O „9.martu“ kao svojevrsnom društvenom fenomenu govori se i danas, tri decenije nakon što su devetomartovske demonstracije u Beogradu, čini se zauvek promenile, političku matricu Srbije. Za mnoge, bila je to prva iskra borbe za slobodu i demokratiju, pokušaj raskida sa komunističkom prošlošću i iskorak srpskog društva ka opštim tendencijama koje su zahvatile, pre svega istočnu Evropu, koja je gotovo pola veka grcala pod uticajem SSSR-a. Mišljenja su međutim i dalje oprečna, podele neprevaziđene… O 9.matru za Ucentar govore predstavnici relevantnih političkih stranaka u Kragujevcu…

Milan Urošević:
9. mart je za moju generaciju simbol, ali i obaveza prema generaciji naših roditelja da uradimo ono zbog čega su se oni pre više od trideset godina okupili na Trgu slobode. Iako uveren da mnogi od učesnika tog veličanstvenog događaja nisu mogli ni da sanjaju da će se Srbija danas, trideset i jednu godinu kasnije, boriti sa istim ili sličnim problemima, to ne sme da nas obeshrabri u daljoj borbi za Srbiju na Zapadu, za evropske vrednosti a protiv istočnjačke autokratije i totalitarizma.

Ciljevi koje je SPO tada postavio, podržan desetinama hiljada ljudi koju su tog dana bili na ulicama Beograda, aktuelni su i danas i ostaju putokaz da Srbija mora ući u EU i nastaviti da se evropeizuje iznutra. To dugujemo našim roditeljima, to dugujemo sebi, to dugujemo našoj deci i za ostvarenje tih ciljeva nećemo prestati da se borimo.

Nataša Jovanović, nekadašnja poslanica SRS, danas na izbornoj listi SNS i to u takozvanom „sigurnom paketu“ za prolaz u srpski parlament smatra je su devetomartovske demonstracije 1991.godine organizovale strane službe…
„Republička vlast u tom dramatičnom trenutku nije imala kontrolu nad komandom JNA. Postojala je grupa generala i visokih oficira čija je nečasna namera bila da se uhapsi legitimno izabrani predsednik Srbije Slobodan Milošević. Upravo je Milošević bio smetnja jer se čvrsto držao kursa srpskih nacionalnih interesa i potrebe da se sačuvaju Srbi zapadno od Drine koji su tada bili pod ogromnim pritiskom i progonom u Tuđmanovoj Hrvatskoj. U tom smislu organizovanje takvih demonstracija išlo je direktno u korist srpskim neprijateljima. Čačak je i Vuk Drašković koji je bio na čelu tih demonstracija, u svojoj knjizi „Meta“ delimično priznao veze sa pojedinim oficirima u cilju svrgavanja Miloševića koji je tada imao nespornu ogromnu većinu u glasačkom telu. Srećom, policija je bila jako dobro organizovana i ta ekipa oko Draškovića nije uspela da uruši republičke institucije sistema. U sličnom kontekstu može da se posmatra i današnje vreme i izbori koji slede 3.aprila ove godine. Ima ozbiljnih najava da se sličan scenario sprema i da će ekipa okupljena oko Dragana Đilasa i Marinike Tepić pokušati da organizuje nekakve nemire. To je ponašanje svojstveno neodgovornim ljudima koji su svesni da nemaju uporište u biračkom telu“, zaključila je Nataša Jovanović.

U organizaciji protesta 9.marta 1991. učestvovala je i Demokratska stranka, zapravo, jedan njen deo. Bez obzira na podele tipične za srpski opozicioni korpus, iz DS nikada nisu osporavali tekovine nastale u tom dramatičnom trenutku.

Ivan Dubljanin, lider kragujevačkoj demokrata za Ucentar kaže da za njega 9.mart simbolizuje „oslobođenje, otpor i snagu“. Dodaje da „ta erupcija želje naroda Srbije za pravom slobodom, mogućnošću da slobodno iskaže svoju volju i da ne živi u medijskom mraku jeste poruka devetomartovskih demonstracija“.
„Često kad sebi želim da napuni baterije i osetim dah slobode, pustim snimke tog veličanstvenog događaja. On za mene ima značenje gotovo kao 27.mart kao još jedan veliki protest našeg naroda. Tužno je što se Srbija nije za metar odmakla u društvenim i političkim slobodama u odnosu na 1991.godinu. I dalje se borimo za iste vrednosti i to je ono što me čini nezadovoljnim ali ja od tog puta, i Srbije kao moderne evropske države neću odustati“, zaključio je Dubljanin.

I Obrad Turković (SSP), poslanički kandidat na listi „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, kaže da 9.mart predstavlja značajan datum u borbi građana Srbije za demokratiju, slobodu medija i politički iskorak u smeru relaksacije društva od komunističkog nasleđa.
„Zajedničko 9.martu nekada i istom danu 2022.godine, dakle 3 decenije kasnije, je potisnuta volja naroda, medijsko nasilje vlasti, političko zapošljavanje, batinaši… Ni jedna vlast oslonjena na ovim osnovama nije dugog veka. O tome će posvedočiti volja naroda već za 24 dana kada će se na izborima videti da SNS više ne uživa podršku građana“, kratak je u svom osvrtu na devetomartovske demonstracije Turković.