Najčešći mentalni problemi koji su se u okviru porodica javljali tokom pandemije virusa kovid jesu anksioznost i depresija, istakla je povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović, psihijatar.

Oni su praćeni kognitivnim problemima starijih ljudi, kao i pogoršanjem ranije dijagnostikovanih  bolesti, jer zdravstveni sistem nije mogao da izdrži da obezbedi redovne kontrole pacijentima koji su bili bolesni i kojima je bilo potrebno korigovati terapiju.

– Američka studija, čiji se podaci odnose na čitav svet, pokazala je da je u prvoj polovini 2019. godine među testiranim osobama bilo 6,6 odsto depresivnih. U maju 2020. taj procenat je iznosio 24 odsto, da bi u decembru 2020. on bio preko 30 odsto, ističe Đukić Dejanović.

Najsenzitivnije grupe sa aspekta mentalne psihopatologije su bili zdravstveni radnici koji su odvojeni od svojih porodica provodili dane u crvenim zonama, zatim osobe sa nekim pridruženim bolestima i stariji sugrađani koji su često zbog mera, ali još više iz straha, bili zatvoreni u četiri zida.

Po rečima Đukić Dejanović najveći teret pandemije podnelo je radno aktivno stanovništvo, a opet je njima posvećenja najmanja pažnja kada govorimo o mentalnom zdravlju.

Oni su bili odgovorni da obezbede sigurnost i stabilnost porodice, da deci omoguće hranu, odeću, obrazovanje, dok su istovremeno brinuli o najstarijim članovima domaćinstva, da im ne prenesu virus i da im olakšaju dane u izolaciji.

– Mentalne bolesti spadaju u one koje vrlo brzo počnu da utiču na sve članove porodice, jer je ona oaza u kojoj se deli radost, ali i ono najteže. Tu nikada ne pati samo pojedinac koji ima mentalni problem, već i čitava porodica oseća posledice. Zbog toga je porodično jačanje mantalnog zdravlja ključ za suočavanje sa traumatičnim situacijama kao što je pandemija ili poplave, ratovi, zemljotresi, kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da niko ne pati kao naši sugrađani sa mentalnim problemima i niko nije toliko stigmatizovan kao oni i ljudi koji se na direktna ili indirektan način bave problemima mentalnog zdravlja.

Činjenica je, kaže, da veliki broj ljudi sa mentalnim problemima biva napušten od strane svoje najuže porodice i da im ostaju samo institucije i sugrađani.

Zbog toga je posebno važno razvijati mentalnu pismenost, da naučimo da traume prepoznamo, da se izmestimo od njih i da naučimo kako da ih kroz određene tehnike i tehnologije koje nas čine mentalnom jačim prevaziđemo.

Mentalno zdravlje je problem o kome treba pričati i po rečima Mirjane Jovanović, direktorke Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, jer je ono i u svetu i kod nas praćeno stigmom.

Ljudi se ustručavaju da se obrate lekaru, bilo da je u pitanju psiholog ili psihijatar. Dosta toga se trpi, ne odlazi se na vreme kod lekara i onda se suočavamo sa velikim posledicama. Takođe, zajednica bi generalno trebalo da promeni odnos prema mentalnom zdravlju, jer na sve moguće načine diskredituje ljude koji su bolesni od neke psihijatrijske bolesti – ističe Jovanović.

Ona kaže, da se i u Kliniku za psihijatriju usled posledica korone javlja sve veći broj pacijenata sa depresijom, ankioznošću i onih koji imaju problem sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

Slični su i podaci do kojih je u istraživanju došao Institut za javno zdravlje Kragujevac.

Naime, svaka treća osoba koja je zbog telesnih problema, visokog pritiska ili dijabetesa, dolazila na kontrolu u ambulante Doma zdravlja, pokazivala je simptome anksioznosti i depresije, a da nije potražila stručnu pomoć.

– Preventiva je veoma bitna, prvo prepoznavanje toga šta je mentalni problem i shvatanje da svako zavređuje pažnju. Sledeći korak je pristup službama za lečenje. Svako lečenje bi moralo da bude poverljivo i da osoba koja se javi specijalisti bude zaštićena na sve načine. Ona mora da bude slobodna da u potpunosti iskaže svoje problema da bi dobila adekvatnu pomoć. U suštini svi treba da se promenimo da bismo bili menatlno zdravi, zaključuje Jovanović.

Korona donela i zavisnost od interneta

Dostupnost internet tehnologija, zatvorenost tokom pandemije i rad od kuće uslovili su nastanak posebne vrste internet zavisnosti koja kao krajnji rezultat ponovo ima depresiju i anksioznost.

Po rečima Slavice Đukić Dejanović, ona je posebno vidljiva kod dece jer roditelji opsednuti profesionalnim angažmanima, međusobnim odnosima, međunarodnom situacijom i ne primete uvek sve načine i sredstva koja su deci dostupna da se udalje od topline porodice.

Ona se uglavnom okreću online svetu, igricama, društvenim mrežama, gde često postanu i žrtve sajber bulinga.

Deca i mladi nisu još uvek sposobni da prepoznaju online nasilje, a zbog njega se osećaju ugroženo i usamljeno, što opet rezultira depresijom.

Izvor:Danas