LUDILO: KREDITI odlaze nebu pod OBLAKE. Šta kažu KRAGUJEVČANI a šta UDRUŽENJE BANAKA SRBIJE. STATISTIČKI podaci.

Sumirajući kreditnu aktivnost građana i privrede u poslednjem kvartalu 2022. godine kreditni izveštaj Udrženja banaka Srbije pokazuje da je ukupan dug povećan za neverovatnih 1,7 milijardi evra, ukupno zaduženje po osnovu svih kredita povećalo za 6,3 odsto, ali zanimljiva je činjenica da je broj stambenih kredita pao za otprilike polovinu.

Rast zaduženja po gotovinskim kreditima u 2022. godini, iznosio je 38, 8 milijardi dinara. Brojke kreditnog biroa pokazuju rast dugoročnih kredita preduzetnicima od 0 3 odsto. Sve ovo ukazuje na prilično kontroverzne tendencije i kretanja.

Interesantan je podatak da je stambene kredite uzelo 152.000 korisnika, a prosečan iznos stambenih kredita je 3, 9 milijardi dinara.

Ipak, ako pogledamo broj odobrenih kredita, i uporedimo sa izveštajima od prethodnih godina, njih je do 31. decembra 2022. bilo oko 6.700 dok je godinu dana ranije, tj. na kraju 2021. bilo odobreno oko 12.000.

Kašnjenje u otplati istih je u proseku 0,6 odsto.

Zvanična statistika stanja duga prema bankarskim kreditima za pravna lica u decembru mesecu je iznosila 1.750.590 miliona dinara, za preduzetnike 69. 814 miliona dinara, a za stanovništvo 1.327.944 miliona dinara.

Prema tome, ukupan dug je iznosio 3.148.348 miliona dinara.

Najpopularniji su bili gotovinski krediti sa 625.649 miliona dinara, zatim stambeni krediti i adaptacija sa 55.698 miliona dinara. Nakon toga slede poljoprivredni, potrošački i ostali krediti.

Prevedeno u evre, preduzeća otplaćuju oko 15,8 milijardi evra, građani 12,2 milijarde, a preduzetnici – oko 610 miliona evra. Dug firmi narastao je za 5,5 odsto u odnosu na decembar 2021. godine, stanovništva za 7,4 odsto, a preduzetnika – 2,2 procenata. Da se poskupljenje kredita i sve veće kamate i rate odražavaju na dugove, verovatno svedoči podatak da je samo za jedan mesec, 12. u odnosu na 11. porasla suma koju duguju za 0,6 odsto, ili oko četiri milijardi dinara.

Najveći skok za godinu dana zabeležen je kod stambenih i kredita odobrenih za građevinske adaptacije.

U razgovoru sa građanaima Kragujevca stičemo utisak da je situacija i na lokalu osetno promenjena te da se ukupna statistička slika verno ocrtala i na lokalnu kragujevačku zajednicu.

Bez obzira na starost eventualnih korisnika kredita, odgovori su slični. Građani uglavnom smatraju da kredit trenutno nije ni u najmanju ruku sigurna opcija te da bi navodno trebalo pričekati i uvideti stanje na tržištu i finansijska kretanja.

Takođe zbog evidentnog poskupljenja kredita građani se masovno žale na teže uslove otplate istih.

(Ucentar.rs, UBS)