Najjači zemljotresi u Srbiji dogodili su se pre skoro jednog veka – u Lazarevcu (6,0 stepeni) 1922. godine i na Rudniku 1927. godine (5,9). Odneli su veliki broj ljudskih života i doneli ogromnu štetu čak i u Beogradu, rekla je svojevremeno za „Blic“ seizmolog Slavica Radovanović.
– Reč je o zemljotresima u Lazarevcu 1922. godine i u Rudniku 1927. godine koji su bili oko šest stepeni. Udari su se jako osećali i u Beogradu gde su otpadali dimnjaci i crepovi sa kuća, a pukotima je bilo čak i na zgradi Starog dvora – kaže Radovanović. Blio je, nažalost, i veliki broj žrtava.– Poginulo je na desetine ljudi u epicentralnim oblastima oba zemljotresa. Na Rudniku su srušene čitave kuće u kojima su ginule cele porodice – kaže poznati seizmolog
Kako kaže, u novijoj istoriji najjači zemljotres dogodio se na Kopaoniku 1980. godine.
– Sreća u nesreći je da se dogodio u planini pa nije imao toliko razorne efekte ni žrtve. Inače, bio je jak 5,8 stepeni i osetili smo ga dobro i mi u Beogradu – podseća Radovanović.
Sa sve češćom gradnjom nebodera sve više građana će osećati zemljotrese u okruženju.
– Recimo, na Novom Beogradu će se osećati zemljotresi u Rumuniji. To je posledica činjenice da smo sa gradnjom objekata otišli u visinu – naglašava Radovanović.
Na sreću, u Rumuniji nije bilo zemljotresa već pune 43 godine.
Prvi registrovani zemljotres u Srbiji 1456. godine
Inače, prema arhivi Geološke službe SAD (USGS) prvi jači zemljotres registrovan je na teritoriji Srbije daleke 1456. godine i bio je jačine 10 stepeni po Merkalijevoj skali. Iste jačine su bili i naredni zemljotresi u Srbiji, registrovani u toj arhivi: 1739. godine, zatim već godinu dana kasnije, 1740. godine i 1755. godine.
Mionica, Uroševac, Kraljevo…
Kada je reč o istoriji jakih zemljotresa u Srbiji, snažno podrhtavanje tla pogodilo je Mionicu i okolinu u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine.
U zemljotresu jačine 5.6 stepeni, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3.500 hiljade objekata pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Četiri godine kasnije, zemljotres slične jačine dogodio se na Kosovu i Metohiji, u blizini Uroševca.
Poslednji zemljotres iznad pet stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine dogodio se u blizini Kraljeva, 3. novembra. Intenzitet mu je bio 5,4 stepeni, a poginule su dve osobe.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 Kraljevčana.
U selu Vitanovac, prema svedočenju meštana, za vreme potresa bilo je skoro nemoguće održati se na nogama, širio se koncentrični huk i zavladala je panika. Stradalo je oko 70% objekata od ukupno 850 domaćinstava.
Crna Gora 1969. godine. najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana
Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6 časova i 19 minuta.
Potres koji je trajao svega deset sekundi ostao je u sećanju onih koji su ga 
osetili kao nešto najgore što su doživeli. U Starom gradu u Budvi svega osam zgrada ostalo je neoštećeno, dio zidina Starog grada u Herceg Novom pao je u more, većim delom uništen je akvadukt iz rimskog doma u Baru, a ulcinjska tvrđava, uključujući i Balšić kulu, skoro je potpuno uništena; 450 sela sravnjeno je sa zemljom.
Na kraju, zabeleženo je da je u Crnoj Gori zemljotres odneo 101 život, dok je u Albaniji poginulo 35 osoba, a oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
Epicentar zemljotresa bio je u moru između Bara i Ulcinja, na oko 15 kilometara od obale.
Najjači zemljotresi u Srbiji 2021 godine
04. 11 Kuršumlija 2,304. 11 Kragujevac 2,203. 11- Kragujevac 3,9 stepeni Rihterove skale
30.10 – Mladenovac 3,7
4.9. – Novi Pazar 3,425.8. – Mladenovac 2,417.8. – Kuršumlija 3,015.8. – Bajina Bašta 3,310.5 – Valjevo 3,017.2. – Mladenovac 1,725.1. Kragujevac 3.4
ucentar.rs/blic.rs foto: printskrin/youtube
