Za konak koji se nalazi u sklopu ,,Narodnog muzeja u Kragujevcu“ brojni kragujevčani naglašavaju da je najlepša kuća odnosno objekat u našem gradu iz vremena prve moderne srpske prestonice.
Oni koji nisu upućeni u istoriju ovog objekta često kažu kako je to Milošev konak, ali to u stvari nije slučaj.
Iako ga je Miloš izgradio u vreme kada je nastala i Stara crkva, skupština, kao i druge zgrade u okviru ,,Starog dvora kneza Miloša“ ipak ga knez Miloš Veliki nije koristio za svoje potrebe.
,,Momački konak“ jedan je od naziva za ovu prelepu zgradu, jer su tu bili smešteni ,,kneževi momci“ koji su bili njegova najbliža pratnja.
Kako danas nažalost nisu preživeli Milošev konak i Konak knjeginje Ljubice, ovaj usamljeni biser srpskog graditeljstva tog doba, ostaje sam da svedoči o fantastičnom ukusu našeg kneza i graditelja tog doba i prelepoj kombinaciji orijentalnog i balkanskog stila u kom je izgrađeno ovo zdanje.
On je izgrađen između 1818. i 1822. na samom početku doba u kom je Kragujevac bio prestonica.
Koristilo ga je dvorsko osoblje koje je bilo pod upravom Sime Milosavljevića Paštrmca jednog od najmoćnijih Šumadinaca tog doba koji je dobio nadimak po zaseoku Paštrma u njegovoj rodnoj Ramaći.
Od milošte je Veliki knez Paštrmca zvao amidža ( stric ) pa je tako ovaj konak dobio svoj danas najpoznatiji naziv ,,AMIDŽIN konak.“
Najpoznatiji graditelji tog vremena, učestvovali su u izgradnji ovog velelepnog zdanja uključujući i čuvenog majstora Veselina.
Enterijer je podeljen u osam prostorija koje su služile za smeštaj i spavanje a danas se sjajne muzejske izložbe upravo ovde održavaju.
Sam ambijent i unutrašnjost konaka svakoj etnološkoj izložbi unese posebnu čar i energiju.
Ostaje da se sa ponosom sećamo ovih velikih predaka i da nastavimo da čuvamo ovo divno nasleđe vredno svakog spominjanja i ponosa.
