Kako je Halid Bešlić ispoštovao prijatelje konobare Mutu i Živka iz Biblioteke kod Milutina!

raskršću Kragujevca- Kraljeva i Knića. Tu je uzeo mikrofon i shvatio  da je muzika bolji poziv za njega, da je za nju bogomdan… Otac nije bio presrećan Halidovim izborom, jer je pevao u kafani. U Ravnom gaju sprijateljio se sa legendama konobarskog zanata i Kragujevca-  Mutavdžićem i Živkom . Živko i popularni Muta danas rade u kultnom srpskom restoranu „Biblioteka kod Milutina“, gde se često prisete druženja sa muzičkom legendom. 

-Kada se sve završi sedeli smo posle fajronta. I sav novac je trošio časteći svoje kolege. On je veliki čovek Mi smo ih služili često i do svitanja- pričale su nam legende kragujevačkom boemstva za stolom. Svog prijatelja, eto nisu videli dvadesetak godina… Nekako je život svakoga odveo na svoju stranu.

Ali i kada je Halida Bešlića odveo put slave u svet nije zaboravio Mutu i Živka. Godinama je slao flašu viskija, neretko i novčane poklone… 

Ubeđivali smo ih da ispričaju priču, grehota bi bilo da ostane nezapisana..

Ni slučajno, bili su izrićiti da svoju uspomenu sačuvaju.

-Pa sad pod stare dane da nam se smeje ceo grad da misle da lažemo. Pitanje je da li bi nas se i setio, prošlo je mnogo vremena. A i ko bi poverovao-pričali su u glas.

Mutavdžić je bio skeptičniji.

– Ne bi nas ni poznao čovek. 

I malo po malo nekako smo se dogovorili. Napisali tekst odneli, pročitali i na jedvite jade ubedili da se priča  objavi.

 

 

Na svom instragram profilu koji prati 186 hiljada ljudi objavljen je aktivni link teksta sa našeg portala upravo o tekstu sa Mutom i Živkom.

 

I tako..

Ostala je još jedna od nebrojanih priča koje samo valjda kafanski život zna da istka- o prijateljstvu koje se začelo u fajrontu jednog lepšeg i neponovljivog vremena.

A i Muta i Živko se nisu obrukali čega su se najviše bojali. Još je Muta rekao na kraju „Pa pričam ti sve vreme“…

---

---

ucentar,rs foto; ucentar/printskin/tviter