Izborni rijaliti: „Slovaci“ Maksa i Vita nišane parlament

Tekst slovačke himne „Munje iznad Tatri“ nastao je 1884.godine ali malo je verovatno da ponosni Slovaci, pevajući nacionalnu pesmu u stavu mirno, znaju za bezgraničnu podršku koju uživaju u dvojici Kragujevčana Vladimiru Maksimoviću i Vitomiru Nedeljkoviću.

Za njihov rad na sakupljanju potpisa za manjinsku listu i nameru da na tim krilima uđu u parlament ne znaju čak ni pripadnici slovačke nacionalne manjine u Srbiji. Kako u četvrtom stihu slovačke himne stoji „Slovaci ožiju“ ili na srpskom „Ima Slovaka“, eto ima ih i u srcu Šumadije i tu priliku koriste da se dočepaju poslaničkih mandata i privilegija koje mandati sobom nose, a zovu se (ne)tipično slovački – Maksa i Vita.
Čast ponositom i prijateljskom slovačkom narodu ali šalu na stranu…

I Vladimir Maksimović, član Gradskog veća zadužen za komunalnu delatnost i Vitomir Nedeljković, nekadašnji većnik, sada zaposlen u JKP Šumadija, poznati su široj javnosti, pored ostalog i kroz brojne afere.

Vladimir Maksimović je pre nekog vremena bio pod lupom PU i tužilaštva, a sumnjalo se u centralnom gradu Šumadije i na reketiranje kafedžija. Ostao je zapamćen i kao neko čiji je nerad grad Kragujevac koštao nekoliko stotina hiljada evra plaćenih penala zbog nepovlačenja ranije odobrenih sredstava EBRD. Poslednje u nizu, što je dobrano uzdrmalo poverenje Kragujevčana u Gradsko veće, je Maksina ljubav prema „žestokim mašinama i vrelim gumama“. Naime ovaj gradski većnik vozi automobil čija cena novog iznosi oko 35.000 evra, odnosno najmanje 35 njegovih plata.

Njegov kolega iz manjinske stranke koja baštini sve „prednosti“, (čitaj rupe) zakona o političkom organizovanju nacionalnih manjina, čime ozbiljno mogu da nanesu štetu zajednici Slovaka, poznat je po aferi prepisivanja na master studijama kada je imao 40 navršenih godina života i veliku želju da se ostvari u akademskoj zajednici. Na njegovu žalost, bio je uhvaćen u prepisivanju o čemu su pisali čak i beogradski mediji.
I pored svega Maksa i Vita nastavljaju svoj uspon ka vrhu političke sreće koju, verujemo prepoznaju, u „masnoj“ poziciji narodnog poslanika. Otuda, saznajemo, ovih dana ubrzano prikupljaju potpise za svoju organizaciju kako bi ušli u trku za parlament. Svesni da podrška navodno 16 autentičnih kragujevačkih Slovaka neće biti dovoljna, čak i ako ne izostane kao što je do sada izostajala, prinuđeni su da ojačaju svoju političku pozadinu. Naš izvor kaže da su u toku pregovori, mnogi su već i privedeni kraju. Jedna politička organizacija iz Kragujevca čiji je lider poznat po aktivizmu blizu je prepoznavanju zajedničkog interesa sa „Slovacima“, a tu je, nezvanično, i grupa okupljena oko sve prepoznatljivog lokalnog „bundžije“, odbornika, koji je nedavno doživeo debakl pokušavajući da organizuje proteste poljoprivrednika iz svog i nekoliko okolnih sela.

Pominju se i „Novi ljudi“ iz Topole i čak tri lokalne političke organizacije iz Jagodine. Na meniju gladnih kragujevačkih Slovaka su, tvrdi naš izvor, i pojedine grupe građana iz Aranđelovca, Smederevske Palanke, Požarevca, a „zabrinutost“ za stanje ove nacionalne zajednice do čije matične prestonice – Bratislave, od Kragujevca ima oko 700 kilometara, proširila se i na Ćupriju i Paraćin. Neki kažu da nije r(t)užno – bilo bi smešno. Smeh na kraju ipak izostane ako se uzme u obzir stradanje hrabrih Slovaka u Prvom svetskom ratu kada je njih 44 pogubljeno i to baš u Kragujevcu gde im je, u prisustvu najviših zvaničnika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i visokih predstavnika prijateljske Slovačke, 1924. godine podignut spomenik.
Pitanje šta je na kantaru teže, obraz ili mandat, izmeriće vreme.