Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Andreja Prvozvanog, prvog Hristovog apostola.
Sveti Andrej bio je brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Nakon raspeća Hristovog propovedao je delovima današnje Rusije. Patron je carske porodice Romanovih.
Sveti Andrej Prvozvani Jevanđelja je propovedao i u Vizantiji i Trakiji, dunavskim zemljama, Epiru, Grčkoj i Peloponezu. Tu je i stradao razapet na kosom krstu.
Delovi njegovih moštiju nalaze se u Carigradu, Rimu, Moskvi i Grčkoj. Za zemaljskog života svojim čudotvornim moćima iscelio je mnoge bolesne koji su masovno primali hrišćansku veru. Po krstu na kojem je raspet, taj krst se i danas naziva „Andrijin krst“.
Slavi se kao krsna slava, zbog božićnog posta, uvek sa posnom trpezom. Ovog svetitelja, kao krsnu slavu, proslavlja i dom srpske kraljevske porodice Karađorđević.
Porodica Karađorđević obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je Vožd Karađorđe koji se Svetom Andreju Prvozvanom zavetovao 1806.godine posle oslobođenja Beograda.
Prema narodnom verovanju, Sveti Andrej Prvozvani razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara a one su mu pokorne. Nekada su „mečkari“ slavili Andrijevdan verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Veruje se da na ovaj dan medvedu ne čine štetu i me diraju ljude, zato ih na ovaj dan i ne valja loviti. Običaj je da se na današnji dan pojede malo kukuruza.
Ucentar.rs
