Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

METEOROLOG OTKRIO KADA STIŽE PRAVA ZIMA: Posle prolećnih temperatura idemo u MINUS! Od ovog datuma se očekuje preokret

Published

on

Meteorolog Marko Čubrilo objavio je novu vremensku prognozu i otkrio kakvo nas vreme očekuje do kraja ove i početkom naredne godine.

„Nema bitnih promena u sinoptičkim postavkama. Snažan uticaj Atlantika koji se nad zapadnom, severnom i delom središnje Evrope ogleda u relativno toplom, vetrovitom i kišovitom vremenu, a nad našim delom Evrope dominacijom anticiklona će se nastaviti barem u narednih 10 dana do dve nedelje.

Povremeno će do nas pristizati sasvim oslabljeni frontalni poremećaji koji će donositi prolazna naoblačenja sa kišom, dok se prolazan sneg očekuje samo na visokim planinama. Kako padavine neće biti obilne, a temperature svakako ostaju neobično visoke veima je izvesno da ni najviše planine regiona neće imati snega do kraja ove i početkom sledeće godine“, objavio je Čubrilo na Fejsbuku.

Kako je najavio, danas će biti toplo, dok već sutra stiže manje osveženje.

„U petak će biti neobično toplo, subota će doneti manje osveženje, dok će zatim u naredna dva dana vladati pravo decembarsko proleće uz maksimume koji bi u naredni ponedeljak ponegde mogli biti i oko +17 stepeni Celzijusa.

Malo izraženije osveženje se očekuje oko 27. decembra i posle tog datuma se osim manjeg zahlađenja očekuje i povratak slabih, jutarnjih, mrazeva“, najavio je Čubrilo.

Prava zima od 15. januara?

„Međutim sam kraj ove i početak narede nedelje će donati dominaciju anticiklona uz suvo, stabilno i relativno toplo vreme. Izuzetak će biti samo delovi regiona gde se magla i niski oblaci duže zadrže te će tamo zbog temperaturne inverzije biti tmurno i hladno.

Dugoročni proračun na ECMWF modelu je ostao pri simualciju da se izmena sinoptike može desiti oko 15. januara kada bi usledilo prolazno ali značajnije slabljenje zapadnih vetrova. Anticiklon bi se mogao izmestiti nad prostor Velike Britanije i Skandinavije, što bi ka našem delu Evrope pokrenulo osetno hladnije strujanje i model za drugi deo januara ima signal za temperature oko ili čak malo ispod proseka„, objavio je meteorolog i dodao:

Kako je to više nego udaljen period ovakve najave treba uzeti tek kao određenu mogućnost i sve dok se taj datum na približi na nekih desetak dana od simulacije biće moguće značajne izmene u postavkama.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Kurir.rs)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

BIĆE ŽUT KAO DUKAT! Dodajte jedan sastojak u kacu sa KISELIM KUPUSOM, a evo kada je najbolje vreme da ga spremite

Published

on

By

 Ukoliko želite da postignete lepu boju, zadržite prijatan miris i ukus kupusa, obratite pažnju na ove detalje prilikom pripreme.

Ukoliko planirate da i ove godine pripremate omiljenu srpsku zimnicu, kiseli kupus, dobro je da pored ukusa pogodite i pravu boju i teksturu.

Sigurno ste se nekada pitali kako su neke glavice izgledaju žuto, a neke ne. Evo odgovora kako da postignete savršenu boju glavica.

Tajna je u postupku kiseljenja kupusa.

Prvo očistite glavice kupusa od prvog sloja listova i operite ih. Zatim izdubite glavice u sredini kako biste uklonili koren i napunite solju šupljinu. Prvi red koji ide u posudu je narendani kupus.

Nakon što naslažete kupus u bure za kiseljenje, na vrh dodajte nekoliko parčića dunje kako bi kupus bio žut i dva lovorova lista. Dunja će pustiti svoju žutu boju i dati izgled ali i dodatni ukus kupusu.

