Kao što smo naveli i u našem prethodom tekstu, Srbiji prete velike promene.
Urbanistička situacija koja je smatramo već dovoljno katastrofalna, uskoro će postati nepodnošljiva ukoliko na snagu stupe izmene zakona o planiranju i izgradnji koje su najavljene od strane nadležnog ministarstva.
Stepen ozbiljnosti situacije očituje se u činjenici da je postojanje urbanističkog haosa u pojedinim delovima zemlje priznalo i samo ministarstvo.
Novim izmenama će verovali ili ne javno ovlašćenje vezano za izdavanje upotrebnih dozvola i informacija o lokaciji biti povereno projektnim biroima, NOTARIMA i avokatima…
To je slikovito rečeno kao da odete na pijacu sa željom da kupite atomsku bombu.
U krugovima bliskim notarskoj profesiji još danas smo saznali da ove kancelarije nemaju potrebna znanja i sredstva koja bi omogućila da se ovakva ovlašćenja sprovode celishodno. Pa je ovakav predlog nadležnog ministarstva većinu notara i njihovih saradnika ostavio u šoku.
Ove promene uvode se pod ,, ZELENOM“ parolom pa će tako navodno sve državne zgrade i drugi objekti površine preko 10 000 kvadrata morati da se izgrade sa sertifikatom zelene gradnje.
Nameće se obaveza i lokalnim samoupravama da naprave potrebne planove a ako to ne učine, umesto njih će to učiniti država.
Zgrade će navodno imati određen broj parking mesta sa električnim punjenjem…
Sve to zvuči lepo ali ako se osvrnemo na činjenicu da će o potrebnim dozvolama za realizaciju ovakvih projekata odlučivati notari i advokati, stičemo utisak da je ovo sve epizoda skrivene kamere, jer da pomenuto nije zaista predloženo, zvučalo bi kao dobra šala.
O ovim predlozima ali i okolnostima vezanim za njih razgovorali smo sa istaknutim kragujevačkim arhitektama.
– Zoran Gagić stručnjak sa svetskim renomeom povodom gore navedenih predloga izjavio je za Ucentar:
* Mislim da je važno koja će Institucija dati upotrebnu dozvolu. Ako je u pitanju planski dokument, projekat, svi prateći elementi do Građevinske dozvole moraju biti dobro urađeni. Mnogo je važno da projektant sa datim ovlašćenjem i odgovornošću sprovede izvođenje radova bez ikakavog uticaja radi nečije koristi. Radi se o izmeni kvadrature, materijala, boje i drugog…
Bilo kakva upotrebna dozvola, lako će proći preko nestručnih Institucija pod takvim okolnostima.
– Razgovarali smo i sa mladom i uspešnom arhitekticom A. Glišović koja je osvrnuvši se na sve prethodne okolnosti za Ucentar rekla:
* Postavlja se pitanje po kom osnovu ce notari imati uvid u kvalitet urbanistickog i arhitektonkog planiranja na osnovu kog ce moci da procene da li odredjeni projekat zasluzuje da mu se izda zeleni sergifikat. U kojoj meri bi ovakva promena zakona stagnirala divlju gradnju? Da li bi to znacilo da ko god “obeca” zelenu povrsnu dobija gradjevinsku dozvolu, bez da projekat sa sobom nosi odredjenu arhitektonsku logiku koja ne utice na infrastrukturu okoline?
Mišljenje diplomiranih inženjera arhitekture je jasno, a mi smo pitanja postavili i istaknutim profesorima prava i drugim stručnjacima čije ćemo odgovore sistematizovati i izložiti u nastavcima koji slede.
Ova tema mogla bi da bude jedna od presudnih za adekvatno funkcionisanje Srbije i sprečavanje širenja dodatnog urbanističkog haosa. Stoga bi svi građani trebalo da budu informisani i uključeni na adekvatan način.
Uskoro opširnije.
