Član zdravstvene radne grupe u Skupštini grada Kragujevca za osnivanje ustanove za palijativnu negu Dejan Nestorović tvrdi da je u Kragujevcu dramatično povećan broj obolelih od raka!
On apeluje da region Šumadije hitno dobije ustanovu za teško umiruće pacijente u završnim danima života.
– Biću vrlo jasan. Imamo epidemiju karcionoma u Kragujevcu i Srbiji! Nemi smo svedoci da svako od nas u familiji i najbližoj okolini ima po nekoliko ljudi obolelih od nekog vida maligniteta. Meni je majka umrla, tetka je na samrti, dok su još tri osobe iz gradske uprave koje lično poznajem otkrile tumorozne promene u sopstvenom organizmu. Pritom, niko od njih nikada nije imao obolele od raka u porodičnoj anamnezi. Kao građanin i član zdravstvene radne grupe u Skupštini grada zatražio sam podatke od Instituta za javno zdravlje Kragujevac o broju novoobolelih od raka (prema uzrastu, polu i lokalizaciji) od 2017. godine do decembra 2019. godine i dobio sam zabrinjavajuće podatke na nivou Srbije
– Podršku u ideji za osnivanje palijativne institucije, kao nasušne potrebe imam od direktora UKC Slobodana Milisavljevića, diretorke onkologije Snežane Bošnjaković, primarijus dr.Slavice Lončar, profesora kardiologa Gorana Davidovića, profesora hematologa Predraga Đurđevića, profesorke Svetlane Miletić-Drakulić šefa katedere za palijativu, radiologa i mlade naučnice dr Ane Ranković i svih medicinskih glavnih sestara u Kliničkom centru grada Kragujevca. Punu morlanu podršku imamo od gradonačelnika Nikole Dašića i načelnice Šumadijskog okruga Biljane Stošić-Ilić – naglašava naš sagovornik i dodaje da će osnivanjem ovakve ustanove biti ostvareni plemeniti ciljevi i opšte dobro.
– O modalitetima i otvaranju ovakve ustanove, kao prvog zdravstvenog kapitalnog objekta od 2010. godine u Kragujevcu razgovaraćemo sa ministarkom zdravlja profesorkom dr Danicom Grujičić koja će uskoro posetiti Kragujevac. Život dostojan čoveka do poslednjeg daha je naš zajednički motiv! Mi to možemo da postignemo samo kao tim. Parcelu za ustanovu imamo, a uspećemo uz malo dobre volje i finansijsku injekciju iz Beograda – kaže Dejan Nestorović i dodaje značaj osnivanja ustanove za palijativnu negu oslanjajući se i na reči Asist. dr Tomi Кovačević, specijalista palijativne medicine.
U društvu koje brine o čoveku, osoba na samrti ne sme se napustiti, već bi joj, ukoliko je moguće, trebalo obezbediti da ostatak života provede dostojanstveno, u okruženju koje sama odabere. Uz neophodnu pomoć, to je moguće.
Najteži, ali i najzahvalniji izazov u životu Brigu o osobi koja boluje od neizlečive bolesti mnogi opisuju kao najteži, ali i najzahvalniji izazov u životu. Nije lako! Iako nećete moći da sprečite da vaša voljena osoba umre, možete joj u velikoj meri pomoći i olakšati period bolesti i poslednje dane života. Definicija palijativne nege Svetske zdravstvene organizacije ističe da je njen cilj „obezbediti najbolji mogući kvalitet života pacijentima i njihovim porodicama”. Da bi se ovo ostvarilo, palijativna nega posmatra umiranje kao sastavni deo života. Ne pomaže niti odlaže umiranje, već olakšava bol i druge teške simptome i pokriva sve aspekte nege uključujući fizičke, psihološke, socijalne, emocionalne i duhovne, poštujući lične, kulturološke, religijske i sve druge životne vrednosti i uverenja. Svaka osoba ima drugačije iskustvo i bolest prihvata na drugačiji način. Ni u jednom trenutku terminalne faze bolesti obolela osoba ne sme se osetiti odbačenom!
