Kako je najavila Darija Kisić Tepavčević, ministarka za brigu o porodici i demografiju, polovinom godine biće usvojen zakon koji će omogućiti da se porodiiljsko odsustvo za prvo i drugo dete produži za tri meseca, sa 12 na 15 meseci.
Najava ove mere usledila je nakon objave prvih rezultata popisa stanovništva koji je pokazao da u Srbiji u odnosu na prethodni popis 2011. godine ima pola miliona manje stanovnika. Iz Centra za mame pozdravljaju najavu produženja porodiljskog, ali kažu ima još mnogo toga što treba rešiti. Sa druge strane demografi ne očekuju da će ta mera dati željeni efekat.
Period trajanja plaćenog odsustva u svetu veoma se razlikuje od zemlje do zemlje pa je tako u Bugarskoj 58 nedelja, Ujedinjenom Kraljevstvu 39 nedelja, Australiji 18 nedelja, Kanadi 15 , Nemačkoj 14, Švedskoj 12 nedelja.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da država novom merom rešava problem mnogih roditelja, jer deca u vrtiću ne mogu da krenu dok ne napune 12 meseci. Porodiljsko se najčešće otvara mesec dana pred porođaj što znači da mama mora da počne da radi kada beba ima 11 meseci. Takođe, vrtići upisuju u jaslice nove grupe od septembra te se roditelji na razne načine dovijaju kako da premoste taj period. Koriste stare odmore, otvaraju bolovanje.
Ona kaže da čeka da se mera usvoji, jer ne znači da će svaka najava preći u zakon u praksi. Smatra da nova mera ne treba da se odnosi isključivo na mame, već da bude fokusirana i na tate.
„Mi bi voleli ovu meru da vidimo drugačije postavljenu. Ako već postoji prostor za to, ako se produžavaju ta tri meseca onda da mogu da koriste očevi. U slučajevima gde su samohrane mame onda one da koriste. Mislimo da bi to bilo dobro za sve. Tata bi mogao da vidi kako je to kada se mama „odmara sa bebom“. I očevi pokazuju interesovanje i želju da budu sa svojom deco
m“, navela je Ružičić.
Ona je dodala da karijera žene napreduje sporije u odnosu na muškarce, nekada čak i stane jer poslodavac očekuje da će mama preuzeti obaveze oko deteta. Navodi da su se i do sada roditelji snalazili na razne načine da premoste period dok dete ne krene u vrtić – koriste odmor, otvaraju bolovanje.
Preduzetnice i žene na fleksibilnim ugovorima višestruko su diskriminisane ukoliko žele da postanu majke Država najavljuje da bi ta nepravda mogla biti ispravljena već od 1. januara, evrentualno 1. marta.
„Do sada su porodilje nalazile alternativne načine, to su bile raznorazne komisije, snalaženja. Ako bi došlo do ovakve mere to je ozakonjenje onog što se već dešava u praksi i sada bi bilo bez stresa“, navela je ona.
Kako kaže u nova mera je pozitivna, ali ipak smatra da je pre toga trebalo rešiti mnoge druge stvari koje muče mame.
„Porodilišta se često ne povezuju sa natalitetom, a statistike i brojke Centra za mame pokazuju da svaka deseta žena bira da više nikada ne postane mama zbog iskustva (lošeg) koje je imala u porodilištu. Važno je da se srede i postave porodilišta tako da postanu mesta gde bi žene mogle dostojanstveno da se porode“, naglasila je Ružičić.
Zakonom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom zaposlene žene, bez obzira na visinu plate koju su imale kod poslodavca, samo u prva tri meseca imaju zagarantoni minimalac. Što znači da u prva tri meseca nakon porođaja ne mogu dobijati manje naknade od minimalca.
„Redovno dobijamo pitanja od mama kako da preguraju period nakon toga, kada nemaju garantovani minimalac. Imamo žene koje imaju platu 18.000, 20.000 dinara. Ako već postoji mesta u budžetu za novu meru, hajde da to bude mera koja garantuje bar minimalac tokom čitave godine dok je majka sa detetom. U tom periodu nemate načina da povećate budžet, ne možete da povećate budžet i da nađete dodatrnu posao“, rekla je Ružičić.
Zamerka je i što povećanje minimalca, ne prati povećanje naknada ženama na porodiljskom.
„Minimalac je od Nove godine povećan na 40.000 dinara, a žene koje su pre tri meseca otišle na porodiljsko imaće 35.000 dinara, primaće stari minimalac“, rekla je Ružičić. Povezane vesti Društvo Ispravljanje nepravde prema mamama preduzetnicama: Tačka na praksu da ove žene nemaju ista prava kao ostale Država majci preduzetnici isplaćuje samo neto iznos plate, a ne plaća joj doprinose – socijalno i penziono.
Pojašnjava da je važno i usklađivanje rada i roditeljstva, usklađivanje radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja, da država garantuje prve tri godine kada se žene vrati sa porodiljskog da radi u prvoj smeni. Nikitović: Ne očekujem efekat
Srbija je poznata kao zemlja sa dugim porodiiljskim odsustvom, a Vladimir Nikitović, demograf kaže da ne očekuje da će dodatno produžavanje uticati na povećanje nataliteta.
„Ne očekujem efekat u tom smislu, jer je to pokušaj da se zakrpe ozbiljniji problemi u ovoj sferi. Zemlje koje imaju dugo porodiljsko odsustvo to imaju jer ne postoji mogućnost instuitucionalnog čuvanja dece, broj mesta u jaslicama je limitiran. Dugo porodiljsko odsustvo je način da se ljudima pruži prilika i da se posvete odgajanju deteta“, rekao je.
Napominje da duže porodiljsko odsustvo znači da se žena kasnije vraća na posao, na tržište rada, te da to direktno utiče na odlaganje roditeljstva.
„Ovo je samo jedan od četiri ključna razloga koji utiču na fertilitet. Država pokušava kroz finansijsku meru da poboljša fertilitet, ali to je pogrešan, konzervativan način. Roditeljima bi mnogo više pomoglo da im poslodavci izađu u sustret sa kliznim radnim vremenom, kombinovanjem čuvanja dece i radnog vremena. To na duži rok može dati rezultat. Mi mislimo da je sve u finansijama. Željeni broj dece je i dalje visok kod nas, ali u realnosti ga nema“, rekao je Nikitović za Euronews srbija.
Napominje da je u Srbiji nepovoljna je starosna strultura, da je važno zaustaviti smanjenje broja stanovnika, a podmlađivanje stanovništva je ključ u demografiji.
Podseća da u Zapadnoj Evropi smanjenje broja stanovnika usporavaju imigracije i doseljavanje mladog stanovništva iz drugih krajeva sveta.
„To je kratkoročno, brzo rešenje“, rekao je on i dodao da se iseljavanje stanovništva iz Srbije ne može zaustaviti, da to nisu uspele ni jače ekonomije, ali da može da se poboljša životni standard pojedinca.
„Doseljavanje je nama nužno potrebno. To mogu biti naši ljudi koji bi se vratili iz inostranstva ili neki drugi doseljenici iz drugih krajeva sveta. To je neohodno“, zaključio je on.
(Euronews)
Ne propustite:
Trending Now
