UZNEMIRUJUĆE SVEDOČENJE LALIĆA O SUROVIM UBISTVIMA! Mesar došao sa SEKIROM i rekao: AJDE GOKSI, VREME JE! Držao se najbolje, odsekli mu glavu

Suđenje je danas nastavljeno saslušanjem trojice svedoka saradnika, kojima će pitanja moći da postavljaju i optuženi. Saslušanje je za danas završeno, a svedok saradnik Srđan Lalić svoje detaljno izlaganje nastaviće sutra

Za reč se javio Miljković koji je zatražio da sud dozvoli da mu advokat doda odluku sudova u Francuskoj i Italiji, „jer sutra ima ročište pre podne i pred sudom u Crnoj Gori“, što je sudija dozvolila.

Lalić o ubistvu Goksija

Posle priznanja ubistva Gligorijevića, Lalić je priznao da je učestvovao u ubistvu Gorana Veličkovića Goksija.

Kako je naveo, od ranije je znao da su Veličković i Belivuk nekada bili prijatelji, u periodu kada je Stanković bio živ, a da ga je Belivuk neko vreme tražio zbog kontakta sa škaljarcima. Kada su vođe grupe saznale da je u kontaktu sa Bojanom Hrvatinom, namamili su ga pošto su saznali da traži pištolj da kupi, izmisli su lik s kojim se Hrvatin navodno dopisivao oko oružja i on je prihvatio da pogleda oružje.

– Veljko i Marko su nas okupili na stadionu, tu smo bili Tešić, ja, Đurić, Miloš Budimir i detaljno su nam izložili plan, kako su isplanirali da se sve to realizuje. Ako se ne varam 2. avgusta Miloš Budimir je uzeo „smart“ i kod Urgentnog centra smo ga odvezli jer je tu trebalo da se nađu Hrvatin i Veličković. Sledećeg dana, našli smo se na stadionu, peške smo Tešić, Belivuk i ja otišli do parkinga, preko puta kolskog ulaza za naš bunker. Tu je bio „fijat doblo“, beli, to vozilo je Miljković pozajmio od nekih mlađih navijača. Miloš Budimir i ja smo ušli u tovarni deo, i krenuli smo ka kući u Ritopeku, ali ne do same kuće, nego na jednu oranicu na par kilometara – detaljno je ispričao kako su izveli otmicu a potom i ubistvo Veličkovića.

Na glavama su, kako je naveo, imali fantomke, a u rukama radio stanicu, da bi održavali kontakt sa Miljkovićem. Hrvatin je, kako je naveo, pokupio Veličkovića i dovezao ga do njih, pod izgovorom da tu dolazi da kupi oružje.

– Hrvatin i Veličković izlaze, Đurić otvara tovarni deo i ščepa ga za vrat, narodski rečeno „u kragnu“. Neko je rekao „policija“, to je bio signal da izletimo, Veličković je bio na zemlji, Belivuk ga je udario nekoliko puta u glavu, ja sam mu vezao lisice i ubacili smo ga u tovarni prostor. Usput smo ga ispitivali, pretvarali smo se i dalje da smo policija, oblepili smo mu trakom noge, oblepili smo mu oči. Stigli smo u kuću u Ritopeku, ušli u garažu i ubacili ga u skrivenu prostoriju. Bio je najlon samo na podu, Belivuk ga je još nekoliko puta šutnuo nogom na glavu. Kako smo mu zalepili i usta, počeo je da krklja, odlepili smo, pljunuo je nekoliko zuba. Bio je obučen u belu lanenu košulju, teksas bermude i braon antilop cipele. Krenulo je ispitivanje, ja sam uzeo armiračka klešta i zalomio mu nokat uz pretnju da će mu biti iščupani ako ne da šifru za skaj. Dao je, i Belivuk je otišao sa telefonom na sprat, jer u bunkeru nema dometa. Usta su mu bila slobodna, rekao je da bi hteo da vidi Veljka, pošto je već shvato o čemu se radi. Dolazi Veljko, skinuli smo mu povez sa očiju, počeli su da razgovaraju, pominjali su travu koju Goran nije isplatio Veljku. Rekao je „j*biga zajebao sam se, izvini“. Belivuk je rekao da ga niko više ne udara i otišao. Razgovarali smo s njim o navijačkim temama, ceni kokaina i slično. Inače, Budimir je fotografisao nekoliko fotografija u međuvremenu, a posle oko sat i po do dva kasnije ušli su Miljković i Belivuk. Miljković je nosio sekiru, sa velikom držaljom, sigurno metar, sa plavom oštricom. Prozborio je par rečenica sa Goranom. Rekao je „ajde Goksi, vreme je“, Goran je pitao „kako da se namestim“, rekao mu je „na stomak“. Zamahnu je jako sekirom, jednom, pa drugi put. Vrat mu je bio odvojen od tela. Goran se dostojanstveno i hrabro držao svo vreme. Veljko je onda uzeo sekiru, razdvojio glavu od tela, radvojio stopala, napravio nekoliko fotografija, a onda su mu krvlju na leđima napisali „Korać pi.ka“. Znao sam da će biti ubijen, ali nisam očekivao da će biti tako, bio sam iznenađen – ispričao je, povremeno ispijajući vodu svedok saradnik.

Posle jezivog ubistva, kako je rekao, otišli su na stadion, gde je Miljković sa Goranovog telefona počeo da se dopisuje sa Isakovićem, Kimijem, Koraćem i čak im slao i fotografije, koje su mogli da pogledaju ali su se automatski brisale čim ih vide.

Miljković im je, kako je naveo, čak i pretio a onda kada su kontakti shvatili da to nije Goran, dao mu je nalog da telefon uništi.

Posle detaljnog opisa ubistva Gorana Veličkovića, Lalić je zatražio par sekundi odmora.

– Jeste li se umorili? Možemo da nastavimo sutra? – pitala je sudija i pošto je odgovorio da jeste, sudija mu je rekla da se vrati na mesto i da će sa izlaganjem nastaviti sutra.

Lalić o ubistvu Aleksandra Gligorijevića Pukija

– Malo kasnije, u junu, na stadion dolazi Aleksandar Gligorijević, kog su zvali Puki, bio je blizak sa Belivukom. Veljku i Marku prilazi sa pričom kako treba da budu likvidirani na nekoj od narednih utakmica, i to iz snajpera iz zgrade Stjepana Filipovića, kako su ti momci stupili sa njim u kontakt i da prodaju likvidatore za 100.000 evra. Kako bi to potkrepio, doneo je snajper, koji je i zaplenjen na stadionu. Doneo je snajper, Belivuk i Miljković ga odlažu, pozivaju Jankovića da ga proveri i to je Gligorijevićevu priču dovelo u sumnju jer je Janković rekao da nema domet iz te zgrade. Tada se posumnjalo da igra duplu igru i da možda želi da namami Belivuka i Miljkovića – ispričao je svedok saradnik i dodao da su onda vođe grupe tražili da sivi „golf“ ozvuči i stavi pod njega GPS uređaj. Taj automobil su potom dali Gligorijeviću, kako bi videli šta smera.

– Belivuk je par dana kasnije došao nervozan, jer je utvrđeno da Gligorijević laže. Utvrdili smo njegov kontakt sa Trajkom, tada je doneta odluka da je on izdajnik i da treba da bude likvidiran – mirno i dalje za govornicom svedoči Lalić, koji je potom naveo da su Belivuk i Miljković potom pripadnicima grupe dodelili zadatke.

Gligorijevića su namamili tako što su mu ponudili marihuanu na prodaju.

– Skinuli su ga u donji veš. Pričali su mi da im se kleo da on nema veze sa izdajom i da će se pokajati kada to shvate. Marko i ja smo se vratili, Marko Budimir mi je dao kesu u kojoj su bili njegov skaj, kaiš, lanac i sat. Mi smo produžili ka kući Miloša i Marka Budimira, par stotina metara od njihove kuće, u kanal smo bacili sat, lanac i šnalu od kaiša. U njihovoj kući u peći smo spalili garderobu – nastavio je Lalić.

On je, prema sopstvenom priznanju dobio zadatak i da proveri Gligorijevićev skaj telefon.

Kako je naveo, u njegovom telefonu nije uspeo da nađe bilo šta što bi ga kompromitovalo.

-Već je bilo kasno. Ušao je u tu kuću i nije bilo mogućnosti da odatle izađe – zaključio je Lalić i objasnio da je te večeri prvi put ušao u kuću u Ritopeku, kada su ga vođe grupe pozvale da dođe.

– Vidim Belivuka, bio je malo uzrujan, možda zato što je dugo znao Gligorijevića, bio je tu Miljković, Janković, bili su krvavi u kombinezonima. Rekli su mi da nisu stigli da realizuju poslednju fazu, da odvezu džakove u reku i da im treba moja pomoć. Prvi put sam tada ušao u garažu. Video sam pet ili šest uvezanih džakova, još jedan sa folijama, najlonima. Prvi put ulazim i u skrivenu prostoriju, vidim je uživo. Mojim kolima smo otišli, džakove smo utovarili ja, Veljko, Marko, Draganić i Miloš Budimir džakove u gepek, a onda se odvezli do reke. Postoji proširenje, na zemljanom putu. Izašli smo, izneli džakove ka reci. Sve ja to prvi put vidim. Objasnili su mi da se džakovi vezuju u paru, da bi se držao balans dok se nose preko ramena. Prišli smo reci, jedno 30-ak metara se pređe putem. Tu stajemo i mislim da su Miloš i Draganić ulazili u reku da prospu ostatke Gligorijevića i to tako što jedan plitko uđe i sa donje strane raspara džak da sadržaj ode. U povratku smo, na pola puta, skrenuli levo kroz voćnjake i u jednoj uvali gde je sasušen potok, zapalili ono što je ostalo, džak sa folijama. Draganić je uvek nosio ranac u kom je bio benzin, baterijska lampa – ispričao je Lalić kako su posle ubistva Gligorijevića zapalili džakove sa tragovima krvi.

Miljković je, kako je naveo, narednih par dana sa Gligorijevićevog aparata koji su čuvali u bunkeru na Partizanovom stadionu, slao poruke njegovim kontaktima. Jedan prijatelj je navodno posumnjao i tražio fotografiju, posle čega je Miljković ugasio aparat.

Naložio je da se usaglasi priča, ako neko dođe da pita, da kažu da glume iznenađenje, ako neko pomene da je nestao i da se prave da ništa ne znaju.

O klanici u Ritopeku

– Miljković je rekao da je na idealnoj lokaciji, ne mora da se prolazi naplatna rampa, nema kamera, rekao mi je da je ta prostorija idealna kao privatni zatvor, za ubistva – rekao je Lalić za sudskom govornicom navodeći da mu je Draganić ispričao da je tu prvo gajio marihuanu u toj prostoriji, a da je onda tu kuću prodao Miljkoviću i Belivuku u zamenu za stan u stambenom bloku na Zvezdardi, ali da je nisu preveli na sebe.

Iznoseći detalje nepoznate javnosti, naveo je da su mu rekli i da je Zvicer finansijski pomogao Belivuku i Miljkoviću da kupe tu kuću, koju je kako je rekao, Miljković već tada zvao klanica i upozoravao stalno da njena lokacija nikako ne sme da bude otkrivena.

