Bombardovanje, 23 godine posle: Ne zna se šta nas čeka zbog osiromašenog uranijuma

Zavisno od toga da li su izvori iz NATO zemalja ili iz Rusije tek, na SRJ je tokom agresije 1999. godine ispaljeno između 30 i 90 hiljada projektila sa osiromašenim uranijumom.

Istraživanja domaćih ali i stranih stručnjaka upućuju da je oko 80 odsto ciljeva koji su tada pogođeni ovakvom municijom bilo civilnog karaktera. U toku 78 dana, koliko je agresija trajala, izvršeno je nešto više od 26.000 letova od čega je skoro 19.000 bilo borbenog karaktera. U neverovatnih 2.300 napada na civilne objekte, prema podacima severoatlantske alijanse, čak 1.300 projektila koji su tada bačeni na ciljeve u SRJ, imali su punjenje sa osiromašenim uranijumom.

Ruski izvori kažu da je taj broj mnogo veći i da iznosi 90.000 komada te vrste isplaćene municije na civilne ciljeve. Posebno je zanimljiva činjenica da je najveći broj projektila sa osiromašenim uranijumom upotrebljen u poslednjih 10 dana napada na SRJ. Najveći broj ove, posebno i dugoročno štetne municije, NATO je bacio na prostoru Kosova i Metohije, posebno u rejonu Đakovice, Dečana, Prizrena, Đurakovca i Uroševca. Bombe sa osiromašenim uranijumom bacane su i u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori.

Upotreba ovakve vrste municije, pored trenutnih razaranja, ostavlja i posledice koje se odnose na buduće generacije. Osiromašeni uranijum zagađuje vazduh, vodu i zemljište, neposredno ulazi u lanac ishrane i na taj način ostavlja posledice koje je veoma teško predvideti. Srpski, ali i strani onkolozi, povezuju prisustvo osiromašenog uranijuma sa ekstremnim povećanjem broja pacijenata sa malignim oboljenjima na označenim područjima. Skok broja obolelih od raka u Srbiji se procenjuje na preko 30 odsto, a veliki broj stručnjaka taj rast dovodi u vezu upravo sa bombardovanjem.

Dr Danica Grujičić, prošle godine je tvrdila da je nad SRJ izvršen „ekocid“ i da država nije uradila dovoljno da se katastrofalne posledice ublaže. Poznata doktorka je bila i u stručnom timu koji je trebalo da, između ostalog, pripremi tužbu protiv NATO zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, ali je od njenog ponovnog ulaska u politiku ta priča skrajnuta.
S druge strane, novoimenovana ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, NATO lobistkinja i direktorka Centra za evro-atlantske studije, Jelena Milić, svojevremeno je izjavila da je osiromašeni uranijum potpuno neškodljiv i čak „dobar za zube“.

Zvanični podaci, oni sa državnim pečatom, o tome kolika je šteta od osiromašenog uranijuma učinjena i šta može da nas sačeka u budućnosti kao i kako da se umanje eventualne posledice na generacije pred nama čekaju se već 23 godine.