NEVEROVATNO: Dokument u vreme okupacije 1941- u kome se rad ugostitelja zabranjuje posle pola devet !

Da li dolaze od „Gradskog poglavarstva“ i „Komande mesta“ u okupiranom Kragujevcu za vreme Drugog svetskog rata ili danas od Republičkog kriznog štaba- tek svodi se na isto da ugostiteljski objekti moraju biti zatvoreni.

O napred rečenom govori i dokument Udruženja ugostitelja Kragujevca od 25. juna 1941.godine, u kome se da je rad posle 20 časova moguć samo za one koji su imali odgovarajući „Ausweis“. Svaka sličnost sa današnjim stanjem stvari po ovom pitanju je (ne) namerna, ali i danas postoje lokali u Beogradu i širom Srbije u kojima političko-kriminalna elita lumpuje do zore.  

Dalje, u pomenutom službenom saopštenju  Udruženja ugostitelja u vreme okupacije kaže se „da  je ovo udruženje primilo od Gradskog Poglavarstva u Kragujevcu akt u kome se naređuje da je Komanda mesta već više puta utvrdila da se ugostitelji ne pridržavaju zatvaranja lokala u određeno vreme“.

-Čak štaviše utvrđeno je da se često i posle 21 časa nalaze u njima civilna lica. Zbog toga se najstrožije naređuje da sve ugostiteljske radnje, krčme, bifei , u 20 časova i 30 minuta, moraju goste iz lokala odstraniti. To isto važi i za lokale kojima je pristup Nemačkoj vojsci dozvoljen- kaže se službenom saopštenju Udruženja ugostitelja Kragujevca.

Ističe se i da personal i radnici moraju napustiti lokale tako da se posle 21  časa ne nalaze na ulici. 

Ali…

-Jedini izuzetak od ovog naređenja čini Zanatski dom i Hotel Gušić (današnja Zelengora), kao i ugostiteljske radnje kojima se budu izdavale osobne dozvole od Komande mesta za docnije vreme- kaže se u saopštenju iz 1941.godine koje je potpisao Aleksa J. Obradović, predsednik opštine Kragujevca. 

Ugostiteljima se preporučuje da ovu naredbu sprovedu odmah u delo kako bi se sprečile kasnije štetne posledice. 

 

Eto u oba slučaja je izvesno da najviše trpe ugostitelji zbog smanjenog prometa, ali i ljubitelji druženja uz čašicu, bilo da se radi o nostalgičnim bircuzima sa kariranim stolnjacima ili o ekskluzivnim lokalima u koje su nekada dolazili Nemci, a danas neki drugi „uvaženi“ gosti.

Svako vreme nosi svoje breme, kaže naš narod, ali se čini da se vremena pomalo i menjaju dok bremena ostaju, manje više ista. Postoje i vlasnici lokala koji iz solidarnosti sa gostima danas ne žele da rade duže od 20:00 časova,  od kada počinje obaveza nošenja ausvajsa i zatvaraju radnje. Oni predstavljaju većinu. Valjda su u proteklih 80 godina stekli dovoljno samopouzdanja da samostalno odluče o tome koliko će da rade. Razlike dakle ima, ali je svaka sličnost je kao što rekosmo- (ne)namerna. 

---

---

ucentar.rs