POGINULO JE SIROČE koje smo usvojili sa pet godina- pretužna priča nana Živane iz Kragujevca!

U Centar Posted On 06/11/2021

USVOJEN KAO SIROČE, POSLE NEUSPELE TRANSPLANTACIJE BUBREGA, KAO DA NIJE MARIO ZA ŽIVOT!

Mladiću koji je stradao juče u saobraćajki u Kragujevcu teška sudbina nije dala da živi!

Dejanu Planiću (22) koji je poginuo juče u ulici 9.maja u naselju Beloševac kada je vozeći „reno klio“ direktno udario u kombi dok je velikom brzinom preticao kolonu vozila, teška sudbina nije dala da živi

Siroče koje je ostalo bez majke odmah po rođenju, i čiji se otac ne zna, nije sreću moglo da pronađe ni u porodici koja ga je usvojila i gajila sa najvećom ljubavlju kao rođeno dete.

Teška bolest, transplantacija bubrega koja nije uspela, i borba za normalan život su ga doveli do očaja. Stradao je vozeči neregistrovan automobil, dugo nošen mišlju da „neće više da živi“.

Živana Nedeljković kaže da su ona i muž Dejana usvojili kada je imao pet godina…

– Dvoje dece su mi na porođaju umrla, i muž i ja nismo mogli da imamo dece. Prolazile su godine, i moj Radašin, koji je umro prošle godine, rešio kada je imao 62 godine da uzmemo ovoga malog. On je ostavljen na ulici, majka mu je umrla, nije se znao ko je otac. Dve godine smo čekali da ga dobijemo. Rekli su nam da je nađen na ulici. Jedva smo dočekali da ga uzmemo iz doma… rekli su nam da je zdrav. Ali je bio nežan, omalen, izgledao je kao da ima dve godine… I uzeli smo ga, čuvali, negovali. Pokazalo se da su mu bubrezi loši, posle godinu dana nije mogao da čuje ni da diše. Operisao je sva tri krajnika, pa odmah nije ni čuo ni video dobro – priča Živana koju je nesretno stradali mladić zvao Nana.

Kupili su Nedeljkovići za dete koje su voleli kao svoje i aparate za sluh, vodili ga po lekararima, lečili u Beogradu… Bubrezi su otkazali, rađena mu je i transplantacija.

Našli smo donora, urađena je transplantacija, da se spase dijalize. Radovali smo se, dobio je bubreg od neke starije žene. Ali taj bubreg nije trajao više od godinu dana… Vratio se na dijalizu. Od tada je počeo da ne spava noću, i gubio je volju za životom… Do osamnaeste godine je bio u Beogradu na lečenju, od punoletstva u Kragujevcu. Ruke su mu bile sve isečene od igala, više na venama nije bilo mesta. Predložili su mu da mu priključe na vrat – kroz suze priča skru+ena nana Živana.

Radašin je preminuo prošle godine, i od tada je i Dejanova volja počela da nestaje. Pričao je da neće više u bolnicu, jer nema „deke“ da ga obilazi… Živadinka, i sama bolesna, nije mogla.

– Mnogo je voleo automobile. Ove godine pre nekoliko meseci se na Svetinji na putu ka Topoli prevrnuo, imao je udes.Nije se povredio. Posle je taj auto prodao i kupio drugi. Posle dva meseca smo išli da zahvatimo vodu u sabanti, jer je zdrava za njnega. I tada smo imali udes, bila sam preklještena. I kupio je i treća, ova sa kojima je nastradao. Nisu bila ni registrovana… Nije izlazio iz automobila, jer nije imao snage da ide peške – kaže Živana.

Juče je Dejan pošao iz naselja Beloševac u kome je živeo do grada, da kupi nešto da jede. Tada ga je njegova nana poslednji put i videla.

– Čekala sam ga, već tri sata ga nije bilo… Mislila sam da ga je uhvatila policija, jer je vozio neregistrovan auto. Popodne mi na kapiju stižu policajci… pitam ih „šta je bilo“, a oni ćute… Na kraju mi rekoše „poginulo ti dete“. U utorak u jedan sat je sahrana, tada ću poslednji put da ga vidim – priča očajna Živana.