih, pre svega, borbi protiv eksploatacije i prerade litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata, ali i svih drugih prljavih tehnologija i rudarstva opasnog po zemlju, vodu, vazduh i ukupni biodiverzitet – „Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) – ZNAMO DA NE DAMO”. Organizaciju za sada čine ekološka udruženja s ugroženih područja na kojima se vrše ili su izvršena geološka istraživanja na prisustvo prethodno navedenih elemenata: „Ne damo Jadar” (Gornje Nedeljice), „Marš s Kolubare” (Valjevo), „Suvoborska greda” (Pranjani), „Eko brigada Jagodina” (Jagodina), „Neko brine za Levač” (Rekovac) i „Zaštitimo Dobrinju i okolinu” (Dobrinja), a u saradnji s timom ekološke kampanje „Marš sa Drine”. Svako udruženje će nastaviti da deluje samostalno na lokalnom nivou, ali ćemo preduzimati i zajedničke korake o kojima ćemo tek izveštavati. Zato što složni možemo više – zato što znamo da ne damo!

 

ucentar.rs foto: prinskrin/tviter