Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

Voćarstvo u ŠUMADIJI na korak do DNA. EVO šta sve MUČI VOĆARE IZ SRCA SRBIJE.

Published

on

 

Šumadija se poslednjih godina može pohvaliti zasadima voća a neretko možemo čuti da je voćarska u odnosu na druge poljoprivredne grane doživela ekspanziju i donela znatno veće prihode.

Iako je došlo do drastičnog skoka cene goriva, sredstava za tretiranje voća i radne snage, na tržištu je ipak došlo do drastičnog pada cene voća.

Miloš Jevremovió smatra da bi država
morala da proizvodjča garantuje
cenu i otkup: „U suprotnom, nemamo
perspektivu“

Cena višnje je dugi niz godina veoma niska.

Bez obzira na značajan pad cene voća, pogotovo višnje čija je cena niža za 30-40%, potražnja ne beleži tendenciju rasta već je u stalnom padu.


Milan Jevremovic

Pored rasta cena svega pomenutog i cena transporta je skočila za gotovo 50% pa je opstanak za voćare gotovo nemoguć a kamoli zarada.

Ostaje nam da sačekamo završetak berbe najrasprosranjenije vrste šljive „stenlej“ali kako se po jutru dan poznaje situacija ni sa njom neće biti dobra.

Stenlej namenjen konzumaciji se plaća tek oko 35 dinara po kilogramu.

Ono čime se u ovoj oblasti možemo pohvaliti je prilično uređena mreža otkupljivača koji po kakvim takvim cenama voće ipak kupuju.

Takođe i agrarni budžet grada Kragujevca poljoprivrednike je u Kragujevačkoj opštini pomogao sa oko 50 miliona dinara od kojih je 17 miliona utrošeno na nabavku mehanizacije a subvencionisani iznos je od 50-100%.

Ipak bez obzira na ove dve svetle tačke vezane za otkupnu mrežu i ulaganja iz agrarnog budžeta situacija je krajnje teška i dramatična.

Voćarska proizvodnja koja se tokom godina proširila svodi se isključivo na proizvodnju sirovine umesto da se pažnja posveti razvoju proizvodnje gotovih proizvoda i poluproizvoda.

Neodrživa situacija u voćarstvu usled skoka cena repromaterijala i transporta a pada cena voća već duže vreme uznemirava proizvođače i pitanje je kako će se i kada ove tendencije okončati.

Uskoro opširnije o ovoj temi.

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Ako ne možete da odete na groblje, evo šta bi valjalo da uradite!

Published

on

By

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, sutra 5.oktobra obeležavaju Miholjske zadušnice.

Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.

 

Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske. Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

 

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora,odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,gde gledanje lica

Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.

Amin.

Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:

Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.

 

 

Continue Reading

aktuelno

BIĆE ŽUT KAO DUKAT! Dodajte jedan sastojak u kacu sa KISELIM KUPUSOM, a evo kada je najbolje vreme da ga spremite

Published

on

By

 Ukoliko želite da postignete lepu boju, zadržite prijatan miris i ukus kupusa, obratite pažnju na ove detalje prilikom pripreme.

Ukoliko planirate da i ove godine pripremate omiljenu srpsku zimnicu, kiseli kupus, dobro je da pored ukusa pogodite i pravu boju i teksturu.

Sigurno ste se nekada pitali kako su neke glavice izgledaju žuto, a neke ne. Evo odgovora kako da postignete savršenu boju glavica.

Tajna je u postupku kiseljenja kupusa.

Prvo očistite glavice kupusa od prvog sloja listova i operite ih. Zatim izdubite glavice u sredini kako biste uklonili koren i napunite solju šupljinu. Prvi red koji ide u posudu je narendani kupus.

Nakon što naslažete kupus u bure za kiseljenje, na vrh dodajte nekoliko parčića dunje kako bi kupus bio žut i dva lovorova lista. Dunja će pustiti svoju žutu boju i dati izgled ali i dodatni ukus kupusu.

Oko tri nedelje kupus treba da stoji kiseljen u buretu, međutim, bitno je da proveravate da li je rasol dovoljno bistar i da li kupus nije promenio miris.

Preporučuje se da je najbolje vreme za kiseljenje kupusa sredina oktobra. Proces biofermentacije u kiselom kupusu zahteva da temperature budu stabilne bez previše oscilacija i to od 18 do 21 stepeni.

Najbolje mesto za čuvanje kupusa je u podrumu, gde nema prevelikih razlika u temperaturi, kao što nije slučaj ukoliko ga držite na balkonu.

Continue Reading

aktuelno

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti-ako danas zagrmi godina će biti rodna!

Published

on

Ovoga dana praznuju sve dva događaja vezana za Časni Krst; njegov pronalazak na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim. 
Ovaj praznik se još zove Vozdviženje Časnog krsta. 
Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Gospod Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo truda uspela da dozna gde se Časni Krst nalazi i naredila je da se na tom mestu kopa. Predanje kaže da su kopači nakon izvesnog vremena osetili da se iz zemlje širi neverovatno prijatan miris. Nedugo zatim iskopaše i tri krsta i tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“. Uz krst su bili i klinovi kojim je sin Božji bio prikovan za krst. 
Ne mogavši da razaznaju na kom je tačno krstu bio raspet Isus, dosete se te na pokojnika kojeg su u povorci prenosili tog trenutka, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao mrtvo telo, čovek vaskrsnu. 
Na vest da je Časni Krst pronađen okupilo se mnoštvo sveta. Svi su želeli da ga dodirnu, celivaju… Patrijarh Makarije donese odluku da ga postavi na jedno uzvišenje. 
Inače ovaj veliki praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313.) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest. Tako se ovaj praznik praktično slavi još od prvih dana zvanične hrišćanske propovedi. 
Postoji niz običaja vezanih za Krstovdan ali je svima na prvom mestu strogi post. Veruje se da je danas najbolje samo piti vodu i jesti hleb i grožđe. U nekim delovima zemlje na današnji dan stoka se premazuje katranom u obliku krsta kako bi bila zdrava čitave godine. Veruje se i da se od ovog dana zmije povlače u zimska staništa i da više nisu aktivne do narednog proleća. Takođe, u mnogim krajevima na ovaj dan se kopaju rupe za sadnju voća. 
Veruje se i da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti snežna. Ako je suvo, i naredna će godina biti sušna. 
Ako na Krstovdan laste još nisu otišle, zima će biti blaga. Slaba kiša na Krstovdan takođe nagoveštava blagu zimu.
Ako na današnji dan zagrmi, naredna će godina biti rodna. 
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije