Miloš Simić, kapiten Orlova i as Ekonomca: Vera oslonac u teškim trenucima

Za Miloša se zna još od ranije da je privržen veri, a ni igranje u inostranstvu nije ga udaljilo od tradicije. Futsal je počeo da igra u kragujevačkim klubovima, Mašincu i Ekonomcu, odakle je otišao za Rumuniju, pa u Mađarsku.

Najradosniji hrišćanski praznik od davnina je izuzetna svetkovina u porodici Simić. Došlo je vreme da lepu tradiciju nastave mlađe snage, u prvom redu Miloš, kapiten futsal reprezentacije Srbije, sa suprugom Lidijom i naslednikom, trogodišnjim Lazarom. Sticajem okolnosti, drugi put uzastopno, Božić će provesti u rodnom Kragujevcu, što nije bio slučaj tokom prethodnih godina.

– Prošle godine sam zbog povrede boravio kod kuće, a sada je situacija bolja, oporavio sam se i počeo da igram, što prazniku daje dodatnu dozu sreće i zadovoljstva. Otkako znam, svi u kući praznujemo Božić, za nas predstvlja izuzetan događaj i svi se radujemo. Supruga i ja, trudimo se da sinu od malih nogu predstavimo značaj Božića i ulogu pravoslavne vere u našim životima, iako je još mali, vidi se da mu prija praznična atmosfera – istakao je Miloš Simić, povratnik u Ekonomac.

Sve počinje, prema rečima Miloša, odlaskom na službu tokom Badnje večeri u obližnju crkvu Svete Petke u kragujevačkom naselju Denino brdo. U okruženju ostalih vernika, sačekaju ponoć, a u skladu sa tradicijom obeležavanje praznika nastavlja se u porodičnom domu.

– Sin Lazar je jasno, položajnik kod naših rodtelja, zanimljivo mu je džaranje vatre, kao i pokloni koje dobije tom prilikom. Česnica se lomi i u domu mojih, ali i porodici supruge Lidije, tako da smo tog dana prisutni među svim članovima obe familije. Uživamo, ispunjeni smo tim danom, tako da istovremeno i sa nestrpljenjem očekujemo naredni Božić.

Za Miloša se zna još od ranije da je privržen veri, a ni igranje u inostranstvu nije ga udaljilo od tradicije. Futsal je počeo da igra u kragujevačkim klubovima, Mašincu i Ekonomcu, odakle je otišao za Rumuniju, pa u Mađarsku.

– Ni u tuđini praznik nije mogao da prođe bez svečanog ručka, dok sam igrao u Haladašu bili smo samo supruga i ja, kasnije i Lazar. U klubu su imali razumevanja za obeležavanje Božića po Gregorijanskom kalendaru, omogućavali su mi da organizujem dan kako sam to želeo. Osim odsustva ostalih članova porodice, sve ostalo smo obavljali kao da smo u Kragujevcu.

Igrajući za Haladaš, Simić je doživeo težu povredu, pa je 18 meseci bio van terena. Vratio se na mesto gde je i počeo zvezdani uspon, najpre da se oporavi, ali istovremeno i da igrama i iskustvom pomogne mladom timu Ekonomca, za koga se vezuje izuzetan potencijal.

– U danima kad sam se oporavljao od povrede, pogotovo kada nije išlo sve kako sam želeo, vera je bila moj oslonac i od velikog značaja da prebrodim teškoće. Dugo je trajao taj proces, jer sam dva puta morao da budem operisan, ali na kraju sve se dobro završilo, uspeo sam da odigram pet utakmica. U prvom meču po povratku na teren, postigao sam i gol, ali još značajnije je da sam imao izuzetnu podršku sa tribina, što mi i sada predstavlja dodatni motiv da se vratim na nivo nekadašnje forme. Za sada sve ide dobro, jedna od najvećih želja u ovoj godini je da se tako i nastavi – kaže Simić.

JURIŠ NA DUPLU KRUNU

Još nekoliko dana igrači Ekonomca, zbog praznika, biće na odmoru, potom će uslediti okupljanje i nastavak trenažnog procesa, da bi što spremnije dočekali prvi meč u ovoj godini, sa Vranjancima.

– Ostao je žal za nekim ispuštenim bodovima tokom prvog dela prvenstva, ali to je donekle i očekivano, zbog mladosti ekipe, oscilacije su sastavni deo stasavanja. Mislim da ovaj tim može mnogo da pruži i verujem da smo na dobrom putu da vratimo Ekonomac na nekadašnje staze uspeha. Tokom pauze trudio sam se da uradim što više na poboljšanju fizičke pripremljenosti, da bih adekvatnije odgovorio obavezma i izazovima i doprineo da se izborimo za što bolji plasman. Za sve nas dobro je da nemamo nikakav rezultatski imperativ, tako da i iz tog segmenta, možemo da iskočimo iz drugog plana i upustimo se u borbu za vrh elite i osvajanje pehara u Kupu Srbije – istakao je Miloš Simić.

Izvor:Žurnal.rs