Lalić o ubistvu Kojića

– Miljković nas okuplja na stadion, mene, braću Budimir, Namanju Đurića, Lazara Marinkovića, Nemanju Simića i saopštava nam da njegov kum Mirko Kojić je velika pretnja po njega i može biti pretnja po sve, zbog ubistva na šinama i nekih drugih likvidacija i da moramo da rešimo. Niko nije negodovao, niti se protivio, nisam ni ja. Svi smo prihvatili plan. Miljković je bio u kontaktu sa Kojićem i plasirao mu je priču kako ga je policija presrela, uhapsila, da je formirana posebna grupa da ih sredi i da su ga posle pustili – rekao je on navodeći da je Miljković to uradio da ne bi posumnjao kada ga namame.

– Namamio ga je Janković, rečeno mu je da idu da opserviraju neko lice. To je bila fiktivna priča, rečeno mu je da ne nosi telefon, samo foto aparat. Odabran je parking u Radničkoj ulici, ima dosta rastinja okolo, mračan je i bio je pogodan. To veče, Miloš Budimir je vozio moju škodu, ja sam bio napred, pozadi Simke i Laza. Zauzeli smo mesto na parkingu, a tog dana Marko Budimir i Marko MIljković su dovezli na parking audi A5 i ostavili ga. Uveče su dovezli beli kombi, inače smo imali dva koja su stajala na parkingu, parkirali se. Janković je trebao peške da dođe i da nam to bude signal da se pozicionirao na lokaciju. Čekali smo dvadesetak minuta, bilo je hladno, dva puta mi se čini da je izašao stanar iz objekta ispred kog smo bili parkirani. Ja sam imao radio vezu, u rukama smo imali policijske značke koje nam je obezbedio Miljković – ispričao je kako je otet drugi Miljkovićev kum.

Kako je naveo, stanaru je prišao i rekao mu da su oni policija.

Ubrzo nam je stigla informacija da je na parking stigao mali gradski auto crvene boje, „dačija sandero“ ili „reno klio“ i pretpostavili su da bi to morao da bude Kojić. Krenuli smo u realizaciju. Lazin zadatak je bio da da u slučaju da policija krene ka parkingu on odvuče pažnju, da bi mi kupili vreme. Mi smo škodom došli do njega, izleteli iz automobila, ja prilazim sa strane vozača, Đurić sa suvozačeve, Miljković nam ga je predstavio kao opasnog čoveka koji je učestvovao u nekoliko likvidacija. Uz povike „policija“ lupali smo po staklu, on je otvorio, ja sam mu nogu stavio na butinu, polugom na levo rame ga izvukao i uz pomoć Đurića mu vezao lisice na leđima. Imao je sivu majicu, prebacili smo je preko glave da mu onemogućimo da vidi šta se dešava. Miljković i Marko Budimir prilaze belim kombijem, ja i Đurić predajemo Simketu Kojića, on ulazi sa Jankovićem – ispričao je on i otkrio da je ceo taj događaj ispratila jedna plava žena, koja je sedela u golfu.

Kako je naveo, oni su ga odvezli kombijem, a on je seo u škodu i krenuo za njima. Marko Budimir je u audiju, kako je naveo, bio čistač u slučaju da naiđe policija, kako bi kombi mogao da se udalji, a njegova da ukoliko policija krene za njima, napravi sudar i onemogući ih da priđu.

– Rezervni plan, u slučaju da naiđe policija, je bio da mu ubrizgaju iz šprica cijanid i da ga izbace iz kombija. Do toga nije došlo. Cijanid je inače bio kod Miljkovića u džepu – otkro je prvi put Lalić.

Detaljno svedočeći o zločinima, kako je naveo, tada je prvi put otišao do kuće u Ritopeku a potom odmah krenuo nazad i po nalogu Marka Budimira sačekao ga u Ustaničkoj.

– Vratili smo se u Radničku da probamo da nađemo Kojićev skaj, jer nije bio kod njega, mislili smo da nije možda ispao. Nismo ga našli ni u vozilu ni oko vozila, ali smo u vozilu našli njegovu torbicu i foto aparat, odneli smo ih u kancelariju na stadionu. Našli smo Kojićeva lična dokumenta, ugovor sa renta karom za taj auto i 800 evra. To je, kako mi je rečeno, Miljković podelio Draganiću i Smketu. Marko Budimir mi je rekao da će ostale stvari baciti sa mosta – priznao je svoju ulogu i naveo da zna da je Đurić kasnije istog dana otišao opet do vozila i našao njegov skaj.

