„KOMŠIJA MI JE UBIO AUTOM MAJKU, a Tužilaštvo u Kragujevcu tri godine razvlači slučaj! Štaviše…“

 

-Moju mamu je kolima usmrtio komšija. Kako se to kaže, na mestu je poginula, 17 metara dalje. Toliko je odletela od siline udarca. Tužilaštvo i dalje, tri godine kasnije, „tvrdi pazar“. Meni i bratu majku niko ne može da vrati ali…

Ta veza, ili nepostojanje veze između pravde i prava… e, to me boli, boli kao majčina smrt“- tako svoju, kako je sama rekla, muku, ispoveda za Ucentar Ivana Nedeljković, Kragujevčanka koja već tri godine vodi borbu za pravdu u koju, tvrdi, sve manje veruje. 

„Mama se vraćala sa posla. U Kormanu, u delu gde živimo nema trotoara, dakle, vraćala se kući na jedini mogući način… kolovzom. Hodala je pravilno, ali… Komšija Đorđe je svojim „Jugom“ jednostavno pokosio. Usmrtio je. Na mestu“-  potresno priča o smrti majke i opisuje Ivana koja živi od skromne plate u kući koju deli sa bratom. Kaže da su je roditelji „ubice“ Đ. M., druga iz detinjstva, posetili i objasnili da će „sve da bude dobro“. 

Stvari međutim odlaze u drugom pravcu, a Tužilaštvo, kaže Ivana, preuzima ulogu koja, u najmanju ruku, radi mimo pravde, možda i zakona…

„Veštaci saobraćajne struke nisu stručni da veštače na osnovu povreda lica u momentu nezgode, već to rade veštaci sudske medicine. Komisija veštaka saobraćajne struke se nije složila sa mišljenjem veštaka sudske medicine i na osnovu toga, ova Komisija je iznela mišljenje da je moja majka vinovnik nesteće, jer je mogla da se kreće van kolovoza, pa po ovome ispada da vozači mogu da udaraju pešake po putu ako se oni kreću nepravilno, što je strašno. Još strašnije je to što se moja majka kretala u svemu po propisima…“ tvrdi Ivana koja tri godine čeka pravdu i živi sa bratom koji je nešto stariji od nje i trudi se da sa sestrom podeli bol i dočeka pravdu, kakvu – takvu.

“ Komšija nije kočio. Nije se ni zaustavio. Otišao sa lica mesta i pozvao svog oca. Da nije tako, možda bi bilo neke nade. Zbog toga u „skici lica mesta“ nema takozvane „zaustavne pozicije vozila“. „Tužilaštvo je ono što meni i bratu soli rane… Tužilac nije izašao na lice mesta, po predlogu nas oštećenih, da utvrdi da li se pešaci mogu kretati van kolovoza. Tužilac nije izveo niti jedan dokazni predlog oštećenih, čak je i odbacio krivičnu prijavu. Po prigovori našeg advokata, ova odluka tužioca je od strane Višeg javnog tužioca stavljena van snage i dato obavezno uputstvo Osnovnom javnom tužiocu da mora sudu da podnese optužni akt. Optužni predlog protiv okrivljenog tužilac je podneo sudu po proteku od skoro tri godine. Pritom, tužilac nije naveo da sam i ja, kao ćerka pokojne Zorice, ośtećena, mislim da je to rodna diskriminacija…“, očajna je naša sagovornica koja je pre petnaestak godina ostala i bez oca.

„Moj brat i ja smo tužili osiguravajuće društvo, u tom parničnom postupku čak dva veštaka saobraćajne struke su našla da naša majka nije imala doprinos i da je isključivo odgovoran komšija, ali nalazi ovih veštaka se ne mogu koristiti u krivičnom postupku.

Prošlo je tri tužne i teške godine i jako stresne za nas.“

„Tragedija se dogodila 24.11.2018.  Sve smo uradili na vreme ali… U međuvremenu je kolovoz na mestu ubistva moje majke proširen i sada je nemoguće izvesti dokaze. Posle svega, danas se sudi mojoj pokojnoj majci, a ne čoveku koji je ubio. Na prošlom suđenju, kada je trebalo da se dogodi nešto bitno, dogodio se požar u kragujevačkom sudu“, privodi kraju svoju ispovest Ivana, dvadesetšestgodišnja Kragujevčanka čiju majku je na putu ka Kormanu automobilom usmrtio njen nekadašnji drug i komšija.

---

ucentar.rs

---