-Kakvo nam je sudstvo treba dugo, dugo da stoji na pola koplja!

Ovako su prolaznici namernici danas komentarisali kako stoji državna zastava na jarbolu zgrade na Trgu vojvode Radomira Putnika 4, u kojoj se nalaze Osnovni, Viši i Apelacioni sud! 

Drugi su pak imali su dvosmislenu poruku… 

-Žale što je Gagac otišao u penziju nema ko više da ih pokriva u Beogradu- spreman je jedan od večitih komentatora čaršijskih (ne)prilika. 

-Ma da nije Zoran Ilić otišao u penziju?- ironično pita jedan od pripravnika.. 

-Ili Bizon penzioner sa čela advokatske komore- sledi odgovor.

Svašta se moglo čuti tu ispred zgrade Suda dok smo pokušali da odgonetnemo kako se državna zastava našla na pola koplja. 

Zvanično nije saopšteno zašto su Kragujevčani prinuđeni da gledaju ovakav prizor na zgradi gde je po prvi put izveden „Marš na Drinu“ koju je organizovao niko drugi do Vojvoda Radomir Putnik. 

Zakon o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije jasno definište kada se zastava spušta na pola koplja. U članu četiri kaže se  da „organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme dana žalosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću“.

A sve to u slučaju da Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donose Vlada Republike Srbije. Dan žalosti se proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.

-„Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni“- kaže zakon. 

Takve odluke Vlade, međutim -nije bilo! 

Slična scena i na državnom Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu

U neslavan red državnih institucija koje ne mare baš mnogo kako izgleda državna zastava na njihovoj kući danas se upisao i Institut za javno zdravje „Kragujevac“. U vreme dok su reporteri Ucentar fotografisali zastava je bila obmotana oko jarbola. 

Posebnu težinu ovakve (ne)prilike imaju ako se uzme činjenica da je reč o državnim institucijama

U slučaju da je vetar oštetio zastavu ili bilo kako je došlo do toga da bude mimo zakona u ovakvom stanju onda zakon definiše i ko je nadležan da nepravilnosti otkloni. 

Ovako je do skoro izgleda zastava na zgradi Suda u Kragujevcu..

Međutim, poučeni nedavnim iskustvom kada se dogodila do sada nezabeležena bruka da danima stoji bukvalno smotuljak od zastave na ovoj istoj zgradi (vidi sliku)- onda ćemo dugo, dugo gledati ovakav prizor. Jer tek posle upornog pisanja Ucentar zastava je promenjena i stavljena nova. 

Zastava na zgradi gde se nalazi Dom omladine…

Pre toga o sličnom  problemu pisali smo i u ovdašnjem Domu omadine, koji je pod ingerencijom Skupštine grada Kragujevca. Kada su promenili zastavu neposredno pred obeležavanje 80-godišnjice streljanja đaka u Šumaricama činovnici koje plate primaju od građana Kragujevca okrenuli su je- naopako! 

Kako smo kao narod došli uopšte da se o ovakvim pojavama piše posao je za istoričare, sociologe, ali i neke druge usko specijalizovane ustanove. 

Inače, poznat je primer iz istorije kada je Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio  juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu srpskoj vojsci.
Nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

ucentar.rs foto: ucentar