– Narednih dana sam imao prilike da vidim Kojićeve slike iz skrivene prostorije u Ritopeku, bio je vezan trakom, naočare su mu spale. Ispričali su mi Marko i Budimir da su ga prvo davili produžnim kablom, ali je on pukao. Miljković je kazao kako nije lako ubiti čoveka, pa je nastavio da ga davi ostatkom kabla i polomio mu je vrat. Ispričali su mi da je sečenje sekirom i skalpelom trajalo oko šest sati, a onda su ga samleli i bacilli u reku – rekao je Lalić, popio malo vode i nastavio mirnim tonom.

– Oko podneva, 16. juna je bio zakazan statanak. Gligorijević se sa Markom Budimirom našao kod izlaza iz Beton hale, gde nema video nadzora. Budimir ga preuzima smartom crne boje i vozi ga ka kući u Ritopeku. Miljković i ja smo bili pratnja, on je vozio moju škodu. U kući su već bili Draganić, Belivuk, Janković. Miljković i ja smo otišli do marketa, par kilometara od kuće, obavili malu nabavku i sačekali da realizuju otmicu i otključaju skaj aparat – naveo je svedok saradnik opisujući da je Gligorijevića sačekao u kući Miloš Budimir, da ga je udario, a zatim su ga pretukli i uzeli mu šifru za skaj aparat.

Ubistvo Lainovića

Brašnjović i Lainović su potom posle nekoliko meseci iz Atine, preko Makedonije, zatim KiM došli nazad.

– Miljković je potom tražio da spržim aparate Lainovićevoj majci i bratu, da spržim skaj, jer je postao svojeglav i opasnost i da je možda neke materijale prosledio majci i bratu. Pokazao mi je slike, toga dana je bio likvidiran na KiM. Razdvojili su Brašnjovića i Lainovića. Lainovića su pretukli i ubili ga hicem u glavu. Slika je stigla taj dan, imao je naduveno lice, ležao je na travi, noge su mu bile savijene u rupi iskopanoj u zemlji. Mene je to iznenadilo, imao je velike zasluge u klanu, izvršio je dve drske likvidacije, bio je koristan – rekao je Lalić i naveo da je Lainoviću i Brašnjeviću bude isplaćen milion evra, ali je onda Zvicer odlučio da bude isplaćeno svoj četvorici milion, što je po 250.000 evra.

Lalić je naveo i da zna da je Lainović od tih para kupio nešto droge, BMW 7 i sat rolex, koji su oni koji su ga ubili na KiM uzeli kao isplatu, a BMW je kako je naveo Miljković poklonio Marku Budimiru.

– Lainovićeva majka je narednih meseci dolazila na stadion, raspitivala se o njemu, novcu koji je ostao. Miljković je naložio da se svi držimo iste priče, da je svojeglav otišao da se nađe sa nekim svojim prijateljem Aresom, koji je bio u Španiji i da ga je tu škaljarski klan oteo i likvidirao – završio je priču o još jednom nerešenom zločinu svedok saradnik.

Kada se, kako je naveo, oko 10. januara vratio u Srbiju, u Atinu su otišli Nikola Spasojević i Veljko Belivuk.

O ubistvima Dedovića i Stamatovića

Lalić je potom naveo da je u decembru 2019. sa Belivukom i Milošem Budimirom otišao u Atinu, on svojom škodom, a oni drugom koje su ostavili u Solunu i prešli u njegovo vozilo.

