Prеdsеdnik Srbijе Alеksandar Vučić izjavio jе danas da jе kao vrhovni komandant i prеdsеdnik Rеpublikе potpisao saglasnost za obavljanjе rеdovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana i dodao da vеrujе da ćе vlada da usvoji tu odluku, jеr jе Srbiji potrеbna jaka vojska koja bi mogla da odvrati onе koji nam prеtе.

„Žеlim da vеrujеm da ćе Vlada Srbijе da usvoji tu odluku.

Žеlim da vеrujеm da svi razumеtе koliko nam jе potrеbna jaka vojska, koliko ćеmo još morati da kupujеmo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jеr nijе naša žеlja da bilo koga napadnеmo.

Niti ćеmo to da činimo. Ali naša žеlja jе da odvratimo svе onе koji nam svakoga dana bеsomučno prеtе“, rеkao jе Vučić u obraćanju na cеrеmoniji promovisanja u prvе oficirskе činovе 177 kadеta Vojnе akadеmijе i Mеdicinskog fakultеta Vojnomеdicinskе akadеmijе.

Vučić jе nеdavno rеkao da država razmatra uvođеnjе vojnog roka u trajanju od 60+15 dana, koji bi bio obavеzan za muškarcе, dok bi žеnе i daljе moglе da služе dobrovoljno.

Republički geodetski zavod, Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske, Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković“, Udruženje geodetskih organizacija Srbije – UGOS „Geoudruženje“ i Društvo geodetskih inženjera i geometara Republike Srpske, s ponosom najavljuju Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske. Ovaj značajan događaj održaće se od 13. do 15. oktobra 2024. godine u hotelu „Fruške terme“ na Fruškoj gori, sa ciljem jačanja saradnje među geodetskim stručnjacima iz Srbije, Srpske, regiona i sveta.

“Republički geodetski zavod, Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske, Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković“, Udruženje geodetskih organizacija Srbije – UGOS „Geoudruženje“ i Društvo geodetskih inženjera i geometara Republike Srpske, ima čast da najavi Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske, koji će se održati, od 13. do 15. oktobra 2024. godine u hotelu „Fruške terme“ na Fruškoj gori.
Cilj sabora je da se najistaknutiji geodetski stručnjaci iz Srbije i Srpske, regiona i sveta povežu, diskutuju o aktuelnim temama i osnaže međusobnu saradnju.
Sabor, takođe ima za cilj promociju geodezije za budućnost i pruža priliku da domaća stručna javnost razmeni ideje i upozna se sa najboljim svetskim praksama od eminentnih gostiju iz međunarodnih organizacija.
Na saboru će biti predstavljene teme katastra 21. veka, novih tehnologija u geodeziji, masovne procene vrednosti nepokretnosti, uloge geodezije u postizanju globalnih ciljeva održivog razvoja.
Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske predstavlja važan događaj koji će predstavljati temelj za dalji razvoj geodetske struke i osnaživanje veza između Srbije i Republike Srpske, ali i geodetskih institucija i udruženja iz regiona i sveta. Ovaj sabor je samo prvi korak ka još snažnijoj i plodonosnijoj saradnji, sa ciljem da se osigura modernizacija i dalji napredak geodezije.
U vremenu brzih tehnoloških promena, geodetska zajednica pokazuje spremnost da kreira budućnost i da svojim znanjem doprinese postizanju održivog razvoja. Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže ovom važnom događaju i doprinesu izgradnji zajedničke vizije budućnosti.
Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske okupiće predstavnike svih geodetskih institucija iz regiona, za koje je predviđeno da u narednom periodu budu deo organizacije sabora na regionalnom nivou.”-navodi se u saopštenju

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci.

Narodna banka Srbije objavila je nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim predlaže mehanizam ograničavanja visine kamatnih stopa, kao i uvođenje nove, niže zakonske zatezne kamatne stope koja bi iznosila 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.

Ograničenje kamatnih stopa sprovodilo bi se uz korišćenje prosečne ponderisane kamatne stope, koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, stoji u obrazloženju rešenja koje je centralna banka uputila na javnu raspravu do 20. septembra.

„Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa“, stoji u obrazloženju nacrta koji je objavljen u ponedeljak, 9. septembra, uz ocenu da će se na taj način bez remećenja tržišne utakmice ostvariti i zahtev EU direktive da se „efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita“.

„Pored sprečavanja naplate visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, istakli su iz NBS.

Kako će biti ograničena visina kamatnih stopa na stambene kredite?

Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).

– Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto .

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).

– Razlog za ovo prelazno rešenje je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita -objašnjavaju iz NBS.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.

Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima, maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto.

Ograničenje kamata na potrošačke i gotovinske kredite, kartice i minuse

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za 1/4 (25 odsto, 0,25 procentna poena). Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto.

Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto. Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje.

– Ocenjujući da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da upravo ima mesta kvalifikovanju ovih stopa kao previsokih – ocenili su iz NBS.

Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali i za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju. Dodatno, nacrtom je predviđeno da za korisnike dozvoljenog/“nedozvoljenog“ prekoračenja i kreditnih kartica i pre njihovog produženja važi ograničenje, tako da njihova nominalna kamatna stopa ne može biti veća od maksimalne vrednosti efektivne stope koja važi za ove novoodobrene proizvode.

Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.

To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.

Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije, 1. juna i 1. decembra. Takođe, i podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope, objavljivaće Narodna banka Srbije, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.

Šef katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije Branko Živanović za Biznis.rs ocenjuje da NBS ponuđenim rešenjima ne „iskače“ iz regionalne i globalne finansijsko-tržišne ravni.

– Proces se odvija u mnogo širem formatu i mi ništa ne improvizujemo. Stari Atinjani su tvrdili da ‘Minervina sova svoj let počinje u praskozorje’, tako da ovom prilikom NBS radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem upravo u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercijalno-bankarskoj industriji i praksi na malo – ocenjuje Živanović.

Živanović smatra da NBS ima prostora i za dalje regulatorne poteze.

– Dalja regulacija, uz puno uvažavanje tržišnih principa, trebalo bi da ide u smeru donošenja zakonskih mera koje će se odnositi na standardizaciju tarifnika provizija i naknada komercijalnih banaka, kao i na pravnu zaštitu klijenata prilikom sklapanja sve više digitalizovanih aranžmana koji se odnose na otvaranje, servisiranje i monitoring tekućih i drugih računa, kao i na menadžment ukupne kreditne podrške i vezanu trgovinu. Sve ovo nakon donošenja zakona trebalo bi da postane jasnije, izvesnije i jeftinije – kaže Živanović.

I sama NBS skreće pažnju da se u Nacrtu izmena ne bavi samo ograničenjem kamatnih stopa, već i regulisanjem procene kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, kao i digitalizacijom, u smislu jasnog propisivanja načina i uslova pod kojim se sklapaju ugovori o finansijskim uslugama. O tome detaljnije u narednom tekstu Biznis.rs o tome šta sve Narodna banka predlaže, a što ostaje u senci ograničenja kamatnih stopa.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.