Napravljeni su značajni pomaci na digitalizaciji usluga Republičkog geodetskog zavoda. Tako su rokovi za upis u registar katastra nepokretnosti sveli na samo pet dana.

reformator državnog katastra.. Borko Drašković

Međutim, priča sa predmetima koji se rešavaju po starom zakonu, mnogo je drugačija. Na ovo je ukazao i Savet stranih investitora koji kaže da i pored značajnih pomaka, postoji veliki broj nerešenih predmeta iz prošlosti, od kojih su neki stari i po više godina. Iako oni kažu da je ovakvo stanje do katastra, kočnica za njihovo brže rešavanje ipak nije to, već primena analognih poslovnih procesa, koji značajno otežavaju rad. To tvrdi direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković jer je, kako navodi, problem, ipak, mnogo kompleksniji.

„Stari predmeti se rešavaju po starom zakonu koji propisuje analogne poslovne procese koji su neprecizni i konfuzni za razliku od novih digitalnih procesa koji se primenjuju od 2018. godine i omogućavaju da katastar rešava zahteve u roku od 5 dana, a žalbe u roku od 60 dana. Ukoliko se
nastavi sa primenom starog zakona i procesa koji mogu biti koruptivni, rešavanje zaostalih predmeta može trajati zauvek. RGZ zato smatra da je rešavanje ovog problema moguć kroz izmenu zakona i primenu novih digitalnih procesa jer stari koruptivni zakon, koji je još uvek u primeni, za reformu katastra predstavlja kamen spoticanja“, kaže Drašković. Drugim rečima, direktor RGZ-a, jasno stavlja do znanja da postojeća zakonska regulativa nije dobra i da treba da se menja jer je cilj ove institucije i
projekta Svetske banke „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ da katastar bude pouzdan, dostupan, efikasan i transparentan servis za sve građane. Upravo to je put da se prevaziđu problemi a ne pritisci bilo kojih

dav

interesnih grupa koje problem sagledavaju samo iz svog ugla, ograničenog na lične potrebe. Ako se tako razmišlja, objašnjava Drašković, onda to predstavlja teret za proces transformacije katastra i dovodi do zbunjivanja građana do kojih te informacije stižu selektivno preko medija. „Katastar nepokretnosti, koji vodi RGZ, predstavlja registar sa podacima o nepokretnostima, a svi postupci pred katastrom se sprovode isključivo u skladu sa zakonom. Proces digitalizacije ušao je u treću i završnu fazu što je omogućilo da već sada ostvarimo potpunu transparentnost u rešavanju podnetih zahteva. To znači da je moguće pratiti svaki korak koji u tom postupku napravi referent ili njegov nadređeni. Ako nedostaju dokumenta jedna od najvećih zabluda je da u katastru može pomoći veza. Takav kafanski inženjering ima koren u prošlim vremenima. Kada bi danas neki referent eventualno pokušao da zaobiđe zakon to bi bilo vidljivo u bazi podataka jer svaki korak ostavlja pisani, ili preciznije, digitalni trag koji se trajno beleži. Protiv te osobe bilo bi moguće podneti krivičnu prijavu, a podaci iz baze katastra služili bi kao dokaz u postupku“, objašnjava Drašković. Pored toga, Drašković upozorava da i određene zablude o katastru, vezane pre svega za utvrđivanje imovinsko-pravnih odnosa, dodatno otežavaju rad.

„Taj posao je u nadležnosti sudova, javnih beležnika, izvršitelja, ministarstava, lokalnih samouprava. Katastar u toku rešavanja zahteva u svoju bazu registruje podatke koji su u svojim dokumentima naveli organi koji se i bave utvrđivanjem vlasništva. Zakonska obaveza katastra je da u svoj registar unese tačno ono što je u dokumentu navedeno. Rad onih koji utvrđuju vlasništvo može biti neujednačen jer zakon može biti neprecizan, onda to postane vidljivo prilikom upisa u katastar nepokretnosti koji je posledično takođe neprecizan, pa se stvara privid o nekonzistentnosti rada službi katastra“, navodi za Blic direktor RGZ.

On dodaje i da bi raznoliku pravnu praksu, pa i različite upise, eliminisalo uvođenje digitalizacije i zbog toga RGZ do sada nije otvarao tu temu. „Katastri isključivo mogu postupati po propisima, a nikako na osnovu
prakse. Sudovi i javni beležnici zaduženi su za tumačenje zakona. Istorija vlasništva u Srbiji stara je preko 100 godina, a pitanja koja se odnose na utvrđivanje vlasništva stara su vekovima, još od turskog doba. Moderni katastar nastaje u 20. veku. Da zaključim, kada su „svi papiri čisti“, kako to građani kolokvijalno kažu, upis u katastar nepokretnosti rešava se za 5 dana. Ukoliko pak dokumenta nisu uredna ili postoji prethodni zahtev na istoj nepokretnosti, nastaje problem“, objašnjava Drašković.

ucentar.rs