– Tamo nas dočekuje momak na skaju Dijaz, koji nam je našao apartman na Glifadi. Tamo je boravilo dvadesetak pripadnika kavačkog klana, sa ciljem lociranja i likvidacije Kožara, Dedovića i Stamatovića. Poneli smo kamere, špijunsku opremu. Imali smo čvrstu informaciju da su tu, jer su im porodice bile praćene i da provode vreme u nekoliko ugostiteljskih lokala. Ništa nismo našli i vratili smo se, ali 1. ili 2. januara na zahtev Veljka ponovo odlazim tamo, ali avionom. Informacija je bila da vreme provode u Kifisi, i treniraju u jednoj teretani. Bio sam u kontaktu sa Lainovićem, on je tada bio sa Brašnjevićem u Atini, on je na skaju bio Gadafi. Bio sam na vezi i sa Karlosom i još jednim na skaju, rekli su mi da su to Kašćelan i Zvicer. Izbio je problem jer su se Lainović i Brašnjević potukli sa nekim u lokalu, imali su pištolje, a ja sam komunicirao sa Lainovićevom mamom koja je na skaju bila Big mama i njegovim bratom i Zvicerom, posredovao sam jer on nije hteo da se spoji sa njima. Pušteni su oko sedam dana kasnije – počeo je o ubistvima u Atini.

Kako je naveo, imao je informaciju da je puštanje iz pritvora u Atini plaćeni oko 100.000 evra.

– Ostao sam sa njima u kontaktu, ispričali su mi kako su lično likvidirali Dedovića i Stamatovića i još neke detalje, kako su ih našli i pratili – dodao je on.

Lalić o ubistvu Kiće Markovića

– Negde krajem godine smo bili na utakmici Čukarički Partizan, na Banovom brdu. Tada se odvojila jedna grupa, okupljena oko Kiće Markovića. Došlo se do zaključka da to može da bude veliki problem i da treba da se reaguje. Sutradan smo saznali da su hteli da nas napadnu, Miljković je zaključio da je najbolje likvidirati ga – otkrio je Lalić.

Miljković mu je sutradan, kako je naveo, zatražio da mu pozajmi škodu.

– Belivuk i Miljković su mi rekli da idu na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Kada su se vratili, rekli su mi „upecali smo Kiću“. Par dana kasnije Miljković mi je rekao da budem na nekom javnom mestu, ispod nekog video nadzora. Sa internet portala sam video da je Marković likvidiran. Posle su mi ispričali i da su Lainović, braća Budimir i MIljković. Angažovali su Lainovića, rekli mu da obuče kaput jer je imao veći stomak, da se spreči antropološko veštačenje. Koristio je automobil škoda superb, braće Budimir. Miloš ga je odvezao posle u štek stan. Dva dana kasnije, ako se ne varam, Marko Budimir je angažovao neke mlađe momke da to vozilo unište i oružje – govorio je o još jednom nerešenom ubistvu.

Lainović se posle ubistva, kako je dodao, krio u iznajmljenom stanu u Ustaničkoj 216.

Lalić detaljno o ubistvu Mihajlovića

– Belivuk i Miljković su mi detaljno ispričali o ubistvu Gorana Mihajlovića. Pokazali su mi njegove slike, neke se nalaze u optužnici ali sam video i slike njegovog ugljenisanog tela. Rekli su mi da su mu cijanid iz šprica bez igle ubrizgali u usta i video sam slike kako mu ide pena na usta, u toj nekoj kući za koju tada nisam znao. Rekli su i da ga je namamio neki Šundić, na skaj je bio Džeri, a kasnije Santos – izneo je nepoznate detalje o ubistvu Mihajlovića.

Prema njegovim rečima, za lokaciju placa na kom je njegovo telo spaljeno, Belivuk mu je pokazao. Kako je naveo, Miljković je fotografisao i slao.

– Ispričali su mi kako su posle ubistva Mihajlovića, uzeli neku količinu oružja, droge, pola kilograma kokaina – mirnim tonom je nastavio izlaganje Lalić, koji je na osnovu sporazuma dobio 18 godina zatvora.

izvor:kurir.rs