Oko tri nedelje kupus treba da stoji kiseljen u buretu, međutim, bitno je da proveravate da li je rasol dovoljno bistar i da li kupus nije promenio miris.

Preporučuje se da je najbolje vreme za kiseljenje kupusa sredina oktobra. Proces biofermentacije u kiselom kupusu zahteva da temperature budu stabilne bez previše oscilacija i to od 18 do 21 stepeni.

Najbolje mesto za čuvanje kupusa je u podrumu, gde nema prevelikih razlika u temperaturi, kao što nije slučaj ukoliko ga držite na balkonu.

Continue Reading

aktuelno

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti-ako danas zagrmi godina će biti rodna!

Published

on

Ovoga dana praznuju sve dva događaja vezana za Časni Krst; njegov pronalazak na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim. 
Ovaj praznik se još zove Vozdviženje Časnog krsta. 
Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Gospod Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo truda uspela da dozna gde se Časni Krst nalazi i naredila je da se na tom mestu kopa. Predanje kaže da su kopači nakon izvesnog vremena osetili da se iz zemlje širi neverovatno prijatan miris. Nedugo zatim iskopaše i tri krsta i tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“. Uz krst su bili i klinovi kojim je sin Božji bio prikovan za krst. 
Ne mogavši da razaznaju na kom je tačno krstu bio raspet Isus, dosete se te na pokojnika kojeg su u povorci prenosili tog trenutka, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao mrtvo telo, čovek vaskrsnu. 
Na vest da je Časni Krst pronađen okupilo se mnoštvo sveta. Svi su želeli da ga dodirnu, celivaju… Patrijarh Makarije donese odluku da ga postavi na jedno uzvišenje. 
Inače ovaj veliki praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313.) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest. Tako se ovaj praznik praktično slavi još od prvih dana zvanične hrišćanske propovedi. 
Postoji niz običaja vezanih za Krstovdan ali je svima na prvom mestu strogi post. Veruje se da je danas najbolje samo piti vodu i jesti hleb i grožđe. U nekim delovima zemlje na današnji dan stoka se premazuje katranom u obliku krsta kako bi bila zdrava čitave godine. Veruje se i da se od ovog dana zmije povlače u zimska staništa i da više nisu aktivne do narednog proleća. Takođe, u mnogim krajevima na ovaj dan se kopaju rupe za sadnju voća. 
Veruje se i da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti snežna. Ako je suvo, i naredna će godina biti sušna. 
Ako na Krstovdan laste još nisu otišle, zima će biti blaga. Slaba kiša na Krstovdan takođe nagoveštava blagu zimu.
Ako na današnji dan zagrmi, naredna će godina biti rodna. 
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.


ucentar.rs

Continue Reading

aktuelno

Danas je Mala Gospojina- dobar dan za svadbe i veridbe!

Published

on

Uspomena na dana kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu, Mala Gospojina – slavi se danas. Za ovaj veliki i značajan dan u pravoslavnom svetu vezuju se brojni običaji i verovanja.
Po svetim knjigama Bogorodica je je rođena u Nazaretu od ostarelih ali pravednih roditelja Joakima i Ane. 
Po ocu bila je od carskog roda Davidovog, a po majci od roda orvosvešteničkog. Ana je kao starica rodila kćer Mariju po blagoslovu Božjem. Upravo je sam Gospod odredio Mariju da bude majka bogomoadenca Isusa Hrista i zato se slavi kao Presveta Bogorodica. 
Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu. 
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred Njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Jesenje svadbe u Srbiji od davnina počinju od Male Gospojine.
Zemljoradnicima je današnji dan predstavljao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebno lekovita svojstva kao i da jaja iz tog perioda mogu tokom cele godine da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ovo doba biće dobre nosilje. 
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao krsnu slavu. 
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim krajevima održavaju se narodni sabori, zavetine, preslave i litije…


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije